RIM - Ita­li­jan­ski po­sla­ni­ci iza­bra­li su ju­če su­di­ju Ustav­nog su­da Ser­đa Ma­ta­re­lu (73) za no­vog, 12. pred­sjed­ni­ka Ita­li­je, ja­vi­le su agen­ci­je.
Roj­ters na­vo­di da je kan­di­dat kog je po­dr­žao pre­mi­jer Ma­teo Ren­ci iza­bran po­sle tri ne­u­spje­la kru­ga gla­sa­nja to­kom ko­jih je bi­lo po­treb­no za iz­bor še­fa dr­ža­ve do­bi­ti dvo­tre­ćin­sku ve­ći­nu u par­la­men­tu.
Ma­ta­re­la je u če­tvr­tom kru­gu gla­sa­nja do­bio 665 gla­so­va ita­li­jan­skih po­sla­ni­ka, što je vi­še od 505 gla­so­va, od­no­sno pro­ste ve­ći­ne ko­ja je neo­p­hod­na za iz­bor pred­sjed­ni­ka u če­tvr­tom, ko­nač­nom kru­gu gla­sa­nja.
No­vi pred­sjed­nik će po­lo­ži­ti za­kle­tvu na­red­ne ne­dje­lje ka­da će zva­nič­no pre­u­ze­ti du­žnost še­fa dr­ža­ve od pret­hod­nog pred­sjed­ni­ka Đor­đa Na­po­li­ta­na.
Iz­bor su­di­je Ustav­nog su­da Ser­đa Ma­ta­re­le za no­vog pred­sjed­ni­ka Ita­li­je po­ka­zao je da pre­mi­jer Ma­teo Ren­ci, ko­ji ga je po­dr­žao, ima čvr­stu kon­tor­lu nad svo­jom stran­kom, ko­ja ima 415 po­sla­ni­ka u par­la­men­tu i ve­ći­nu ko­ja će po­dr­ža­ti eko­nom­ske re­for­me ra­di opo­rav­ka eko­no­mi­je ze­mlje u ko­joj ne­za­po­sle­nost ra­ste po­sled­njih šest go­di­na jer je nje­gov iz­bor bio pri­hva­tljiv i za opo­zi­ci­o­nog li­de­ra Sil­vi­ja Ber­lu­sko­ni­ja.
Do­sa­da­šnji pred­sjed­nik Đor­đo Na­po­li­ta­no (89), ko­ji je na toj funk­ci­ji pro­veo de­vet go­di­na, 14. ja­nu­a­ra je pod­nio ostav­ku.
Ma­ta­re­la, ko­ji je tre­nut­no član vla­da­ju­će De­mo­krat­ske par­ti­je (PD), biv­ši je de­mo­hri­šća­nin sa Si­ci­li­je ko­ji je ušao u par­la­ment na­kon što je nje­go­vog sta­ri­jeg bra­ta Pjer­san­ti­ja, ta­da­šnjeg re­gi­o­nal­nog pred­sjed­ni­ka ovog ostr­va, ubi­la ma­fi­ja 1980.
Ne­ko­li­ko pu­ta je bio na mi­ni­star­skoj du­žno­sti u vla­da­ma i de­snog i li­je­vog cen­tra, a su­di­ja je Ustav­nog su­da od 2011. go­di­ne.
Ita­li­jan­ski pre­mi­jer Ma­teo Ren­ci, re­kao je da za svog kan­di­da­ta da je ri­ječ o „po­šte­nom po­li­ti­ča­ru”, pre­ni­je­la je AN­SA.
Ma­ta­re­la je pr­vi put iza­bran u Do­nji dom par­la­men­ta 1983. kao lje­vi­čar­ski član Hri­šćan­skih de­mo­kra­ta (DC) stran­ke ko­ja se ras­pa­la po­čet­kom de­ve­de­se­tih u je­ku ko­rup­ci­o­na­škog skan­da­la, da bi se ka­sni­je pri­dru­žio PD.
Bio je mi­ni­star za par­la­men­tar­na pi­ta­nja i ka­sni­je, u vla­di pre­mi­je­ra Đu­li­ja An­dre­o­ti­ja, mi­ni­star obra­zo­va­nja, a ostav­ku je pod­nio 1990. ka­da je par­la­ment usvo­jio za­kon ko­jim se li­be­ra­li­zu­je me­dij­ska sce­na u Ita­li­ji.
Kri­ti­ča­ri na­vo­de da je ovaj za­kon dao zna­čaj­nu pred­nost po­slov­nim in­te­re­si­ma biv­šeg pre­mi­je­ra Sil­vi­ja Ber­lu­sko­ni­ja, ko­ji je svo­je bo­gat­stvo ste­kao za­hva­lju­ju­ći me­dij­skoj im­pe­ri­ji.
Ber­lu­sko­ni, na če­lu stran­ke Na­pred Ita­li­jo iz­ra­zio je u če­tvr­tak pro­ti­vlje­nje kan­di­da­tu­ri Ma­ta­re­le, što su ne­ki ko­men­ta­to­ri do­ve­li u ve­zu sa tim do­ga­đa­jem.
Ren­ci je, s dru­ge stra­ne, isti do­ga­đaj pri­ka­zao kao svi­je­tli pri­mjer Ma­ta­re­li­nog in­te­gri­te­ta.
Ostav­ka ni­je zna­či­la nje­go­vo po­vla­če­nje iz po­li­ti­ke, čak ni u pe­ri­o­du dok je bio di­rek­tor li­sta „Il Po­po­lo”, od 1992. do 1994.
To­kom tog pe­ri­o­da, 1993. sa­či­nio je na­crt za­ko­na o no­vom iz­bor­nom si­ste­mu, ko­ji je de­se­tak go­di­na ka­sni­je Ber­lu­sko­ni za­mi­je­nio.
Na­kon op­štih iz­bo­ra 1996. bio je šef par­la­men­tar­nog ko­mi­te­ta Na­rod­ne par­ti­je i ka­sni­je za­mje­nik pre­mi­je­ra u vla­di pre­mi­je­ra Ma­si­ma D’Ale­me.
Po­sle to­ga bio je mi­ni­star od­bra­ne, ka­da su uči­nje­ne zna­čaj­ne pro­mje­ne u voj­nom si­ste­mu Ita­li­je, uklju­ču­ju­ći uki­da­nje voj­ne oba­ve­ze.
Udo­vac od 2012, Ma­ta­re­la ima dva si­na i ćer­ku.(Tan­jug)