Spo­ra­zum o iz­bje­gli­ca­ma ko­ji su pro­šle go­di­ne po­sti­gli EU i Tur­ska vi­še li­či na tem­pi­ra­nu iz­bje­glič­ku bom­bu ne­go na ma­gič­no rje­še­nje ko­je će za­u­sta­vi­ti iz­bje­glič­ki ta­las i ako li­de­ri EU usko­ro ne pro­mi­je­ne kurs po­sle­di­ce bi se mo­gle osje­ti­ti od An­ka­re do Ber­li­na, pi­še u tek­stu ob­ja­vlje­nom na por­ta­lu Po­li­ti­ko.
Bri­sel­ski por­tal Po­li­ti­ko na­vo­di da spo­ra­zum ni­je dao že­lje­ne re­zul­ta­te i da mu je Ahi­lo­va pe­ta ne­do­sta­tak po­li­tič­ke vo­lje i u EU i u Tur­skoj za pri­mje­nu ključ­nih od­red­bi.
Pre­ma pi­sa­nju Po­li­ti­ka, po­sto­ji za­bri­nu­tost da će iz­bje­gli­ce ka­da se jed­nom do­mog­nu evrop­skog kop­na na­sta­vlja­ti ka sje­ve­ru, te­sti­ra­ju­ći gra­ni­ce duž ta­ko­zva­ne bal­kan­ske ru­te.
Ze­mlje EU obe­ća­le su da će pre­u­ze­ti ve­li­ki dio od oko 50.000 iz­bje­gli­ca iz Grč­ke, ali je do sa­da re­lo­ci­ra­no sve­ga 4.500. Iako su gra­ni­ce duž bal­kan­ske ru­te prak­tič­no za­tvo­re­ne za iz­bje­gli­ce, jer su od Ma­ke­do­ni­je do Slo­ve­ni­je po­o­štre­ne gra­nič­ne kon­tro­le, da­le­ko je od iz­vje­snog da bi iz­dr­ža­le no­vi ve­ći pri­liv, do­da­je Po­li­ti­ko.
Sr­bi­ja se, na pri­mjer, već su­o­ča­va sa ra­stu­ćom kri­zom na gra­ni­ci sa Ma­đar­skom gdje vi­še hi­lja­da iz­bje­gli­ca u im­pro­vi­zo­va­nom kam­pu če­ka da na­sta­vi put ka Evro­pi.
„Ne­u­spjeh spo­ra­zu­ma imao bi ozbilj­ne po­sle­di­ce po Grč­ku i iza­zvao pro­blem na Za­pad­nom Bal­ka­nu. Ali, to bi bio pro­blem i za nje­mač­ku kan­ce­lar­ku An­ge­lu Mer­kel i Ho­lan­đa­ne ko­ji na­red­ne go­di­ne ula­ze u iz­bor­ne kam­pa­nje”, re­kao je di­rek­tor Evrop­ske ini­ci­ja­ti­ve za sta­bil­nost Ge­rald Kna­us.
U iz­vje­šta­ju o pri­mje­ni pla­na EU Kna­us je za­klju­čio da su do­sa­da­šnji na­po­ri pre­tr­pje­li ne­u­spjeh. Ako Evro­pa ne bu­de re­a­go­va­la, egej­ska ostr­va bi mo­gla po­sta­ti evrop­ski Na­u­ru, si­ro­ma­šno ostr­vo u Pa­ci­fi­ku na ko­je Austra­li­ja ša­lje mi­gran­te.
Evrop­ski zva­nič­ni­ci i da­lje ne­gi­ra­ju da po­sto­ji pro­blem. Uka­zu­ju na na­po­re Tur­ske ko­ja pa­tro­li­ra svo­jim gra­ni­ca­ma, što je do­ve­lo do dra­stič­nog pa­da bro­ja no­vih ula­za­ka u Grč­ku sa oko 2.000 dnev­no, ko­li­ko ih je bi­lo u ja­nu­a­ru, na oko 130 do­la­za­ka dnev­no ovog mje­se­ca.
Evrop­ska ko­mi­si­ja je ovog mje­se­ca sa­op­šti­la da je odvo­ji­la vi­še mi­li­jar­di eura za po­moć iz­bje­gli­ca­ma u Tur­skoj, što je ključ­ni dio pla­na, a evrop­ski ko­me­sar za mi­gra­ci­je Di­mi­tris Avra­mo­pu­los ne­dav­no je re­kao da je spo­ra­zum EU i Tur­ske po­čeo da da­je kon­ret­ne po­zi­tiv­ne re­zul­te­te.
U spo­ra­zu­mu me­đu­tim po­sto­je ozbilj­ne pu­ko­ti­ne ko­je bi mo­gle do­ve­sti do nje­go­vog ko­lap­sa, na­vo­di Po­li­ti­ko.
Umje­sto da obez­bi­je­di vra­ća­nje mi­gra­na­ta iz Grč­ke u Tur­sku kao ključ­ni aspekt pla­na, spo­ra­zum je do­veo do pru­ža­nja po­dr­ške za hi­lja­de iz­bje­gli­ca na grč­kim ostr­vi­ma gdje ži­ve u pre­tr­pa­nim kam­po­vi­ma i če­sto u lo­šim uslo­vi­ma. Iako je broj do­la­za­ka ma­nji na mje­seč­nom ni­vou ne­go po­čet­kom go­di­ne, u po­re­đe­nju sa ma­jem je go­to­vo utro­stru­čen.
Po­li­ti­ko pi­še da su pro­ble­mi u Grč­koj vi­še­stru­ki i kao pr­vo na­vo­di da u Grč­koj ne­ma in­sti­tu­ci­o­nal­nog okvi­ra za re­a­go­va­nje na pri­liv iz­bje­gli­ca i da je pro­ce­du­ra za rje­ša­va­nje za­htje­va za azil u Grč­koj uspo­re­na, umje­sto da bu­de ubr­za­na, ka­ko je pred­vi­đe­no spo­ra­zu­mom EU i Tur­ske.
Pre­ma ri­je­či­ma eks­pe­ra­ta za mi­gran­te, pro­blem je u to­me što Grč­ka jed­no­stav­no ni­je opre­mlje­na da rje­ša­va ta­ko ve­li­ki broj za­htje­va za azil sa ko­ji­ma se su­o­ča­va, a Evro­pa je obe­ća­la po­moć, ali je po­sla­la sve­ga 40 struč­nja­ka do sa­da.
Po­li­ti­ko na­vo­di i da je Grč­ka u pro­te­klih po­la go­di­ne u Tur­sku vra­ti­la sve­ga 600 od ukup­no vi­še od 14.000 iz­bje­gli­ca i mi­gra­na­ta ko­ji su sti­gli na nje­nu te­ri­to­ri­ju, a struč­nja­ci za pi­ta­nja azi­la ka­žu da do­go­vor EU i Tur­ske ne mo­že bi­ti u pot­pu­no­sti pri­mi­je­njen dok Tur­ska ne is­pu­ni te­žak za­da­tak i ne una­pri­je­di po­što­va­nje ljud­skih pra­va.
(RTS)