Kan­di­da­ti za predsjednika SAD, Hi­la­ri Klin­ton i Do­nald Tramp, ukr­sti­li su ko­plja u pr­voj od tri te­le­vi­zij­ske de­ba­te, uoči iz­bo­ra 8. no­vem­bra. TV du­el gle­da­lo je re­kord­nih 100 mi­li­o­na lju­di. De­ba­ta je bi­la isto­rij­ska i zbog to­ga što je pr­vi put u njoj uče­stvo­va­la jed­na že­na.
Kan­di­dat­ki­nja De­mo­krat­ske par­ti­je za predsjednicu SAD Hi­la­ri Klin­ton i njen re­pu­bli­kan­ski ri­val Do­nald Tramp raz­mi­je­ni­li su uvre­de i bi­li bit­ku oko to­ga ko će po­ka­za­ti ve­ći tem­pe­ra­ment, iz­dr­žlji­vost i ra­su­đi­va­nje u TV de­ba­ti u ko­joj je Tramp če­sto mo­rao da uz­mi­če, oci­je­nio je AFP.
Agen­ci­ja na­vo­di da je, u de­ba­ti odr­ža­noj šest ne­dje­lja pred ame­rič­ke pred­sjed­nič­ke iz­bo­re i s an­ke­ta­ma ko­je po­ka­zu­ju da su kan­di­da­ti sko­ro pot­pu­no iz­jed­na­če­ni, Klin­to­no­va upor­no do­vo­di­la u pi­ta­nje sprem­nost nje­nog ri­va­la da bu­de u Bi­je­loj ku­ći.
Pred te­le­vi­zij­skim audi­to­ri­ju­mom, za ko­ji se pred po­če­tak de­ba­te pro­cje­nji­va­lo da bi mo­gao da bro­ji i 100 mi­li­o­na gle­da­la­ca, Klin­to­no­va je mag­na­ta iz obla­sti ne­kret­ni­na ko­ji je po­stao ri­ja­li­ti zvi­je­zda pred­sta­vi­la kao ne­ko­ga ko ne­ma ve­ze sa tim šta pri­ča i spre­man je da ka­že i „lu­de stva­ri” ka­ko bi bio iza­bran.
– Vi ži­vi­te u va­šoj sop­stve­noj re­al­no­sti – re­kla je Tram­pu 68-go­di­šnja kan­di­dat­ki­nja de­mo­kra­ta, op­tu­žu­ju­ći ga da je svo­ju po­li­tič­ku ka­ri­je­ru lan­si­rao ko­ri­ste­ći „ra­si­stič­ku laž” da pred­sjed­nik SAD Ba­rak Oba­ma ni­je Ame­ri­ka­nac.
AFP na­vo­di da, dok je Klin­to­no­va se­be pred­sta­vlja­la is­ku­snim gla­som ra­zu­ma, Tramp je igrao sna­žnog po­pu­li­stu, obra­ća­ju­ći se fru­stri­ra­nim rad­ni­ci­ma ko­ji­ma su do­ja­di­li po­li­ti­ča­ri i ko­ji tra­že pro­mje­ne.
– Da vam ka­žem ne­što, Hi­la­ri ima is­ku­stvo. Ali to je lo­še, lo­še is­ku­stvo – re­kao je Tramp u ša­lji­vom to­nu.
Op­tu­žio je biv­šu dr­žav­nu se­kre­tar­ku i ne­ka­da­šnju pr­vu da­mu SAD da je „ti­pič­na po­li­ti­čar­ka”.
– Sa­mo pri­ča, a ne­ma ak­ci­je. Zvu­či do­bro, ali ne ra­di – re­kao je Tramp.
Ovaj 70-go­di­šnjak je to­kom 15 mje­se­ci kam­pa­nje, ko­ja je iza­zva­la du­bo­ke po­dje­le, bio su­o­čen sa te­škim pi­ta­nji­ma ve­za­nim za nje­gov tem­pe­ra­ment ko­ji je uveo de­sni­čar­ski po­pu­li­zam u ame­rič­ki po­li­tič­ki mejnstrim.
AFP na­vo­di da je Tramp za­po­čeo du­go oče­ki­va­nu de­ba­tu na nju­jor­škom Uni­ver­zi­te­tu Hof­stra u umje­re­ni­jem to­nu, a u skla­du sa tim je svo­ju ču­ve­nu cr­ve­nu kra­va­tu, ko­ja ozna­ča­va moć, za­mi­je­nio pla­vom, ko­ja mu je omo­gu­ći­la da iz­gle­da vi­še kao dr­žav­nik.
Ali ka­ko je „tem­pe­ra­tu­ra ra­sla”, Tramp se br­zo vra­tio ver­bal­nim na­pa­di­ma, stal­no pre­ki­dao Klin­to­no­vu to­kom go­vo­ra i čak do­vo­dio u pi­ta­nje nje­nu iz­dr­žlji­vost na­kon upa­le plu­ća.
– Pa čim on bu­de pro­pu­to­vao kroz 112 ze­ma­lja i is­pre­go­va­rao o mi­rov­nom spo­ra­zu­mu, pre­ki­du va­tre, oslo­ba­đa­nju di­si­de­na­ta... ili, pak, pro­ve­de 11 sa­ti svje­do­če­ći pred ko­mi­te­tom Kon­gre­sa, on­da će mo­ći da mi pri­ča o iz­dr­žlji­vo­sti – uz­vra­ti­la je Klin­to­no­va.
Tramp je dje­lo­vao da je sve vi­še iri­ti­ran to­kom de­ba­te, pa je u jed­nom tre­nut­ku po­čeo da pre­vr­će oči­ma i gla­sno uz­dah­nuo.
Kao što se i oče­ki­va­lo, oba kan­di­da­ta oštro su su­prot­sta­vi­la svo­ja stanovišta, Do­nald Tramp je bio ne­što ubje­dlji­vi­ji ka­da je ri­ječ o eko­nom­skoj po­li­ti­ci, dok je Hi­la­ri Klin­ton do­mi­ni­ra­la u po­gle­du svih osta­lih te­ma.
Tramp i Klin­to­no­va oštro su se su­ko­bi­li u po­gle­du spolj­ne po­li­ti­ke, ka­da je re­pu­bli­kan­ski kan­di­dat po­no­vio da Ame­ri­ka od NA­TO-a, kao i od ze­ma­lja u ko­ji­ma ima svo­je voj­ni­ke, po­put Ja­pa­na i Ju­žne Ko­re­je, tra­ži no­vac za za­šti­tu ko­ju im pru­ža.
– Ka­da je ri­ječ o Ja­pa­nu, že­lim da po­mog­nem svim na­šim sa­ve­zni­ci­ma, ali gu­bi­mo mi­li­jar­de i mi­li­jar­de do­la­ra. Ne mo­že­mo bi­ti svjet­ski po­li­caj­ci, ne mo­že­mo za­šti­ti­ti ze­mlje ši­rom svi­je­ta ako nam ne pla­ća­ju – re­kao je ame­rič­ki mi­li­jar­der.
Klin­to­no­va je od­go­vo­ri­la da že­li da uvje­ri sa­ve­zni­ke SAD u Ja­pa­nu i Ju­žnoj Ko­re­ji, ali i svim dru­gim dr­ža­va­ma sa ko­ji­ma Va­šing­ton ima me­đu­sob­ne od­bram­be­ne ugo­vo­re, da će ih po­što­va­ti.
– Od iz­u­zet­ne je va­žno­sti da je ame­rič­ka ri­ječ čvr­sta, s ob­zi­rom na to da je ova kam­pa­nja iza­zva­la od­re­đe­ne za­bri­nu­to­sti li­de­ra ši­rom svi­je­ta. Že­lim u svo­je ime, i mi­slim u ime ve­ći­ne Ame­ri­ka­na­ca, da ka­žem da je na­ša ri­ječ čvr­sta – uz­vra­ti­la je biv­ša pr­va da­ma.
Tramp je iz­ja­vio da je nu­kle­ar­ni ar­se­nal Ru­si­je no­vi­ji od ame­rič­kog i da su mo­guć­no­sti SAD za­star­je­le.
– Ru­si­ja pro­ši­ru­je svo­je mo­guć­no­sti, oni ima­ju mno­go no­vi­je mo­guć­no­sti (nu­kle­ar­no oruž­je) ne­go mi – re­kao je Tramp i nu­kle­ar­nu pri­jet­nju na­zvao „naj­ve­ćom pri­jet­njom”.
Re­pu­bli­ka­nac je do­dao da sma­tra da bi bi­lo ide­al­no pot­pu­no od­ba­ci­va­nje ta­kvog oruž­ja, me­đu­tim, kao pred­sjed­nik, on ne­ma na­mje­ru da pr­vi po­kre­ne raz­o­ru­ža­nje.
– Ako nu­kle­ar­no oruž­je bu­de pri­mi­je­nje­no – to je kraj, ali isto­vre­me­no mi tre­ba da bu­de­mo sprem­ni i ni­šta da ne skla­nja­mo sa sto­la – is­ta­kao je Tramp.
Klin­to­no­va je to­kom de­ba­te po­no­vi­la tvrd­nju da Tram­pu ne tre­ba po­vje­ra­va­ti nu­kle­ar­no oruž­je.
Ve­li­ka po­le­mi­ka se vo­di­la i oko či­nje­ni­ce da je Tramp pr­vi pred­sjed­nič­ki kan­di­dat u po­sled­njih 40 go­di­na ko­ji ni­je do­sta­vio jav­no­sti svo­je po­re­ske pri­ja­ve.
– Za­što ni­je ob­ja­vio po­re­ske pri­ja­ve? Mi­slim da mo­že po­sto­ja­ti ne­ko­li­ko raz­lo­ga. Mo­žda ni­je to­li­ko bo­gat kao što go­vo­ri, mo­žda ne da­je u hu­ma­ni­tar­ne svr­he kao što tvr­di. Ili mo­žda za­to što ne že­li da se sa­zna da Vol­stri­tu i ino­stra­nim ban­ka­ma du­gu­je 650 mi­li­o­na do­la­ra. Mo­žda je raz­log i taj što po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ni­je pla­tio ni do­la­ra po­re­za – re­kla je Klin­to­no­va.
Tramp je iz­bje­gao da od­go­vo­ri kon­kret­no.
– Vr­lo sam uti­ca­jan, imam od­lič­nu kom­pa­ni­ju, imam fan­ta­sti­čan pri­hod, a raz­log zbog ko­jeg ovo go­vo­rim ni­je da bih se hva­lio ne­go za­to što je vri­je­me da ova ze­mlja ima ne­ko­ga ko će je vo­di­ti, a ko zna ka­ko se po­na­ša i ra­di sa nov­cem – ka­že Tramp.
Oba kan­di­da­ta na kra­ju su obe­ća­la da će, bez ob­zi­ra na sve, pri­zna­ti iz­bor­ne re­zul­ta­te ma ka­kvi oni bi­li. Ovo je po­seb­no va­žno, s ob­zi­rom na to da je Tramp ra­ni­je na­ja­vlji­vao mo­guć­nost da ospo­ri iz­bo­re, za ko­je je utvr­dio da će bi­ti na­mje­šte­ni.
Pr­vi uti­sak je da je Hi­la­ri Klin­ton od­ni­je­la po­bje­du u pr­voj de­ba­ti. Bi­la je mir­ni­ja, sta­lo­že­ni­ja i kon­kret­ni­ja, dok je Tramp bio vid­no ner­vo­zan i če­sto je pre­ki­dao Klin­to­no­vu.
U an­ke­ti ko­ju je Si-En-En ura­dio na­kon de­ba­te na uzor­ku od 521 bi­ra­ča, 62 od­sto is­pi­ta­ni­ka je iz­ja­vi­lo da je Klin­to­no­va po­bi­je­di­la, dok je 27 od­sto tvr­di­lo da je Tramp po­bjed­nik.
De­ba­tu je pra­ti­lo vi­še od 100 mi­li­o­na Ame­ri­ka­na­ca, što je re­kord u isto­ri­ji pred­sjed­nič­kih de­ba­ta.
Dok ame­rič­ka pred­sjed­nič­ka kam­pa­nja ula­zi u za­vr­šnu fa­zu, kan­di­da­ti su za­bri­nu­ti zbog sve ve­ćeg osje­ća­nja apa­ti­je me­đu ta­mo­šnjom naj­ve­ćom gla­sač­kom gru­pom – mi­le­ni­jal­ci­ma (ge­ne­ra­ci­ja ro­đe­nih iz­me­đu 1978. i 2000. go­di­ne), što mo­že da re­zul­ti­ra sla­bom iz­la­zno­šću na iz­bo­re, na­vo­di Glas Ame­ri­ke.
Na Uni­ver­zi­te­tu Hof­stra, u ko­jem je si­noć odr­ža­na de­ba­ta, stu­den­ti su ob­ja­šnja­va­li svo­ju za­bri­nu­tost do­pi­sni­ku Gla­sa Ame­ri­ke.
– Vi­dim to mo­žda kao ne­što što bi mo­gla da bu­de su­štin­ska od­lu­ka u mo­der­noj ame­rič­koj isto­ri­ji – na­vo­di stu­dent Ber­ni Den­ler.
– Mi­slim da će mno­gi iza­ći na iz­bo­re, jer su kan­di­da­ti to­li­ko raz­li­či­ti da će­te mo­ra­ti da se opre­di­je­li­te za jed­nog ili dru­gog – sma­tra stu­dent­ki­nja Džu­li­ja­na Spa­no.
Ovo­go­di­šnji ame­rič­ki iz­bo­ri ni­je­su pri­vu­kli to­li­ko po­li­tič­ke pa­žnje od 2012, ka­da je po­sled­nji put na tom uni­ver­zi­te­tu odr­ža­na pred­sjed­nič­ka de­ba­ta u je­ku ta­ko­đe iz­jed­na­če­ne tr­ke.
Ipak, ta strast me­đu mno­gim stu­den­ti­ma na Uni­ver­zi­te­tu Hof­stra ne pred­sta­vlja pra­vu sli­ku o mi­le­ni­jal­ci­ma na uni­ver­zi­te­ti­ma ši­rom Ame­ri­ke.
Za­jed­no, oni pred­sta­vlja­ju sna­žan gla­sač­ki blok, ali to ni­šta ne­će zna­či­ti ako se ne po­ja­ve na gla­sa­nju na dan iz­bo­ra.
Po­sto­ji oprav­da­ni strah kod kan­di­da­ta, po­seb­no Hi­la­ri Klin­ton, ko­ja se su­o­ča­va sa sma­nje­nim vođ­stvom u an­ke­ta­ma to­kom po­sled­njih me­se­ci me­đu gla­sa­či­ma sta­ro­sti iz­me­đu 18 i 34 go­di­ne, me­đu ko­ji­ma ra­ste broj onih ko­ji ka­žu da će ili gla­sa­ti za tre­ćeg kan­di­da­ta ili će osta­ti kod ku­će.(RTS)


Kla­di­o­ni­ce: Bo­lji iz­gle­di Klin­to­no­ve za ula­zak u Bi­je­lu ku­ću

Na­kon pr­ve pred­sjed­nič­ke de­ba­te, iz­gle­di Klin­to­no­ve da uđe u Bi­je­lu ku­ću po­bolj­ša­li su se na kla­di­o­ni­ca­ma na in­ter­ne­tu.
Upla­te za po­bje­du Klin­to­no­ve po­ra­sle su sa šest na 69 od­sto, dok su upla­te na ra­čun Tram­pa pa­le sa se­dam na 31, po­ka­zu­ju po­da­ci no­vo­ze­land­ske fir­me „Pre­dikt it”, ko­ja pred­vi­đa is­ho­de po­li­tič­kih i fi­nan­sij­skih do­ga­đa­ja.
Iz­gle­di Klin­to­no­ve su se, ta­ko­đe, po­bolj­ša­li na ir­skom saj­tu za kla­đe­nje „Pe­di Pa­u­er”, pre­no­si Roj­ters. Upla­te na ra­čun Tram­pa pa­le su na pet od­sto u fe­bru­a­ru, ali su se po­pe­le na 44 od­sto u ma­ju, dok su op­kla­de za Hi­la­ri Klin­ton opa­le na 37 od­sto u ja­nu­a­ru, a po­pe­le se na 79 od­sto u av­gu­stu.