NjU­JORK – Pre­ma svim mje­ri­li­ma po­li­ti­ka Va­šing­to­na pre­ma Ru­si­ji je pro­pa­la, oci­je­nio je ame­rič­ki ča­so­pis „Fo­rin Po­li­si” i do­dao da je Mo­skva, iako pa­ti od di­plo­mat­ske i eko­nom­ske izo­la­ci­je pod me­đu­na­rod­nim sank­ci­ja­ma pred­vo­đe­nim SAD, ipak uspje­la da ugro­zi či­tav niz ame­rič­kih in­te­re­sa, po­seb­no u Ukra­ji­ni, Si­ri­ji i saj­ber pro­sto­ru.
No­vi pri­stup pre­ma Ru­si­ji tre­ba­lo bi da bu­de pri­o­ri­tet pred­sjed­ni­ce Hi­la­ri Klin­ton ili pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa od­mah 2017. go­di­ne, ali do sa­da ni­je­dan kan­di­dat ni­je po­nu­dio vi­zi­ju ko­ja bi ri­je­ši­la taj pro­blem, sma­tra FP.
Klin­to­no­va pri­ka­zu­je ru­skog pred­sjed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na kao ne­ga­tiv­ca iz cr­ta­nog fil­ma, a Tramp pre­ma Mo­skvi gle­da kao pre­ma po­ten­ci­jal­nom sa­ve­zni­ku, pre­no­si sajt Te­le­gram.hr.
Naj­če­šća za­jed­nič­ka po­li­ti­ka SAD i de­mo­krat­skih i re­pu­bli­kan­skih ad­mi­ni­stra­ci­ja, vi­še od tri de­ce­ni­je, bi­la je ili za­vi­snost o na­di da Mo­skva mo­že da bu­de pot­pu­no po­ra­že­na ili da mo­že da po­sta­ne pri­ja­telj i de­mo­krat­ski ko­le­ga.
Me­đu­tim, Ru­si­ja se ne de­mo­kra­ti­zu­je, a još je ve­li­ka si­la na svjet­skoj po­zor­ni­ci, pi­še FP i do­da­je da bi sle­de­ći ame­rič­ki pred­sjed­nik, ka­da je ri­ječ o Ru­si­ji, tre­ba­lo da ima na pa­me­ti se­dam stva­ri.
Pr­vo, ne ra­di se sa­mo o Pu­ti­nu, pi­še ča­so­pis. Va­žno je pre­po­zna­ti da ame­rič­ki pro­ble­mi s Ru­si­jom ni­su is­klju­či­vo tu zbog Pu­ti­na. Oni su ge­o­po­li­tič­ke pri­ro­de. Ni­ti Pu­ti­nov od­la­zak, ni­ti ši­ra pro­mje­na vla­sti ne bi ri­je­ši­li taj iza­zov.
Pu­tin re­zo­nu­je u skla­du sa sto­go­di­šnjom tra­di­ci­jom ru­skog stra­te­škog pro­mi­šlja­nja i nje­go­va spolj­na po­li­ti­ka ima ve­li­ku po­dr­šku eli­ta. Ge­o­po­li­tič­ko ri­val­stvo ve­li­kih si­la je ne­iz­bje­žno, ne­za­vi­sno o unu­tra­šnjoj po­li­ti­ci. Sle­de­ća ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja, na­sta­vlja FP, tre­ba­lo bi da shva­ti da se po­li­ti­ka Mo­skve ne mo­že jed­no­stav­no po­di­je­li­ti u pod­ruč­ja sa­rad­nje i ona ne­sla­ga­nja.
Kao dru­gu tač­ku FP na­vo­di da bi Ukra­ji­na tre­ba­lo da pre­sta­ne da bu­de za­mr­znu­ti kon­flikt.
„Ru­ska agre­si­ja pro­tiv Ukra­ji­ne bi­la je je­dan od po­če­ta­ka no­ve eska­la­ci­je ten­zi­ja i ne­po­vje­re­nja ko­je da­nas de­fi­ni­šu od­nos SAD i Ru­si­je. Va­šing­ton je na to po­ku­šao da od­go­vo­ri me­đu­na­rod­nim sank­ci­ja­ma i di­plo­mat­skom izo­la­ci­jom ka­ko bi pri­mo­rao Mo­skvu da se po­vu­če iz Ukra­ji­ne. Ru­si su, me­đu­tim, od­go­vo­ri­li sop­stve­nim pro­tivm­je­ra­ma, re­ci­proč­nim sank­ci­ja­ma. Rje­še­nja za sa­da ne­ma, Ukra­ji­na je i da­lje rat­no po­lje”, na­vo­di FP.
Tre­ća tač­ka o ko­joj bi tre­ba­lo da raz­mi­šlja SAD je is­kre­ni di­ja­log o Evro­pi, pi­še ča­so­pis.
„Mo­skva i da­lje ima do­volj­nu sna­gu ka­ko bi ob­li­ko­va­la bez­bjed­no­sno okru­že­nje u Evro­pi. Što se to­ga ti­če, za­da­tak za sle­de­ćeg ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka je­ste da us­po­sta­vi odr­živ evrop­ski bez­bjed­no­sni okvir, sa ru­skim uče­stvo­va­njem, na du­ži rok”, na­vo­di se u tek­stu.
FP ka­že da bi ne­po­sred­ni cilj no­ve ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je tre­ba­lo da bu­de da odr­ži in­te­gri­tet NA­TO-a kao ga­ran­ta evrop­ske bez­bjed­no­sti i da bi Va­šing­ton tre­ba­lo da po­ku­ša po­nov­no da po­kre­ne raz­go­vo­re sa Mo­skvom oko ulo­ge Ru­si­je u bez­bjed­no­snoj ar­hi­tek­tu­ri Evro­pe.
Na če­tvr­tom mje­stu FP po­mi­nje vi­še kon­tro­le na­o­ru­ža­nja.
Čak i uz sma­nje­nje nu­kle­ar­nih sna­ga pod ra­znim ugo­vo­ri­ma o kon­tro­li na­o­ru­ža­nja po­put ugo­vo­ra START iz 2011, Ru­si­ja je još je­di­na ze­mlja ko­ja mo­že da uni­šti SAD kao funk­ci­o­nal­no dru­štvo u 30 mi­nu­ta, pi­še FP.
Ali, ni­je ri­ječ sa­mo o nu­kle­ar­nom na­o­ru­ža­nju, ne­go i o onom kon­ven­ci­o­nal­nom. Ru­si­ja je dru­gi naj­ve­ći pro­da­vač oruž­ja po­sli­je SAD. Ru­ska pro­da­ja oruž­ja Ira­nu, na pri­mjer, osta­je naj­ve­ća bri­ga Izra­e­lu, Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji i Tur­skoj na Bli­skom is­to­ku, dok pro­da­ja na­pred­nog oruž­ja Ki­ni pa­li alarm u Ja­pa­nu i Ju­žnog Ko­re­ji i kom­pli­ku­je ame­rič­ke na­po­re da ga­ran­tu­ju bez­bjed­nost u is­toč­noj Azi­ji, na­vo­di ča­so­pis.
Sle­de­ća na li­sti je sa­rad­nja sa Ru­si­jom u Azi­ji.
„Za­dr­ža­va­nje ši­re­nja uti­ca­ja Ki­ne u da­na­šnjem svi­je­tu je ne­mo­guć za­da­tak. Umje­sto to­ga, sle­de­ći pred­sjed­nik bi tre­ba­lo da na­pra­vi flek­si­bil­ne ko­a­li­ci­je sa dru­gim ve­li­kim si­la­ma ka­ko bi usmje­ri­li ki­ne­ski uti­caj da ne ugro­ža­va ame­rič­ke in­te­re­se, ili, još bo­lje, da ra­di u ko­rist Va­šing­to­na”, na­vo­di „Fo­rin Po­li­si”.
Taj list do­da­je da bi Ru­si­ja mo­gla da bu­de je­dan od tih part­ne­ra ako bi Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve mo­gle da iz­bjeg­nu si­tu­a­ci­ju u ko­joj bi Kremlj za­pra­vo bio po­slov­no i stra­te­ški za­vi­san o Pe­kin­gu.
(Tan­jug)


Si­rij­ska kri­za zah­ti­je­va hit­nu pa­žnju

Da­lje FP pi­še da, na­kon ko­lap­sa pre­go­vo­ra o pre­ki­du va­tre i hu­ma­ni­tar­ne ka­ta­stro­fe ko­ja se od­vi­ja u Ale­pu, si­rij­ska kri­za zah­ti­je­va hit­nu pa­žnju.
„SAD ne­ma bo­lji iz­bor ne­go da sa­ra­đu­je sa Ru­si­jom, ko­ja je na­kon in­ter­ven­ci­je u sep­tem­bru 2015. po­sta­la je­dan od ključ­nih igra­ča. Raz­go­vo­ri sa Mo­skvom o Si­ri­ji ne­će ima­ti ve­će šan­se za uspjeh osim ako oni ne bu­du uklju­či­va­li i raz­go­vor o ši­rem kru­gu pro­ble­ma, po­put onih u Evro­pi”, pi­še u tek­stu.
Na kra­ju, FP is­ti­če da bi Va­šing­ton tre­ba­lo da po­ka­že da is­pu­nja­va svo­ja obe­ća­nja.
„Kao i u Hlad­nom ra­tu, po­sto­ji ide­o­lo­ški ele­ment da­na­šnjeg ame­rič­ko-ru­skog ri­val­stva. Me­đu­tim, umje­sto da za­go­va­ra ko­mu­ni­stič­ku kla­snu bor­bu, Mo­skva je usmje­re­na na to da pot­ko­pa ame­rič­ki kre­di­bi­li­tet. Hlad­ni rat je u ve­li­koj mje­ri za­vr­šio za­to što su Ru­si vi­dje­li SAD kao uspje­šno i pro­spe­ri­tet­no dru­štvo či­ji bi mo­del tre­ba­lo opo­na­ša­ti”, na­vo­di ča­so­pis.
Sa dru­ge stra­ne, ame­rič­ki ne­u­spje­si u Ira­ku i Av­ga­ni­sta­nu i po­sle­di­ce fi­nan­sij­ske kri­ze iz 2008. SAD vi­še ne či­ne to­li­ko pri­vlač­nom, a za­da­tak no­vog pred­sjed­ni­ka će bi­ti da to pro­mi­je­ni, uka­zu­je „Fo­rin Po­li­si”.(Tan­jug)