– Evro­sa­mit je jed­no­gla­sno po­sti­gao do­go­vor. Sve je sprem­no da ide u ESM pro­gram za Grč­ku sa ozbilj­nim re­for­ma­ma i fi­nan­sij­skom po­dr­škom – re­kao je Tusk, pre­ni­je­la je agen­ci­ja AFP.
Tusk je na­veo da je Grč­koj odo­bren no­vi pa­ket po­mo­ći od oko 86 mi­li­jar­di evra, ali pod stro­gim uslo­vi­ma, ko­ji uklju­ču­ju pa­ket mje­ra šted­nje ko­ji grč­ki par­la­ment mo­ra da usvo­ji do sri­je­de.
– Ovo je šan­sa da se Grč­ka, uz po­moć evrop­skih part­ne­ra, vra­ti na put pri­vred­nog opo­rav­ka i ra­sta – re­kao je Tusk.
Grč­ki pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras re­kao je no­vi­na­ri­ma da je Ati­na obez­bi­je­di­la re­struk­tu­ri­ra­nje du­ga fi­nan­sij­skim pa­ke­tom vri­jed­nim 35 mi­li­jar­di evra, pre­no­si Roj­ters.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, spo­ra­zum sa kre­di­to­ri­ma tre­ba­lo bi da po­mog­ne ze­mlji da se iz­vu­če iz re­ce­si­je i iz­bjeg­ne ko­laps ban­kar­skog si­ste­ma.
Grč­ka je uspje­la da se od­u­pre za­htje­vu da svo­je jav­ne fon­do­ve pre­ne­se u ino­stran­stvo, kao i pla­nu “fi­nan­sij­skog da­vlje­nja i ko­lap­sa ban­kar­skog si­ste­ma”, na­po­me­nuo je Ci­pras, do­dav­ši da je to ne­dav­no bi­lo pla­ni­ra­no do naj­sit­ni­jih de­ta­lja i da je već po­če­lo da se pri­me­nju­je.
Fran­cu­ski pred­sjed­nik Fran­soa Oland je re­kao da Grč­koj tre­ba hit­na fi­nan­sij­ska po­dr­ška za otva­ra­nje ba­na­ka i pla­ća­nje du­go­va ko­ji do­spi­je­va­ju u ju­lu i av­gu­stu.
Oland je do­dao da Grč­ka ni­je htje­la da na­sta­vi sa­rad­nju i tra­ži po­zaj­mi­ce od Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da, ali su part­ne­ri u evro­zo­ni Ci­pra­sa us­pe­li da uvje­re da je za obje stra­ne bo­lje da i MMF bu­de je­mac za po­zaj­mi­ce ko­je će Grč­ka do­bi­ti od EU.
Sa dru­ge stra­ne, ot­por spo­ra­zu­mu na­ja­vi­li su ne­ki čla­no­vi grč­ke vla­de i po­sla­ni­ci vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je.
Mi­ni­star ra­da već je re­kao da su uslo­vi do­go­vo­ra neo­dr­ži­vi i da bi mo­gli da usli­je­de no­vi iz­bo­ri do kra­ja go­di­ne.
Ta­ko­đe, “Lje­vi­čar­ska plat­for­ma”, dio po­sla­nič­ke gru­pe Ci­pra­so­ve vla­da­ju­će stran­ke Si­ri­za, od­mah je po­zva­la na­rod da obo­ri spo­ra­zum iz Bri­se­la i “su­ko­bi se s me­mo­ran­du­mi­ma, neo­li­be­ra­li­zmom i šted­njom ko­ja je in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­na u evro­zo­ni”.
Ve­li­ki pro­blem vla­de je oštar su­kob s pred­sjed­ni­com skup­šti­ne Zoi Kon­stan­do­pu­lu ko­ja, iako iz Si­ri­ze, od­bi­ja da pri­ha­va­ti spo­ra­zum iz Bri­se­la.
For­mal­no od Kon­stan­do­pu­lu za­vi­si da li će par­la­ment us­pje­ti da u zah­ti­je­va­nom ro­ku od tri da­na do­ne­se nu­žne za­ko­ne, a ona je si­noć po­no­vi­la da ne­ma na­mje­ru da od­stu­pi od svog pro­ti­vlje­nja do­go­vo­ru s po­vje­ri­o­ci­ma, ni­ti da pod­ne­se ostav­ku na mje­sto pred­sjed­ni­ce skup­šti­ne.
Uko­li­ko bi od­lu­kom po­sla­ni­ka ipak bi­la smi­je­nje­na, skup­šti­na bi, po po­slov­ni­ku, mo­ra­la da pre­ki­ne rad na tri da­na ra­di iz­bo­ra svog no­vog še­fa i ti­me bi pro­pu­sti­la rok za do­no­še­nje za­ko­na, utvr­đen spo­ra­zu­mom iz Bri­se­la.
U pr­vim re­ak­ci­ja­ma na kom­pr­o­mis li­de­ra Grč­ke, Nje­mač­ke, Fran­cu­ske i zva­nič­ni­ka Evrop­ske uni­je o du­žnič­koj kri­zi Grč­ke ko­ji je po­stig­nut to­kom no­ći, pre­mi­jer Bel­gi­je Šarl Mi­šel na svom tvi­ter na­lo­gu na­pi­sao je sa­mo jed­nu reč: “Spo­ra­zum”.
Mi­šel je na svom tvi­ter na­lo­gu na­pi­sao: “Spo­ra­zum”, a port­pa­rol vla­de Ki­pra: “Iz­gle­da da ima­mo do­go­vor”.
Pre­mi­jer Luk­sem­bur­ga Be­tel na­pi­sao je na svom tvi­ter na­lo­gu: “Na­kon 17 sa­ti pre­go­va­ra­nja, bli­zu smo po­sti­za­nju spo­ra­zu­ma. Evro­pa je sna­žna.”
Iz­vor iz Bri­se­la je to­kom no­ći re­kao za AFP da su li­de­ri Grč­ke i Nje­mač­ke, Fran­cu­ske i zva­nič­nik Evrop­ske uni­je po­sti­gli no­ćas kom­pro­mis o du­gu Ati­ne ko­ji će bi­ti pred­sta­vlje­ni osta­lim li­de­ri­ma evro­zo­ne.
Pre­li­mi­nar­ni do­go­vor Grč­ke i evro­zo­ne o tre­ćem pa­ke­tu po­mo­ći pred­vi­đa te­ške eko­nom­ske re­for­me i li­stu uslo­va ko­je Ati­na mo­ra da usvo­ji da bi iz­bje­gla fi­nan­sij­ski ko­laps.
U sa­op­šte­nju sa sa­mi­ta li­de­ra evro­zo­ne se na­vo­di da ti “mi­ni­mal­ni za­htje­vi” ne ga­ran­tu­ju uspje­šan is­hod pre­go­vo­ra o pa­ke­tu po­mo­ći, na­vo­di agen­ci­ja Aso­ši­je­ted pres, pre­no­si Be­ta.
Do sri­je­de par­la­ment u Ati­ni tre­ba da usvo­ji za­ko­ne za efi­ka­sni­ji si­stem PDV-a i pro­ši­re­nje po­re­ske osno­ve ka­ko bi se po­ve­ća­li pri­ho­di, po­če­tak re­for­mi pen­zi­o­nog si­ste­ma, osi­gu­ra­va­nje ne­za­vi­sno­sti dr­žav­ne sta­ti­stič­ke agen­ci­je i obez­bje­đi­va­nje “kva­zi-auto­mat­skih re­zo­va u po­tro­šnji” u slu­ča­ju da se ne ostva­ri bu­džet­ski su­fi­cit.
Do 22. ju­la mo­ra­ju da se usvo­je za­ko­ni za re­fo­r­mu si­ste­ma gra­đan­skog pra­va ka­ko bi se uči­ni­li efi­ka­sni­jim i sma­nji­li tro­ško­vi.
Ta­ko­đe, mo­ra da mo­der­ni­zu­je i oja­ča ad­mi­ni­stra­ci­ju, kao i da sma­nji nje­ne tro­ško­ve, a pr­ve pred­lo­ge na tom pla­nu tre­ba da do­sta­vi do 20 ju­la.
Me­đu uslo­vi­ma ko­je Ati­na tre­ba da spro­ve­de su i pro­mje­ne ko­je bi omo­gu­ći­le pro­du­že­nje rad­nog vre­me­na i rad pro­dav­ni­ca ne­dje­ljom, li­be­ra­li­za­ci­ja u vla­sni­štvu apo­te­ka, ogra­ni­če­nja za pe­ka­re i mlje­ka­re, kao o otva­ra­nje za­tvo­re­nih pro­fe­si­ja me­đu ko­ji­ma je pre­voz tra­jek­ti­ma.
Grč­ka mo­ra i da ubr­za pro­gram pri­va­ti­za­ci­je pre­ba­ci­va­njem 50 mi­li­jar­di evra vri­jed­ne imo­vi­ne u ne­za­vi­san fond sa sje­di­štem u Ati­ni.
Pre­ma da­na­šnjem do­go­vo­ru, Grč­ka mo­ra da tra­ži po­dr­šku Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da po­što is­tek­ne njen sa­da­šnji pro­gram s MMF-om po­čet­kom 2016.
Po­red to­ga, Ati­na mo­ra da do­zvo­li pred­stav­ni­ci­ma Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke, MMF-a i Evrop­ske ko­mi­si­je, ra­ni­je po­zna­tim kao “troj­ka” da se vra­te u Ati­nu, a vla­da mo­ra da se kon­sul­tu­je s tim in­sti­tu­ci­ja­ma o na­cr­ti­ma svih va­žnih za­ko­na pri­je od­la­ska u par­la­ment.
Vla­da u Ati­ni mo­ra da pre­i­spi­ta i iz­mi­je­ni ne­ke za­ko­ne usvo­je­ne u po­sled­njih šest mje­se­ci za ko­je se sma­tra da su una­za­di­li pret­hod­ne re­form­ske mje­re.(RTS)


Spo­ra­zum s po­vje­ri­o­ci­ma ga­si dio grč­kih ba­na­ka?

Dio spo­ra­zu­ma ko­ji je Grč­ka po­sti­gla sa me­đu­na­rod­nim kre­di­to­ri­ma pod­ra­zu­mi­je­va strog nad­zor evrop­skih in­sti­tu­ci­ja nad re­for­ma­ma grč­kog ban­kar­skog sek­to­ra, što bi mo­glo da zna­či ga­še­nje di­je­la ba­na­ka, re­kao je za Roj­ters evrop­ski zva­nič­nik ko­ji je, zbog osje­tlji­vo­sti te­me, že­lio da osta­ne ano­ni­man.
Grč­ka ima če­ti­ri ve­li­ke ban­ke: Na­ci­o­nal­nu ban­ku Grč­ke, Pi­re­us, Al­fa ban­ku i Euro­ban­ku, a iz­vor na­vo­di da bi te če­ti­ri ban­ke mo­gle bi­ti sve­de­ne na dvi­je, pre­no­si Tan­jug.