-Pi­še: dr Bla­žo Zlo­pa­ša

Književnik Um­ber­to Eko ka­zao je da sva­ka isti­na ni­je za sva­či­je uši! Dru­gi čo­vjek naj­moć­ni­je si­le svi­je­ta Majk Pens po­sje­tio je Cr­nu Go­ru. Ovo je bi­la na­ve­ća i naj­zna­čaj­ni­ja pro­to­ko­lar­na po­sje­ta jed­nog dr­žav­ni­ka naj­ve­ćeg ran­ga, ne sa­mo mi­nu­log vi­je­ka, ne­go u či­ta­voj cr­no­gor­skoj isto­ri­ji. Šta se mo­glo oče­ki­va­ti da ka­že dru­gi čo­vjek naj­moć­ni­je ze­mlje svi­je­ta; ze­mlje de­mo­kra­ti­je, ljud­skih pra­va, slo­bo­da i za­ko­na, ne­go da sa­op­šti isti­nu. Moć­ni­ku se mo­ra vje­ro­va­ti. „Isti­nu“ ko­ju smo ču­li, ni­je do­ži­vje­la ni­jed­na dr­ža­va na pla­ne­ti: „Hra­brost Cr­ne Go­re u fa­zi ru­skog pri­ti­ska na­dah­nju­je svi­jet!“ Ka­kav kom­pli­ment! Ali, od oca sam čuo jed­nu mu­drost- ne va­lja i ka­da te sva­ko hva­li! Ima li Cr­no­gor­ca ko­ji je ovo čuo, i ako je po­vje­ro­vao, u ove ri­je­či, a da se ni­je osje­tio po­no­snim!? Da ni­je­sam či­tao No­a­ma Čom­skog, jed­nog od naj­u­ti­caj­ni­jih kri­tič­kih tu­ma­ča ame­rič­ke spolj­ne po­li­ti­ke i ame­rič­ke dru­štve­ne stvar­no­sti uop­šte, Pen­so­va po­ru­ka uve­ća­la bi i moj po­nos što ni­ka­da ni­je­sam is­tje­rao Cr­nu Go­ru iz se­be. Odav­no sam sa­znao da no­si­ti Cr­nu Go­ru u se­bi isto­vre­me­no je ve­li­ki dar i ve­li­ko pro­klet­stvo, ali ova­kvu je ve­ći­na nje­nih gra­đa­na istje­ra­la iz se­be. To vlast ne že­li da vi­di, jer pre­tje­ra­na sna­ga vla­sti nad sop­stve­nim na­ro­dom ma­ni­fe­stu­je se slje­pi­lom. Sa­mo slo­bo­dan čo­vjek ko­ga ne pla­ća ni vlast ni ne­ka kom­pa­ni­ja mo­že da iz­no­si svo­ja mi­šlje­nja i svo­ja nauč­na ot­kri­ća, tvr­di No­am Čom­ski.
Cr­na Go­ra je pr­vi put u svo­joj isto­ri­ji Ru­si­ju pro­gla­si­la ne­pri­ja­te­ljem, oda­bra­la je taj put mi­mo vo­lje na­ro­da. Na­kon Pen­so­ve po­sje­te, hr­vat­ski po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Žar­ko Pu­hov­ski ka­zao je isti­nu: „Pens je re­kao jed­nu pot­pu­nu be­smi­sli­cu, da Ru­si­ja uno­si ne­ku vr­stu ne­re­da u ovom re­gi­o­nu. To uno­se SAD, jer Ame­ri­ka mi­je­nja sli­ku re­gi­o­na, a to je u ve­ći­ni slu­ča­je­va pri­hva­će­no, sem u Sr­bi­ji!“ Ako je ne­ko­me od čel­ni­ka cr­no­gor­skog re­ži­ma sta­lo do po­što­va­nja svog na­ro­da, ne­ka mu po­ka­že ka­da, gdje i ko­me je Ame­ri­ka do­ni­je­la de­mo­kra­ti­ju i mir!? Na­pro­tiv, u sta­nju je da sju­tra za­kr­vi Bal­kan i bom­bar­du­je tog istog „sa­ve­zni­ka ko­ji na­dah­nju­je svi­jet svo­jim hra­bro­šću“, jer to zah­ti­je­va nje­na voj­na in­du­stri­ja.
Kad je u pi­ta­nju cr­no­gor­ska ne­re­al­nost s jed­ne stra­ne, i hra­brost zbog po­što­va­nja pri­ja­te­lja s dru­ge stra­ne, to se vi­dje­lo u ru­sko-ja­pan­skom ra­tu 1905. Cr­na Go­ra je ob­ja­vi­la rat Ja­pa­nu, baš zbog Ru­si­je. Da­nas je na su­prot­noj stra­ni. Iza­bra­la je za ne­pri­ja­te­lja „broj­ni­ju zlo­kob­nu slo­ven­sku pra­vo­slav­nu bra­ću, zbog zlo­kob­nog na­u­ma i nji­ho­vih pre­ten­zi­ja da upra­vlja­ju na­ma“, ču­li smo ovih da­na od čel­ni­ka re­ži­ma. Za­i­sta, „ne­pri­ja­telj“ je že­stok! Ali, ono što za­bri­nja­va, je­ste isti­na da tom tre­nut­no „cr­no­gor­skom ne­pri­ja­te­lju“ ni­je­su mo­gli ni­šta Na­po­le­on i Hi­tler, a ko­jim će pu­tem ići Cr­na Go­ra da se od­u­pre „ru­skom pri­ti­sku“ na­gla­sio je vi­so­ki gost. Cr­na Go­ra je oda­bra­la put, za ko­ji je Bi­zmark dav­no dao re­cept: ako ho­ćeš da uni­štiš Ru­si­ju- za­kr­vi je s Ukra­ji­nom! NA­TO op­ko­lja­va Ru­si­ju, što sva­ka­ko ni­je do­pri­nos mi­ru. Cr­na Go­ra, mi­mo vo­lje svog na­ro­da, pri­sta­la je da uče­stvu­je u to­me. Ka­ko će svo­jim gra­đa­ni­ma to ob­ja­sni­ti? Su­de­ći pre­ma ono­me što je ova ali­jan­sa uči­ni­la SR Ju­go­sla­vi­ji, ona je zlo­či­nač­ka. Cr­no­gor­ski re­žim za­ko­nom je za­bra­nio da se ka­že ova isti­na pro­pi­sa­nom ka­znom od 10.000 eura. Afe­rim, vla­sto­dr­šci­ma! A šta je sa zlo­či­nom u Mu­ri­nu, ubi­stvom ma­le Mi­li­ce na no­ši, po­si­ja­li smrt u da­ni­lo­grad­skoj ka­sar­ni, bom­bar­do­va­li po Sr­bi­ji: gra­do­ve, ško­le, bol­ni­ce, ru­ši­li mo­sto­ve, spa­lji­va­li vo­zo­ve s mla­den­ci­ma, za­su­li osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom, po­ve­ća­li broj kan­ce­ro­ge­nih obo­lje­nja...
Sve ovo za­tam­nju­je po­sje­ta dru­gog čo­vje­ka na­moć­ni­je ze­mlje svi­je­ta, a 99 od­sto Ame­ri­ka­na­ca ne zna gdje se na­la­zi Cr­na Go­ra! Ako ni­je znao nji­hov biv­ši pred­sjed­nik Klin­ton, ka­ko bi znao neo­bra­zo­van Ame­ri­ka­nac či­ji je broj u Ame­ri­ci do­mi­nan­tan?! Pen­so­va po­sje­ta za Cr­no­gor­ce je va­žna, jer Cr­nu Go­ru ni­kad ni­je­su posjećivali kao go­sti; ni ca­re­vi, ni kra­lje­vi i ve­li­ki dr­žav­ni­ci. Po­sje­tio je sa­mo jed­nom je­dan kralj, i to u ulo­zi ze­ta! Kralj Alek­san­dar i Jo­sip Broz ni­je­su bi­li go­sti, ne­go svo­ji na svo­me.
Da su Na­po­le­on i Hi­tler, pri­je ne­go što su kre­nu­li na Ru­si­ju zna­li za ovu „pla­ne­tar­nu ulo­gu“ Cr­ne Go­re, i da im je ta­da ne­ki Pens to „ sta­vio do zna­nja“, ne bi pro­šli ka­ko su pro­šli ka­da su na­pa­li Ru­si­ju... Ali, vre­me­na su se iz­mi­je­ni­la. Iz­mi­je­nio se či­tav svi­jet, i da­nas ži­vi­mo u ne­kom dru­gom svi­je­tu. Ži­vi­mo u snu i na ja­vi, ali ne zbilj­ski, već i „mje­se­ča­ri­mo“... Čo­vje­ku je po­mje­ren ko­ri­jen vi­da i diop­tri­ja. Ni­je vi­še obi­čan, „sva­ki­da­šnji ži­vot“ kon­kre­tan i de­fi­ni­san jed­nom za­u­vi­jek. Čo­vjek je zbu­njen zbog gu­bit­ka na­de u bo­lju bu­duć­nost. To je isto­vre­me­no gu­bi­tak kom­pa­sa i zdra­vog ra­zu­ma, sve to či­ni i na­gon­ski i na­mjer­no: po iz­vje­snim za­ko­ni­ma „le­vi­ta­ci­je i nad­svi­je­sti“. Jer ži­vi­mo na Bal­ka­nu, a to je „re­al­nost vi­šeg re­da“! Ima tu i ma­gi­je i za­ča­ra­no­sti, smje­se uma i bez­u­mlja i sno­vi­đe­nja. Ovo ni­je „sa­mo ži­vot“- već je to i ča­ra­nje, ba­ja­nje. Ma­šta i tra­gi­ka, dra­ma i vra­go­li­ja. Eto, to se mo­že osje­ti­ti i iz Pen­so­ve po­ru­ke da Cr­na Go­ra „na­dah­nju­je svi­jet ot­po­rom ru­skom pri­ti­sku“, što je ci­ni­zam zacrtan u pro­gra­mu glo­ba­li­zma i ame­rič­ke spolj­ne po­li­ti­ke. Od bolj­še­vič­ke re­vo­lu­ci­je 1917. sva­ki ame­rič­ki na­pad prav­dan je od­bra­nom od ko­mu­ni­stič­kog ba­u­ka sve do pa­da is­toč­nog blo­ka. U če­mu se sad ogle­da taj „ru­ski pri­ti­sak“ na Cr­nu Go­ru!? Valj­da u „dr­žav­nom uda­ru“, a vri­je­me će de­man­to­va­ti tu „far­su“. Ka­da sam upi­tao dur­mi­tor­skog mu­dra­ca Ra­den­ka Vu­ko­vi­ća šta mi­sli o pri­zna­va­nju Ko­so­va i Me­to­hi­je, uvo­đe­nju sank­ci­ja Ru­si­ji i ula­sku u NA­TO, i o Pen­so­voj iz­ja­vi, mu­dri Ra­den­ko uvi­jek tvr­di; da oni sa ove vi­si­ne vi­de mno­go bo­lje, ne­go mi do­lje. Do­bio sam i od­go­vor u tom sti­lu:
„Is­pod ovog ne­be­skog svo­da;
ot­kad se čo­vjek po ze­mlji kre­će,
ni­je bi­va­lo kod ljud­skog ro­da,
dr­ža­ve ma­nje-sra­mo­te ve­će!“
Zar ni­je u pra­vu dur­mi­tor­ski se­ljak, jer je iz­ja­va dru­gog čo­vje­ka Ame­ri­ke, po­ru­ka ci­je­lom svi­je­tu, da vi­di na pri­mje­ru Cr­ne Go­re ka­ko se tre­ba od­u­pri­je­ti pri­ti­sku sve moć­ni­je pra­vo­slav­ne Ru­si­je. Či­ta­vom svi­je­tu je „lak­nu­lo“, jer vi­di „oči­gle­dan pri­mjer šta je hra­brost“. Hra­brost je, i kad mu­va sle­ti na me­dvje­da. Osje­ća li me­dvjed to sli­je­ta­nje mu­ve na nje­ga? Ali, ne mo­že se ospo­ri­ti i hra­brost mu­ve što je sle­tje­la na nje­ga? Jer kad bi mu­va zna­la da mi­sli, ni njoj ne bi bi­lo ja­sno za­što je baš iza­bra­la da sle­ti na me­dvje­da. Ni roj mu­va ne­će mno­go uz­bu­di­ti me­dvje­da, ni­ti uti­ca­ti na nje­go­vu sna­gu. Sna­ga Ru­si­je da­nas je oli­če­na u ime­nu i pre­zi­me­nu- Vla­di­mir Vla­di­mi­ro­vič Pu­tin. Ame­rika­nci ga ka­žnja­va­ju sank­ci­ja­ma, jer ka­žu da se umi­je­šao u ame­rič­ke iz­bo­re, i da im je „do­veo“ pred­sjed­ni­ka na vlast. Umje­sto da bu­de „za­hva­lan“ Ru­si­ji, što ga je „uve­la“ u Bi­je­lu ku­ću, Tramp je ka­žnja­va sank­ci­ja­ma. Evro­pa je zbu­nje­na. Ako se iz­gla­sa Tram­pov za­kon, a EU ga pri­hva­ti, Pu­tin će za­vr­nu­ti sla­vi­ne. Ali, po­sto­ji i ona dru­ga. Kad smo svi po­že­lje­li da agre­siv­na i ra­to­bor­na Hi­la­ri Klin­ton iz­gu­bi iz­bo­re, da se ne bi na­sta­vi­la ra­to­bor­na po­li­ti­ka nje­nog su­pru­ga, u ne­ku ru­ku, ob­ra­do­va­li se po­bje­di Tram­pa, pa i zbog „na­še“ Me­la­ni­je, Ame­ri­ci i ame­rič­kom na­ro­du do­go­dio se Tramp! Ni­je to onaj Tramp iz pred­iz­bor­nog vre­me­na i obe­ća­nja. Uvi­jek po­sto­ji mo­guć­nost i opa­snost da se do­go­di je­dan Hi­tler ili Mu­so­li­ni! Ame­ri­ka vo­li da ra­tu­je. Ame­ri­ka po­sto­ji 239 go­di­na, a ra­to­va­la je 223 go­di­ne.
Istu pri­ču, ko­ju je Pens is­pri­čao u Pod­go­ri­ci, is­pri­ča­će sju­tra od Za­gre­ba, Ki­je­va do Sal­va­do­ra i Gva­te­ma­le. Tu pri­ču ne­će pri­ča­ti In­di­jan­ci­ma, jer smo mi uze­li ulo­gu da bu­de­mo In­di­ja­na­ci.
Ka­da je Jo­zef Ge­bels, u ime ari­jev­ske ra­se, na­pi­sao Hi­tle­ru go­vor, Hi­tler ga je pro­či­tao ne­ko­li­ko pu­ta. Hi­tler ga je po­tom po­zvao i re­kao: „Ovo je sve laž. Ja ovo ne mo­gu da ka­žem mom nje­mač­kom na­ro­du. Ne­će mi vje­ro­va­ti u to što sam mu ka­zao !“ Ge­bels je od­go­vo­rio: „Moj vo­lje­ni fi­re­ru, ako na­ro­du ka­že­te isti­nu, ne­će vje­ro­va­ti u to što su ču­li!“
Ali, Cr­no­gor­ci da­nas vje­ru­ju u to što su ču­li. A ču­li su... To je po­li­ti­ka!