MA­RA­KEŠ – Kli­mat­ske pro­mje­ne ve­o­ma se br­zo raz­vi­ja­ju, a po­da­ci uka­zu­ju da tem­pre­ra­tu­ra u ci­je­lom svi­je­tu ide ka „vru­ćoj zo­ni” stva­ra­ju­ći „no­vu kli­mu”, ko­ja pri­je­ti gu­bit­kom ži­vot­nog ba­lan­sa i po­re­me­ća­ji­ma ko­je ni­je mo­gu­će pred­vi­dje­ti, upo­zo­ri­li su u Ma­ra­ke­šu pri­rod­njač­ki struč­nja­ci.
Sve te glo­bal­ne pro­mje­ne, ka­ko su ob­ja­sni­li, uslo­vlja­va­ju pri­rod­ne ka­ta­stro­fe ko­je za­hva­ta­ju sve obla­sti Ze­mlje kao što su olu­je, po­pla­ve, po­ža­ri, po­re­me­ća­ji, ko­ji uti­ču na zdra­vlje lju­di kroz hra­nu, vo­du, za­tim na po­ja­vu ra­znih no­vih bo­le­sti, „ko­ma­ra­ca ti­gro­va”, od­u­mi­ra­nje flo­re i fa­u­ne...
Tim po­vo­dom pro­šle go­di­ne u Pa­ri­zu 190 dr­ža­va je pot­pi­sa­lo Pa­ri­ski spo­ra­zum ko­ji po­red osta­log oba­ve­zu­je dr­ža­ve da pra­te re­zul­ta­te i pre­po­ru­ke na­u­ke, da re­du­ku­ju emi­si­ju ga­so­va, po­ja­ča­ju mje­re za oču­va­nje eko-si­ste­ma ka­ko bi se do­se­gao du­go­roč­ni cilj za­dr­ža­va­nja po­ra­sta glo­bal­ne tem­pe­ra­tu­re is­pod 2 ste­pe­na Cel­zi­ju­sa, pri ci­lja­nom po­ra­stu od 1.5 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa.
U pro­te­klih go­di­nu da­na, Pa­ri­ski spo­ra­zum ra­ti­fi­ko­va­lo sve­ga 55 dr­ža­va, me­đu ko­ji­ma ni­je Sr­bi­ja.
Me­đu­tim, upra­vo zbog va­žno­sti pri­mje­ne kon­kret­nih mje­ra pred­vi­đe­nih spo­ra­zu­mom, u Ma­ra­ke­šu se od 7. do 18. no­vem­bra odr­ža­va naj­ve­ća kon­fe­ren­ci­ja o kli­mat­skim pro­mje­na­ma ko­ja je oku­pi­la vi­še hi­lja­da nač­ni­ka, pred­stav­ni­ka vla­da i or­ga­ni­za­ci­ja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne – COP 22 ko­ju su or­ga­ni­zo­va­le Uje­di­nje­ne na­ci­je.
Pa­ra­lel­no sa COP22 u Ma­ra­ke­šu se od 11. do 13. no­vem­bra odr­ža­va Dru­gi sa­sta­nak no­vi­na­ra ko­ji iz­vje­šta­va­ju o ži­vot­noj sre­di­ni iz agen­ci­ja Me­di­te­ran­skih dr­ža­va, sa pred­stav­ni­ci­ma or­ga­ni­za­ci­ja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i na­uč­ni­ka sa ci­ljem una­pre­đe­nja iz­vje­šta­va­nja o ključ­nim pi­ta­nji­ma za op­sta­nak pla­ne­te i čo­vje­čan­stva.
Na tom sku­pu pred­sjed­nik Ko­mi­te­ta Med COP22 Žil Ber­hol na­gla­sio je da je za sve po­ja­ve dis­ba­lan­sa eko-si­ste­ma od­go­vor­no sa­mo čo­vje­čan­stvo ko­je je ig­no­ri­sa­lo ra­di­kal­ne kli­mat­ske pro­mje­ne u po­sled­njih 30 go­di­na.
Ber­hol je is­ta­kao da čo­vje­čan­stvo u ovom tre­nut­ku sno­si od­go­vor­nost i za kli­mu ko­ja će bi­ti za 30 go­di­na, uka­zu­ju­ći da na­uč­ne prog­no­ze pred­vi­đa­ju da­lje ra­di­kal­ne pro­mje­ne za ko­je glo­bal­no dru­štvo mo­ra da pre­u­zme od­go­vor­nost i po­ku­ša da ih pred­u­pri­je­di.
Na­uč­nik sma­tra da i po­red ja­kih ini­ci­ja­ti­va za su­o­ča­va­nje sa kli­mat­skim pro­mje­ne­ma po­li­ti­ča­ri na­sta­vlja­ju da ig­no­ri­šu pre­po­ru­ke eks­pe­ra­ta ko­ji upo­zo­ra­va­ju na ka­ta­stro­fe.
– Tem­pe­ra­tu­ra ra­ste i vi­di­mo da tem­pe­ra­tur­ne pro­mje­ne uti­ču na po­ja­vu ka­ta­stro­fa ko­je po­ga­đa­ju raz­ne di­je­lo­ve svi­je­ta uti­ču­ći di­rekt­no na ži­vo­te lju­di – na­veo je pred­sjed­nik Ko­mi­te­ta Med­COP22, is­ti­ču­ći da na­uč­ni­ci za­jed­no sa me­di­ji­ma mo­ra­ju da ra­de za­jed­no na po­di­za­nju svi­je­sti ci­je­log dru­štva.
Ka­da je u pi­ta­nju pod­ruč­je Me­di­te­ra­na, kli­mat­ske pro­mje­ne zna­čaj­no uti­ču na me­di­te­ran­sko mo­re, ne­do­sta­tak i za­ga­đe­nje vo­de i eko-si­ste­ma, po­mor­ske gu­bit­ke, po­ve­ća­nje po­tre­be za na­vod­nja­va­njem, kao i na po­rast ni­voa mo­ra ko­ji ugro­ža­va pri­o­bal­nu in­fra­struk­tu­ru – uka­zao je pred­sjed­nik Euro-Me­di­te­ran­skog cen­tra An­to­nio Na­va­ra.
Ono što dru­štvo mo­ra da ura­di je, ka­ko je is­ta­kao, da se adap­ti­ra na pro­mje­ne i da na sve mo­gu­će na­či­ne uti­če na nji­ho­vo uspo­ra­va­nje.
Age­ni­cij­ski no­vi­na­ri spe­ci­ja­li­zo­va­ni za izvjšta­va­nje o ži­vot­noj sre­di­ni slo­ži­li su se da jed­na od mo­guć­no­sti za po­di­za­nje svi­je­sti kod gra­đa­na, pri­vred­ni­ka, po­li­ti­ča­ra, i dru­štva u ce­lo­sti o zna­čaj­nom uti­ca­ju pro­mje­na na sva­ko­dnev­ni ži­vot je­ste pi­sa­nje „sce­na­ri­ja” o to­me ka­kav će nam ži­vot bi­ti u bu­duć­no­sti uko­li­ko ne pro­mi­je­ni­mo svo­je po­na­ša­nje pre­ma ži­vot­noj oko­li­ni.
Dru­gi sa­sta­nak iz­vje­šta­ča o za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne iz no­vin­skih agen­ci­ja Me­di­te­ra­na po­čeo je ju­če i odr­ža­va se u Ma­ra­ke­šu, na ju­go­za­pa­du Ma­ro­ka, pa­ra­lel­no sa svjet­skom kon­fe­ren­ci­jom o kli­mat­skim pro­mje­na­ma COP 22.
(Tan­jug)


Me­di­te­ran sve to­pli­ji

Ko­or­di­na­tor za glo­bal­ne kli­mat­ske pro­me­ne Edvard Pe­ri re­kao je da je pro­šle go­di­ne na­u­ka uka­za­la da je ci­je­la ze­mlji­na ku­gla po­go­đe­na kli­mat­skim pro­mje­na­ma, ali je upo­zo­rio i na šte­te iza­zva­ne ra­to­vi­ma i ve­li­kim mi­gra­ci­ja­ma sta­nov­ni­šta iz ru­ral­nih u ur­ba­ne obla­sti.
On je upo­zo­rio da pred­vi­đa­nja uka­zu­ju da će pod­ruč­je Me­di­te­ra­na u na­red­nim de­ce­ni­ja­ma po­sta­ja­ti sve su­vlje i to­pli­je, pra­će­no „di­vljim po­ža­ri­ma”, ne­sta­ši­ca­ma vo­de, i od­u­mi­ra­njem po­je­di­nih ugro­že­nih vr­sta bi­lja­ka, si­sa­ra, in­se­ka­ta...
– Mi svi mo­ra­mo da kre­ne­mo u ak­ci­ju i to sa­da. Ak­ci­je mo­ra­ju da bu­du usmje­re­ne na pro­mje­ne u po­na­ša­nju za­jed­ni­ce, ka­ko bi se pred­u­pri­je­di­le sve štet­ne po­sle­di­ce ko­je pri­je­te eko-si­ste­mu – za­klju­čio je Pe­ri, ocje­nju­ju­ći da bi stvar­na i kon­kret­na pri­mje­na Pa­ri­skog spo­ra­zu­ma bi­la ve­li­ki ko­rak u tom prav­cu.