- Pi­še: Če­do­mir An­tić

Po­sla­nik Evrop­skog par­la­men­ta i pred­sje­da­va­ju­ći par­la­men­tar­nog od­bo­ra EU i Cr­ne Go­re Dej­vid Mar­tin dao je op­šir­nu iz­ja­vu o per­spek­ti­va­ma uklju­če­nja Cr­ne Go­re u Evrop­sku uni­ju. Mar­tin je iz­ra­zi­ti op­ti­mi­sta. Hva­li po­li­tič­ka i eko­nom­ska do­stig­nu­ća no­tor­nog Đu­ka­no­vi­će­vog re­ži­ma. Po­seb­no mu se, kao pred­stav­ni­ku EU či­je sve čla­ni­ce ni­su dio NA­TO-a, do­pa­da stu­pa­nje Cr­ne Go­re u ovu ugo­vor­nu or­ga­ni­za­ci­ju, ina­če mi­li­ta­ri­stič­kog di­no­sa­u­ru­sa ko­ji svi­je­tu ni­je do­nio ni­šta do­bro, a od­go­va­ra sa­mo da bu­de mo­gu­ći te­melj i obra­zac ne­kog no­vog svjet­skog ra­ta.
Uvi­jek emo­tiv­no re­a­gu­jem ka­da ne­ko go­vo­ri u pri­log ve­li­kim ide­a­li­ma evrop­skog je­din­stva. Ma­lo je sa­mo čud­no ka­da ne­ko gra­ni­ce Evro­pe vi­di u ba­za­ma jed­ne agre­siv­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ja je dva­put iz­vr­ši­la agre­si­ju na srp­ske ze­mlje, a po­tvr­du je­din­stva u ne­ga­tiv­nom od­no­su pre­ma dr­ža­va­ma, na­ro­di­ma i kul­tu­ri is­toč­ne po­lo­vi­ne Evro­pe. Evro­pa se pro­sti­re od Gi­bral­ta­ra do Vla­di­vo­sto­ka, sve osta­lo je pre­va­ra u ko­ju vje­ru­ju dva-tri im­pe­ri­ja­li­zma i de­se­tak ma­lih na­ci­o­na­li­za­ma. Kad smo kod na­ci­o­na­li­zma ma­lih na­ro­da (ko­ji­ma pri­pa­da­mo i mi Sr­bi) pri­zna­će­te da je ma­lo čud­no da op­ti­mi­zam sko­rih evrop­skih in­te­gra­ci­ja ši­ri po­li­ti­čar sa Mar­ti­no­vim be­kra­un­dom. Baš na­ma – ka­žnje­nič­kom ge­tu po ime­nu „za­pad­ni Bal­kan“, kri­vom za­to što ne­ma pa­pe ili Nje­mač­ke da bla­go­slo­ve ono zbog če­ga nam ne da­ju da uđe­mo u Uni­ju – tre­ba da o to­me go­vo­ri par­la­men­ta­rac iz dr­ža­ve či­ji je na­rod od­lu­čio da na­pu­sti nje­no član­stvo. Znam da bi ve­li­ke de­mo­kra­te ti­pa Đu­ka­no­vi­ća, Vu­či­ća ili Ta­di­ća, da su na mje­stu bri­tan­skog pre­mi­je­ra po­ni­šti­le od­lu­ke re­fe­ren­du­ma iz 2016. go­di­ne. Bi­lo je ta­kvih ide­ja i u Bri­ta­ni­ji. Sre­ćom, ova ze­mlja ni­je ima­la ni tu čast da njo­me de­ce­ni­ja­ma vla­da­ju ko­mu­ni­sti, ni pri­vi­le­gi­ju da par sto­lje­ća bu­de osman­ski eja­let, pa je ipak pre­­vla­da­la ide­ja de­mo­kra­ti­je. Na dru­goj stra­ni, sto­ti­ne po­li­ti­ča­ra-či­nov­ni­ka ka­kav je Mar­tin osta­li su na du­žno­sti­ma u EU, te žu­stro ši­re evro-op­ti­mi­zam i čak po­ma­lo kri­ti­ku­ju sop­stve­ne bi­ra­če. Mar­ti­nov po­lo­žaj je još kom­pli­ko­va­ni­ji – Ško­ti je­su gla­sa­li da osta­nu u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, ali zar ni­su ta­ko 1979. gla­sa­li pro­tiv ob­no­ve svog par­la­men­ta (i re­vo­lu­ci­je) pa im je ona 1997. ipak da­ro­va­na iz Lon­do­na. Mar­tin je škot­ski la­bu­ri­sta. La­buri­sti u Škot­skoj baš ne sto­je do­bro, po­što je Škot­ska na­ci­o­nal­na par­ti­ja upr­kos pri­vre­me­nom po­ra­zu ide­je ne­za­vi­sno­sti ste­kla pre­vlast u po­li­ti­ci ove sta­re dr­ža­ve. Da­kle, o Cr­noj Go­ri u Evrop­skom par­la­men­tu ima ri­ječ je­dan ta­kav po­li­ti­čar či­ji su sta­vo­vi dvo­stru­ko, a po­ten­ci­jal­no i tro­stru­ko mar­gi­na­li­zo­va­ni...
Po­red broj­nih po­hva­la ozlo­gla­še­nom re­ži­mu Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vih sa­u­če­sni­ka, Mar­tin je osu­dio „unu­tra­šnji su­kob“ u Cr­noj Go­ri. Spo­me­nuo je do­ne­dav­ni boj­kot opo­zi­ci­je, ali ga ni­je osu­dio. Re­kao je „ ... Iskre­no ne vje­ru­jem da bi EU mo­gla pri­hva­ti­ti ta­kvu po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u bi­lo ko­joj od dr­ža­va čla­ni­ca... Cr­na Go­ra bi, ako že­li da ubr­za pro­ces pri­dru­ži­va­nja, tre­ba­lo da dje­lu­je kao mo­der­na i zre­la de­mo­kra­ti­ja i što pri­je okon­ča unu­tra­šnji su­kob.“ Pra­ved­nom, ili ma­kar nor­mal­nom či­ta­o­cu, do­volj­no. Tu ni­je ri­ječ o no­voj po­dje­li opo­zi­ci­je i ko­nač­noj pre­su­di da svi ko­ji su pri­vr­žei de­mo­kra­ti­ji, ni­su na­ci­o­nal­ni Cr­no­gor­ci ili na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne uklju­če­ne u Đu­ka­no­vi­ćev po­li­tič­ki pro­je­kat, tre­ba na sva­ki na­čin da bu­du od­stra­nje­ni iz po­li­ti­ke ko­ja bi sa­mim tim po­no­vo po­sta­la je­din­stve­na. Mar­tin tra­ži ne­što dru­go: de­mo­kra­ti­za­ci­ju, de­ra­di­ka­li­za­ci­ju, ostva­ri­va­nje pu­nih pra­va svih na­ro­da, sva­ka­ko i za­u­sta­va­nje po­li­tič­kih, sud­skih i me­dij­skih kam­pa­nja pro­tiv opo­zi­ci­je, dru­gih na­ro­da, cr­kve... Mar­tin to ni­je re­kao, ali se ne­sum­nji­vo pod­ra­zu­mi­je­va po­što bi mu, da je pred­la­gao dje­lo­va­nja ka­kva je Đu­ka­no­vić ra­ni­je pred­u­zi­mao, „unu­tra­šnji su­kob“ su­štin­ski bio ne­vi­dljiv i sa­mim tim ne­po­znat.
Ne­dav­ni Đu­ka­no­vi­ćev in­ter­vju u kom je ja­sno re­kao da srp­sku na­ci­ju sma­tra la­žnom, na­met­nu­tom i kon­stru­i­sa­nom de­ve­de­se­tih go­di­na, ja­sno go­vo­ri o to­me šta se spre­ma ne sa­mo Sr­bi­ma, već i de­mo­kra­ta­ma Cr­ne Go­re. Ni­ko­me vi­še, su­štin­ski, ni­je va­žno to što je sâm Đu­ka­no­vić na po­čet­ku ka­ri­je­re do­ka­zi­vao da je srp­stvo ko­ri­jen cr­no­gor­stva. Bi­lo je to, da­kle, pri­je tih po­li­tič­kih pro­ce­sa iz de­ve­de­se­tih ko­ji su, pre­ma Đu­ka­no­vi­će­vom mi­šlje­nju, po­di­je­li­li Cr­nu Go­ru. Pro­ce­sa s ko­ji­ma on, vje­ro­vat­no, pre­ma sop­stve­nom tvr­đe­nju, ne­ma ni­ka­kve ve­ze...
Ni­smo svi sreć­ni kao Ško­ti da im dru­gi da­ju slo­bo­du i pra­va. Đu­ka­no­vi­će­va ne­dav­na iz­ja­va da su mu srp­ske slu­žbe bez­bjed­no­sti da­le da vi­di do­si­je o na­vod­nom pu­ču (da­kle, do­ku­men­te pod ozna­kom dr­žav­ne taj­ne) go­vo­ri u pri­log za­ključ­ku da srp­ski na­rod u ze­mlja­ma iz­van gra­ni­ca Sr­bi­je ne­ma čak ni po­dr­šku vla­de u Be­o­gra­du. Ta­kva si­tu­a­ci­ja je, ra­zu­mi­je se, pri­vre­me­na. Ima, me­đu­tim, na­ro­da ko­ji su sa­mi se­bi uvi­jek iz­no­va osva­ja­li slo­bo­du. Sr­bi su me­đu nji­ma.
(Autor je isto­ri­čar
i do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)