-Pi­še: Mi­lan Mi­šić

Do­nald Tramp se opet na­met­nuo kao ,,te­ma ne­dje­lje”. Tek što se sti­ša­la bu­ra oko knji­ge ,,Va­tra i bi­jes” u ko­joj je pri­ka­zan kao pred­sjed­nik ko­ji je za taj po­sao ne­kva­li­fi­ko­van i po sve­mu ne­spo­so­ban, u če­tvr­tak je po­ka­zao da je u sta­nju da nad­ma­ši sa­mog se­be kao i da do­ka­že da, kad se jed­nom stig­ne do dna, ta­mo mo­že i še­ta­ti.
Naj­no­vi­ji po­vod za glo­bal­ni šok i zgra­ža­va­nje su nje­go­ve ri­je­či iz­go­vo­re­ne u Oval­nom ka­bi­ne­tu na sa­stan­ku sa gru­pom kon­gre­sme­na na ko­jem se raz­go­va­ra­lo o imi­gra­ci­o­noj po­li­ti­ci. Vul­gar­nost ko­ju je tom pri­li­kom iz­nio po pra­vi­lu se u me­di­ji­ma ne re­pro­du­ku­je do­slov­no, ali ovo­ga pu­ta je na­či­njen iz­u­ze­tak.
,,Za­što nam to­li­ko do­la­ze oni iz usr*nih ze­ma­lja” – po­me­nuo je u tom kon­tek­stu Ha­i­ti, Sal­va­dor i Afri­ku – ,,a ne iz Nor­ve­ške”, re­kao je tom pri­li­kom Tramp uvri­je­div­ši ta­ko dvi­je ze­mlje iz re­gi­o­na i či­tav je­dan kon­ti­nent. Čim je to obje­lo­da­nje­no, oci­je­nje­no je kao nje­gov do­sad naj­ve­ći is­pad i no­vo sro­za­va­nje mo­ral­nog auto­ri­te­ta Ame­ri­ke, ono­ga što je pri­je Tram­pa bi­lo njen glav­ni adut ko­jim je oprav­da­va­la neo­p­hod­nost svog glo­bal­nog li­der­stva.
Ti­me je do­dat­no po­tvr­dio ono što se odav­no zna: da je za­go­vor­nik su­per­i­or­no­sti bi­je­le ra­se, od­no­sno da je, ka­ko je to for­mu­li­sao je­dan emi­nent­ni cr­ni in­te­lek­tu­a­lac – ,,pr­vi bi­je­li pred­sjed­nik SAD”. To je ne­sum­nji­va me­ta­fo­ra za nje­gov ra­si­zam, ko­ji je bio po­zna­ta či­nje­ni­ca i pri­je ne­go što je u no­vem­bru 2016. na­pra­vio naj­ve­ći iz­bor­ni pre­o­kret u ame­rič­koj isto­ri­ji.
Tramp je, uosta­lom, svo­ju po­li­tič­ku ka­ri­je­ru za­po­čeo 2011, tvrd­njom da Ba­rak Oba­ma, pr­vi cr­nac u Bi­je­loj ku­ći, ni­je ame­rič­ki dr­ža­vlja­nin i da je ro­đen u Ke­ni­ji, a ne na Ha­va­ji­ma. Kad je Oba­ma po­ka­zao svo­ju kr­šte­ni­cu ko­ja je to opo­vr­gla, za­po­čeo je kam­pa­nju ospo­ra­va­nja nje­go­vih di­plo­ma sa Ko­lum­bi­je i Har­var­da, su­ge­ri­šu­ći ti­me da je­dan cr­nac ni­je ka­dar da sa­vla­da gra­di­vo elit­nih uni­ver­zi­te­ta.
To­kom iz­bor­ne kam­pa­nje bi­lo je pod­sje­ća­nja da je ra­si­sta bio i kao bi­zni­smen, od­bi­ja­ju­ći da iz­da­je ili pro­da­je sta­no­ve ,,obo­je­ni­ma”. Kao vla­snik koc­kar­ni­ca, ni­je vo­lio da ,,crn­ci bro­je nje­go­ve pa­re”. Kad bi po­sje­ći­vao ne­ki od svo­jih ka­zi­na, nji­ho­vi še­fo­vi bi za tu pri­li­ku oso­blju cr­ne bo­je ko­že na­re­đi­va­li da ne bu­du na vi­di­ku.
Naj­no­vi­ji gaf se, me­đu­tim, sma­tra ne­čim što je vi­še od lič­nih ra­si­stič­kih uvje­re­nja: pro­tu­ma­čen je i kao do­kaz da je imi­gra­ci­o­na po­li­ti­ka SAD sa Tram­pom u Bi­je­loj ku­ći za­sno­va­na na ne­tr­pe­lji­vo­sti i dis­kri­mi­na­ci­ji lju­di cr­ne ili bra­on bo­je ko­že.
Tramp je, uosta­lom, pred­sjed­nič­ki man­dat pri­je go­di­nu da­na za­po­čeo za­bra­nom ula­ska u Ame­ri­ku lju­di­ma iz se­dam mu­sli­man­skih ze­ma­lja, što su ame­rič­ki su­do­vi prompt­no sto­pi­ra­li. Nje­go­vo glav­no pred­iz­bor­no obe­ća­nje je da će po­di­ći zid pre­ma Mek­si­ku oda­kle, po nje­mu, do­la­ze si­lo­va­te­lji i kri­mi­nal­ci.
U pe­tak je, do­du­še, po­ku­šao da va­tru po­li­je vo­dom ob­ja­šnje­nji­ma da je­ste upo­tri­je­bio ,,gru­be for­mu­la­ci­je”, ali ne i ri­je­či ko­je su iza­zva­le op­štu kon­ster­na­ci­ju. U to­me ga je de­man­to­va­lo ne­ko­li­ko kon­gre­sme­na iz re­do­va de­mo­kra­ta, dok su dvo­ji­ca re­pu­bli­ka­na­ca po­ku­ša­la da se iz­vu­ku go­vo­re­će da se ,,ne sje­ća­ju” da su ču­li isto ono što i nji­ho­ve ko­le­ge.
Ka­ko god bi­lo, naj­no­vi­ji ,,in­ci­dent” go­vo­ri o ne­ko­li­ko stva­ri. Naj­pri­je, no­va je po­tvr­da da ,,Tramp osta­je Tramp” – i da ne­ma na­de da će se pro­mi­je­ni­ti i svoj rječ­nik i po­na­ša­nje uskla­di­ti s naj­vi­šim po­lo­ža­jem u ze­mlji.
Dru­go je da je Tramp ogle­da­lo Ame­ri­ke i to ne sa­mo bi­je­le rad­nič­ke kla­se ko­ja je ,,žr­tva glo­ba­li­za­ci­je”, ne­stan­ka pro­iz­vod­nih rad­nih mje­sta i či­nje­ni­ce da auto­ma­ti­za­ci­ja in­du­strij­skih po­go­na njih či­ni su­vi­šnim – ne­go i do­brog di­je­la bi­je­la­ca uop­šte, ,,od vo­din­sta­la­te­ra do ban­ka­ra”.
To je i re­zul­tat svo­je­vr­sne de­mo­graf­ske tran­zi­ci­je u Ame­ri­ci: još 2012. ta­mo se do­go­dio svo­je­vr­sni pre­o­kret, ka­da je na svi­jet do­šlo vi­še be­ba ma­nji­na ne­go bi­je­la­ca, ko­ji su sa 62 od­sto udje­la u ame­rič­kih 326 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka da­nas ve­ći­na – što ne­će bi­ti i u bu­duć­no­sti. Pro­jek­ci­je su da će do sre­di­ne vi­je­ka ame­rič­ke ma­nji­ne – hi­spa­ni­ci ili la­ti­ni, afro-me­ri­kan­ci i oni azij­skog et­nič­kog po­ri­je­kla – po­sta­ti ve­ći­na.
Tramp je pr­vi pred­sjed­nik ko­ji sma­tra ve­li­kom ma­nom ono či­me se Ame­ri­ka pri­je nje­ga hva­li­la kao vr­li­nom: svo­jom et­nič­kom ra­zno­vr­sno­šću i ti­me da je ,,ze­mlja imi­gra­na­ta”. Po­me­nu­ti sa­sta­nak na ko­me je Tramp ostao do­sle­dan svom ma­ni­ru ,,što na um to na drum”, bio je ina­če po­sve­ćen raz­ma­tra­nju nje­go­ve na­mje­re da us­kra­ti da­lji bo­ra­vak u ze­mlji za oko 300.000 imi­gra­na­ta iz Sal­va­do­ra i sa Ha­i­ti­ja, ko­ji su pri­mlje­ni po­sle ra­zor­nih ze­mljo­tre­sa u nji­ho­vim ze­mlja­ma 2001. i 2011. Od njih je za­tra­že­no da se ,,sa­mo­de­por­tu­ju” u sle­de­ćih 18 mje­se­ci, što se sma­tra svo­je­vr­snim et­nič­kim či­šće­njem, a u sva­kom slu­ča­ju je no­vi do­kaz da je bi­je­li su­pre­ma­ti­zam u sr­ži Tram­po­vih po­li­tič­kih uvje­re­nja. A ono što je glav­ni raz­log za za­bri­nu­tost je­ste di­le­ma šta je sle­de­će i ku­da sve to vo­di. U isto­ri­ji, na­i­me, ima do­volj­no pri­mje­ra ko­ji upo­zo­ra­va­ju da se od far­se do tra­ge­di­je – ne pu­tu­je du­go.
(Autor je biv­ši glav­ni i
od­go­vor­ni ured­nik ,,Po­li­ti­ke’’)