BER­LIN - Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel i grč­ki pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras na­pa­li bal­kan­ske ze­mlje zbog za­tva­ra­nja gra­ni­ca za mi­gran­te, uoči da­na­šnjeg EU sa­stan­ka na mi­ni­star­skom ni­vou, pre­no­si AFP i do­da­je da je Ci­pras upo­zo­rio da „EU ne­ma bu­duć­no­sti ako se ova­ko na­sta­vi”.
Mer­ke­lo­va je ka­za­la da za­tva­ra­nje gra­ni­ca „ni­je ni odr­ži­vo ni­ti traj­no” rje­še­nje u su­o­ča­va­nju Evro­pe sa naj­ve­ćom mi­grant­skom kri­zom od Dru­gog svjet­skog ra­ta i da će Grč­ku osta­vi­ti da sno­si te­ret pri­li­va mi­gra­na­ta.
Pre­ma ocje­ni AFP, re­ak­ci­je nje­mač­ke kan­ce­lar­ke i grč­kog pre­mi­je­ra na­gla­ša­va­ju du­bo­ke po­dje­le unu­tar evrop­skog blo­ka, a usli­je­di­le su kao od­go­vor na post na Tvi­te­ru pred­sjed­ni­ka Evrop­skog sa­vje­ta Do­nal­da Tu­ska ko­ji je na toj dru­štve­noj mre­ži za od­lu­ku o za­tva­ra­nju bal­kan­ske ru­te na­veo da „ni­je pi­ta­nje uni­la­te­ral­nih ak­ci­ja, već za­jed­nič­ke od­lu­ke 28 dr­ža­va čla­ni­ca EU”.
„Za­hva­lju­jem za­pad­no­bal­kan­skim ze­mlja­ma na pri­mje­ni di­je­la sve­o­bu­hvat­ne stra­te­gi­je EU u ve­zi sa mi­gra­ci­o­nom kri­zom”, na­pi­sao je Tusk.
Ci­pras je pu­tem Tvi­te­ra po­ru­čio da bi Tusk tre­ba­lo da „usred­sre­di na­po­re na pri­mje­ni na­ših za­jed­nič­kih od­lu­ka, a ne da ohra­bru­je one ko­ji ih ig­no­ri­šu”. Mer­ke­lo­va je pri­zna­la da će ak­ci­je za­pad­no­bal­kan­skih ze­ma­lja Nje­mač­koj „oči­gled­no do­ni­je­ti ma­nje iz­bje­gli­ca”, ali da one „Grč­ku sta­vlja­ju u ve­o­ma te­šku si­tu­a­ci­ju”.
AFP na­vo­di da je njen vi­ce­kan­ce­lar Zig­mar Ga­bri­el pri­mi­je­tio da, iako su ne­ki u Nje­mač­koj „kri­šom sreć­ni što bal­kan­ske dr­ža­ve oba­vlja­ju pr­ljav po­sao za Nje­mač­ku”, te ak­ci­je im po nje­mu ne­će po­mo­ći u du­go­roč­nom pe­ri­o­du.
Tur­ski mi­ni­star za EU po­slo­ve Vol­kan Boz­kir tvr­di da se do­go­vor Tur­ske i EU o vra­ća­nju mi­gra­na­ta ne mo­že pri­mi­je­ni­ti na iz­bje­gli­ce ko­je se već na­la­ze na grč­kim ostr­vi­ma, već va­ži za one ko­ji do­đu na­kon stu­pa­nja spo­ra­zu­ma na sna­gu, na­ve­la je agen­ci­ja Ana­do­li­ja, a pre­nio Roj­ters.
Nje­mač­ka štam­pa ocje­nju­je da je „za­tva­ra­nje bal­kan­ske ru­te fi­ja­sko i to ne sa­mo iz hu­ma­ni­tar­nih raz­lo­ga” i da bi „ono mo­glo da na po­li­tič­kom pla­nu zna­či ko­nač­no ki­da­nje ve­za iz­me­đu Mer­ke­lo­ve i ve­ći­ne ko­ja se ogra­đu­je“, ali ima i upo­zo­re­nja da ti­me pro­blem ni­je ri­je­šen, već sa­mo „iz­mje­šten”, pre­no­si „Doj­če ve­le”.
Nje­mač­ki me­di­ji na­vo­de da je „upr­kos pro­ti­vlje­nju Ber­li­na i kri­ti­ci kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel, bal­kan­ska ru­ta prak­tič­no za­tvo­re­na”. „Doj­če ve­le” ka­že ipak da „po­tez bal­kan­skih ze­ma­lja ko­ji je, pre­ma op­štem uvje­re­nju, di­ri­go­va­la Austri­ja, mno­gi u Nje­mač­koj iz­ri­či­to po­zdra­vlja­ju”, a „me­đu nji­ma je i vla­da­ju­ća ba­var­ska Hri­šćan­sko­so­ci­jal­na uni­ja”, se­strin­ska ka­ce­lar­ki­ne Hri­šćan­sko­de­mo­krat­ske uni­je.
Na­ci­o­nal­no-kon­zer­va­tiv­ni ne­djelj­nik „Jun­ge fraj­hajt” ko­men­ta­ri­še na svom por­ta­lu da su bal­kan­ske dr­ža­ve i Austri­ja bez okli­je­va­nja iz­ba­ci­le Nje­mač­ku iz vo­za, što se ko­men­ta­to­ru ovog li­sta po­seb­no do­pa­da. „Bal­kan­ska ru­ta je u naj­ve­ćoj mje­ri za­tvo­re­na”.(RTRS)


Sti­glo po­la mi­li­o­na mi­gra­na­ta

BRI­SEL – Oko po­la mi­li­o­na ile­gal­nih mi­gra­na­ta sti­glo je u Grč­ku to­kom tri po­sled­nja mje­se­ca 2015. go­di­ne, od ko­jih je ve­ći­na na­sta­vi­la pu­to­va­nje ka sje­ve­ru Evro­pe pre­ko Bal­ka­na, ob­ja­vi­la je ju­če gra­nič­na Agen­ci­ja EU Fron­teks. Fron­teks je za­bi­lje­žio 484.000 ile­gal­nih gra­nič­nih pre­la­za­ka na „is­toč­noj sre­do­zem­noj ru­ti”, iz Tur­ske ka Grč­koj, u pe­ri­o­du od ok­to­bra do de­cem­bra i 466.000 ile­gal­nih pre­la­za­ka na „za­pad­noj bal­kan­skoj ru­ti”, gdje lju­di po­no­vo ula­ze u EU kroz Hr­vat­sku, a pre­ko Sr­bi­je. To zna­či da je u pret­hod­nom kvar­ta­lu za­bi­lje­že­no ukup­no 978.300 ile­gal­nih pre­la­za­ka gra­ni­ce u EU, što je re­kor­dan broj od ka­ko je Fron­teks po­čeo da pri­ku­plja ove po­dat­ke 2007. go­di­ne. Od mi­gra­na­ta ko­ji su sti­gli u Grč­ku, uglav­nom na ostr­va bli­zu tur­ske oba­le, 46 od­sto se iz­ja­sni­lo da su Si­rij­ci, a 28 od­sto da su Av­ga­ni­stan­ci. Agen­ci­ja je ta­ko­đe za­bi­lje­ži­la ma­nji broj do­la­za­ka u Ita­li­ju iz prav­ca Li­bi­je, od­no­sno po­rast bro­ja do­la­za­ka u Špa­ni­ju iz prav­ca Ma­ro­ka, ali je taj broj i da­lje na ni­skom ni­vou. U če­tvr­tom kvar­ta­lu je na „za­pad­noj sre­do­zem­noj ru­ti” za­bi­lje­že­no 2.800 ile­gal­nih pre­la­za­ka, ob­ja­vio je Fron­teks uz na­po­me­nu da je u pi­ta­nju re­kor­dan broj do­la­za­ka, i dva pu­ta ve­ći broj u od­no­su na isti pe­ri­od 2014. go­di­ne.


Faj­man dik­ti­ra tem­po

Ni­jed­na od ta­mo­šnjih dr­ža­va ne vi­di svoj in­te­res u to­me da za­vi­si od ras­po­lo­že­nja i ka­pri­ca kan­ce­lar­ke. An­ge­la Mer­kel ni­je ma­ši­no­vo­đa već je to austrij­ski kan­ce­lar Ver­ner Faj­man ko­ji dik­ti­ra tem­po pod unu­tra­šnje­po­li­tič­kim pri­ti­skom oja­ča­ne Slo­bo­dar­ske par­ti­je Austri­je.
„Nje­mač­ka mo­že da odah­ne, kan­ce­lar­ka je osta­la usa­mlje­na”, ocje­nju­je ovaj ne­djelj­nik. Di­sel­dor­fski „Raj­ni­še post” ko­men­ta­ri­še da je „ci­nič­no po­zdra­vlja­ti jed­no­stra­ne, na­ci­o­nal­ne po­te­ze ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va­ju ogra­de, bo­dlji­ka­vu ži­cu i zi­do­ve“. Ti jed­no­stra­ni po­te­zi su, po ovom dnev­ni­ku, sa­mo „iz­raz oči­gled­ne ne­spo­sob­no­sti čla­ni­ca EU da sa­ra­đu­ju”.
„Čak i ka­da su mo­žda u sta­nju da se sa­gla­se oko od­re­đe­nog si­ste­ma vri­jed­no­sti ko­ji uklju­ču­je hu­ma­ni­tar­ne prin­ci­pe, one ni­su u sta­nju da se slo­žno dr­že tih prin­ci­pa”, ocje­nju­je list. Ovaj me­dij na­vo­di da za­tva­ra­njem bal­kan­skih gra­ni­ca pro­blem ni­je ri­je­šen već sa­mo iz­mje­šten.
„Bi­lo bi ne­re­al­no vje­ro­va­ti da očaj­ni lju­di iz si­ro­ma­šnih i kri­znih pod­ruč­ja ne­će uz po­moć kri­mi­nal­nih kri­jum­čar­skih ban­di po­tra­ži­ti dru­ge pu­te­ve ne bi li ipak do­šli u re­ci­mo Nje­mač­ku”, do­da­je list.


Kraj bal­kan­ske ru­te

BRI­SEL - Dok Evrop­ska uni­ja na­sto­ji da hi­lja­de mi­gra­na­ta vra­ti u Tur­sku i za­tvo­ri do­sad naj­vi­še ko­ri­šće­nu bal­kan­sku ru­tu, ra­ste za­bri­nu­tost da lju­di ko­ji očaj­nič­ki že­le da do­pru do Evro­pe već uz po­moć kri­jum­ča­ra pro­na­la­ze no­ve pu­te­ve ka že­lje­nom od­re­di­štu.
Al­ba­ni­ja, Ma­đar­ska, Bu­gar­ska i Ru­mu­ni­ja su al­ter­na­tiv­ne pu­ta­nje, ka­žu mi­ni­stri u vla­da­ma dr­ža­va čla­ni­ca EU i eks­per­ti, dok je Špa­ni­ja u kon­tak­tu sa Al­ži­rom i Ma­ro­kom u po­ku­ša­ju da spri­je­či otva­ra­nje no­vih ru­ta na svo­joj te­ri­to­ri­ji, pre­no­si AP. „Mo­ra­mo da osta­ne­mo bud­ni”, re­kao je ju­če špan­ski mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Hor­he Fer­nan­des Di­jas, sti­gav­ši u Bri­sel na raz­go­vo­re sa ko­le­ga­ma iz EU. Iako je ru­te te­ško kon­tro­li­sa­ti, agen­ci­ja EU za gra­ni­ce (Fron­teks) na­vo­di da nje­no oso­blje još ni­je uoči­lo ne­ke ve­li­ke pro­mje­ne u kre­ta­nju mi­gra­na­ta i iz­bje­gli­ca, ali ima­ju u vi­du da bi do pro­mje­na mo­glo da do­đe.
„Al­ba­ni­ja je sa­mo jed­na od mo­guć­no­sti”, re­kao je ju­če u Be­o­gra­du za­mje­nik iz­vr­šnog di­rek­to­ra Fron­tek­sa Bernd Kor­ner, do­dav­ši da isto va­ži i za za­pad­nu oba­lu Grč­ke, kao i even­tu­al­no za Cr­nu Go­ru.
Ka­ko je na­veo, da li će se i Hr­vat­ska po­no­vo na­ći na ru­ti mi­gra­na­ta osta­je da se vi­di, ali je i ta mo­guć­nost sva­ka­ko uze­ta u ob­zir. Čim se vri­je­me po­bolj­ša, lju­di bi mo­gli da se vra­te na opa­snu ru­tu pre­ko Me­di­te­ra­na iz Li­bi­je ka Ita­li­ji, na­vo­di ame­rič­ka agen­ci­ja. Nje­mač­ki mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va To­mas de Me­zi­jer re­kao je da su Ber­lin i Rim u bli­skom kon­tak­tu ka­ko bi una­pri­jed obez­bi­je­di­li da se ne po­no­vi ono što se do­ga­đa­lo duž bal­kan­ske ru­te. Isto­vre­me­no, Ita­li­ja stra­hu­je da bi mno­gi mo­gli da kre­nu put Al­ba­ni­je i pre­ve­zu se pre­ko Ja­dran­skog mo­ra.
„Za sa­da ne­ma­mo po­dat­ke ni o ka­kvom ve­li­kom pri­li­vu”, re­kao je ita­li­jan­ski mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va An­đe­li­no Al­fa­no, ali je pri­znao da bi bi­lo lo­gič­no oče­ki­va­ti ta­kav ta­las s ob­zi­rom na raz­voj si­tu­a­ci­je na Bal­ka­nu. Eks­per­ti upo­zo­ra­va­ju da će kri­jum­ča­ri, vje­ro­vat­no, iz­vu­ći ko­rist iz do­go­vo­ra EU i Tur­ske i mje­ra ogra­ni­če­nja na gra­ni­ca­ma ši­rom Bal­ka­na.