U eri sve ka­da čo­vje­čan­stvo sve ozbilj­ni­je pla­ni­ra da osvo­ji Mars i pro­na­đe pla­ne­tu ko­ja bi bi­la naj­slič­ni­ja Ze­mlji, na­uč­ni­ci pred­vo­đe­ni astro­no­mi­ma iz SAD i Ru­si­je oda­ju iz­u­zet­no di­vlje­nje mo­žda naj­u­spje­li­jim ljud­skim ru­ko­tvo­ri­na­ma po­sla­tim u bes­pu­ća sve­mi­ra – son­di Vo­ja­džer. Vo­ja­džer mi­si­ja tre­ba­lo je da tra­je sve­ga če­ti­ri go­di­ne. Le­tje­li­ce je tre­ba­lo da obi­đu Ju­pi­ter, za­tim Sa­turn, a ako stva­ri bu­du te­kle po pla­nu i Uran i Nep­tun.
Po­ri­nu­te iz Sve­mir­skog cen­tra „Ke­ne­di” pri­je 38 go­di­na son­de Vo­ja­džer 1 i Vo­ja­džer 2 još uvi­jek su na mi­si­ji. Iako im je NA­SA odav­no pro­gla­si­la kraj, mi­si­je Vo­ja­džer još uvi­jek tra­ju. I to ka­ko. Vo­ja­džer 1, sa­zna­li smo 2013. go­di­ne, na­pu­stio je naš me­đu­zvje­zda­ni pro­stor plo­ve­ći ko­smo­som sa po­ru­kom za even­tal­ne sta­nov­ni­ke da­le­kih ne­be­skih da­lji­na. Za raz­li­ku od bro­ja 1 , Vo­ja­džer 2, ka­ko je NA­SA ob­ja­vi­la još ni­je iza­šao iz He­li­os­fe­re. Ali, na iz­ne­na­đe­nje svih, a naj­vi­še nje­go­vih tvo­ra­ca, još je u do­brom sta­nju i od nje­ga se oče­ku­ju sig­nal i in­fo­r­ma­ci­je do 2030. go­di­ne.
Vo­ja­džer 1 je tre­nut­no naj­u­da­lje­ni­ji obje­kat od Ze­mlje stvo­ren ljud­skom ru­kom, uda­lja­va­ju­ći se od Ze­mlje i Sun­ca na br­zi­ni ko­ja od­go­va­ra ve­ćoj spe­ci­fič­noj ener­gi­ji od bi­lo ko­je dru­ge son­de. Iako je nje­go­va son­da bli­za­nac, Vo­ja­džer 2, lan­si­ra­na 16 da­na ra­ni­je, Vo­ja­džer 2 ni­kad ne­će pre­te­ći Vo­ja­džer 1.
Ne­dav­no su svjet­skoj jav­no­sti za­hva­lju­ju­ći bri­tan­skom „Gar­di­ja­nu”, pred­sta­vljen astro­nom NA­SA ko­ji ko­mu­ni­ci­ra sa son­da­ma Vo­ja­džer i „hva­ta” po­dat­ke ko­je ove dvi­je son­de ša­lju sva­ko­dnev­no plo­ve­ći me­đu­zvje­zda­nim pro­sto­rom, ko­je vi­di­mo sa­mo za­hva­lju­ju­ći fo­to­gra­fi­ja­ma ko­je ova dva usa­mlje­na ko­smič­ka mor­na­ra nam ša­lju. Ri­ječ je o Sti­ve­nu Ha­u­ar­du, 65-go­di­šnja­ku. On je kon­tor­lor mi­si­je NA­SA i ša­lje in­struk­ci­je son­da­ma u me­đu­zvje­zda­nom pro­sto­ru mi­li­jar­da­ma ki­lo­me­ta­ra od Ze­mlje ko­je se od na­še pla­ne­te uda­lja­va­ju i vi­še od mi­li­on ki­lo­me­ta­ra dnev­no. On je ključ­na fi­gu­ra naj­ve­ćeg do­me­ta is­tra­ži­va­nja sve­mi­ra.
Da bi Ha­u­ar­dov kom­pju­ter­ski kod do­šao do Vo­ja­dže­ra 1, tre­ba mu 17 sa­ti. Vo­ja­džer 2, ko­ji se kre­će u dru­gom prav­cu je oko 4,8 mi­li­jar­di ki­lo­me­ta­ra bli­že. Im­pul­si son­di ko­je kao od­go­vor ša­lju nji­ho­vi tran­smi­te­ri od sve­ga 23W ener­gi­je, mi­li­jar­da­ma pu­ta su sla­bi­ji od jed­nog va­ta dok do­đu do Ze­mlje.
Po­ve­zan je sa Na­si­nom sta­ni­com u Kan­be­ri i se­dam ko­man­di po­de­ših da emi­tu­je ko­man­de u raz­ma­ku od pet mi­nu­ta. „One tre­ba da po­tvr­de da le­te­li­ca mo­že da pri­mi sig­nal i re­se­tu­je svoj taj­mer. Uda­lje­na je to­li­ko, da po­tvr­du ne­će­mo do­bi­ti do su­tra uve­če”, ka­že Ha­u­a­rd.
Iako su u da­le­ke kra­je­ve na­šeg si­ste­ma po­sla­ne još tri son­de u pro­te­kloj de­ce­ni­ji po­put Kju­ri­o­zi­ti­ja, pi­o­ni­ri ipak osta­ju po­seb­ni, ka­že Ha­u­ard. Vo­ja­dže­ri su naj­u­spje­šni­ji svje­do­ci Zlat­nog do­ba is­tra­ži­va­nja sve­mi­ra. Vo­ja­džer i lju­di kao što je Ha­u­ard, pi­še „Gar­di­jan”, spo­me­ni­ci su su pro­šle ere, ka­da je ame­rič­ki bu­džet za na­u­ku bio go­to­vo neo­gra­ni­čen, ka­da se o do­stig­nu­ći­ma go­vo­ri­lo „na sva usta”, a kli­mat­ske pro­mje­ne bi­la te­ma sa­mo za hi­pi­ke. Mi­si­ja Vo­ja­džer je je­di­na me­đu­zvje­zda­na mi­si­ja za ko­ju će bi­lo ko od na­ših sa­vre­me­ni­ka zna­ti u ži­vo­tu, a sva­ka­ko je je­dan od naj­ne­vje­ro­vat­ni­jih po­du­hva­ta u ljud­skoj isto­ri­ji.


Ma­nje me­mo­ri­je od aj­fo­na

Ko­li­ko se to­ga pro­mi­je­ni­lo od ka­ko su Vo­ja­dže­ri na­pu­sti­li ze­mlju, mo­žda naj­bo­lje go­vo­ri či­nje­ni­ca da su ra­ču­na­ri ko­je no­se sa so­bom oko 200.000 pu­ta spo­ri­ji i ima­ju oko 250.000 pu­ta ma­nju me­mo­ri­ju od Aj­fo­na.
Me­đu­tim, ka­že set­no ha­u­ard, mi­mo svih oče­ki­va­nja ova drev­na elek­tro­ni­ka je i da­nas, na tem­pe­ra­tu­ri od -253 ste­pe­na Cel­zi­ju­sa i da­lje „ži­va”.