MO­SKVA – Svjet­ski po­re­dak po­sli­je Hlad­nog ra­ta „pu­ca po ša­vo­vi­ma“ sa ogra­ni­če­nim bro­jem ze­ma­lja ko­je vi­še ni­su u mo­guć­no­sti da po­stu­pa­ju u skla­du sa svo­jim in­te­re­si­ma, od­ba­cu­ju­ći „me­đu­na­rod­ni mo­ral­ni ko­deks i za­kon“, pi­še ru­ski ana­li­ti­čar Ti­mo­fej Bor­da­čev za por­tal Len­tu.
Bor­da­čev, ko­ji je di­rek­tor Cen­tra za evrop­ske i me­đu­na­rod­ne stu­di­je na HSE, na­zvao je ovo ključ­nim tren­dom ko­ji će ob­li­ko­va­ti bu­du­ći svjet­ski po­re­dak. On je, ta­ko­đe, do­dao da ga je ot­kri­la si­rij­ska kri­za.
Si­tu­a­ci­ja oko boj­nih arap­skih ze­ma­lja „oči­gled­no nas je ja­sno vra­ti­la u do­ba ri­val­stva ve­li­kih si­la“, re­kao je on i do­dao da su čla­ni­ce NA­TO-a, mo­nar­hi­je Za­li­va, Ru­si­ja, Iran i Ki­na u raz­li­či­toj mje­ri uple­te­ne u ovaj su­kob, pi­še ru­ski por­tal. Ove ze­mlje su po­di­je­lje­ne na kam­po­ve, ili, ka­ko ih Bor­da­čev na­zi­va, „ti­mo­ve po­dr­ške“. Ru­si­ja, Ki­na i Iran „ne bo­re se za Si­ri­ju pro­tiv Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i nje­nih sa­ve­zni­ca u Evro­pi i Za­li­vu“, pri­mi­je­tio je on. „Ali iz­me­đu njih se vo­di rat pre­ko prok­si­ja“.
Si­rij­ska kri­za vje­ro­vat­no je pru­ži­la po­gled na ono što se de­si­lo u je­sen 2013. go­di­ne ka­da su ener­gič­ni di­plo­mat­ski na­po­ri Ru­si­je spri­je­či­li SAD i nje­ne sa­ve­zni­ce da po­kre­nu voj­nu kam­pa­nju pro­tiv Da­ma­ska. Ana­li­ti­čar sma­tra da je ovo ne­što što ni­ko ni­je mo­gao ni da za­mi­sli na­kon za­vr­šet­ka Hlad­nog ra­ta. Dru­ga pre­kret­ni­ca de­si­la se pri­je go­di­nu ka­da je Ru­si­ja an­ga­žo­va­na u si­rij­skom su­ko­bu na for­mal­ni za­htjev Da­ma­ska.
Do ta­da je rat odav­no pre­stao da bu­de unu­tra­šnja si­rij­ska stvar, jer su dru­ge na­ci­je, uklju­ču­ju­ći SAD i nje­ne sa­ve­zni­ce, kao i ne­dr­žav­ni ak­te­ri, di­rekt­no ili pri­kri­ve­no uklju­če­ni u bor­be.
Is­hod „vi­še­ste­pe­nog ćor­so­ka­ka“ u Si­ri­ji još ni­je utvr­đen, ali jed­na od ključ­nih im­pli­ka­ci­ja su­ko­ba već je po­sta­la ja­sna.
„Pe­ri­od ka­da je ma­la gru­pa ze­ma­lja ima­la pra­vo da po­stu­pi na osno­vu sop­stve­nih in­te­re­sa ne oba­zi­ru­ći se na me­đu­na­rod­ni mo­ral­ni ko­deks i za­kon je okon­čan. Ovo je ve­o­ma va­žno u smi­slu ra­zu­mi­je­va­nja ka­kav svi­jet nas če­ka u bu­duć­no­sti i šta tre­ba da se ura­di da bi se uči­nio ako ne si­gur­ni­jim, on­da ma­nje opa­snim“, sma­tra ana­li­ti­čar. Ovo ne zna­či da će dru­ge ze­mlje otvo­re­no pro­ti­vr­je­či­ti Za­pa­du ili iza­zi­va­ti su­kob sa SAD i nje­nim part­ne­ri­ma. Bor­da­čev od­ba­cu­je ta­kav sce­na­rio.
„Gru­pa ze­ma­lja ne­će pro­ti­vr­je­či­ti Za­pa­du… Ali će jed­no­stav­no po­stu­pa­ti na me­đu­na­rod­noj sce­ni po svom na­ho­đe­nju i ra­di­ti ono što od­go­va­ra nji­ho­vim na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma“, sma­tra Bor­da­čev. „To sa­mo po se­bi ni­je u su­ko­bu sa me­đu­na­rod­nim po­ret­kom ko­ji se ob­li­ko­vao“ na­kon za­vr­šet­ka Hlad­nog ra­ta.
„Za­to te­ško da će pra­vi­lo da ’sa­mo je­dan mo­že da pre­kr­ši pra­vi­la‘ bi­ti ob­no­vlje­no kao nor­ma me­đu­na­rod­nog di­ja­lo­ga“, do­da­je on.
(Sput­njik)