U Mu­ze­ju Ni­ko­le Te­sle je, na dan ro­đe­nja slav­nog na­uč­ni­ka, otvo­ren is­tra­ži­vač­ki cen­tar u ko­jem će stu­den­ti i is­tra­ži­va­či iz ci­je­log svi­je­ta mo­ći da pre­gle­da­ju ba­zu ori­gi­nal­nih Te­sli­nih ru­ko­pi­sa, bi­lje­ški i do­ku­me­na­ta i ko­ri­ste ih za svo­je na­uč­ne ra­do­ve i is­tra­ži­va­nja.
Cen­tar je, za­hva­lju­ju­ći kom­pa­ni­ji „Sam­sung”, u pot­pu­no­sti re­no­vi­ran i opre­mljen naj­mo­der­ni­jom opre­mom i teh­no­lo­gi­jom za br­ži i lak­ši pri­stup Te­sli­nim ra­do­vi­ma i na­uč­nim ma­te­ri­ja­li­ma u di­gi­tal­nom ob­li­ku, ja­vlja Tan­jug. U iz­lo­žbe­nom di­je­lu mu­ze­ja po­sje­ti­o­ci­ma će bi­ti do­stup­ne dvi­je in­ter­ak­tiv­ne ta­ble na ko­ji­ma je in­sta­li­ra­na apli­ka­ci­ja na srp­skom i en­gle­skom je­zi­ku sa in­for­ma­ci­ja­ma o ži­vo­tu, do­stig­nu­ći­ma i naj­va­žni­jim pro­na­la­sci­ma slav­nog na­uč­ni­ka, sa nji­ho­vim opi­si­ma i fo­to­gra­fi­ja­ma.
Po­moć­nik mi­ni­stra pro­svje­te Mi­lo­van Šu­va­kov, go­vo­re­ći o va­žno­sti ra­da is­tra­ži­vač­kog cen­tra, uka­zao je na pro­blem na­uč­ne pi­sme­no­sti i pod­sje­tio da su na pri­mjer, gra­đa­ni pri­je sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na bje­ža­li od po­mra­če­nja Sun­ca. Grad­ski me­na­džer Go­ran Ve­sić na­ja­vio je mo­guć­nost pro­ši­re­nja zgra­de mu­ze­ja.
„Vri­je­me je da raz­mi­sli­mo o ve­ćem mu­ze­ju. Dje­la Ni­ko­le Te­sle za­slu­žu­ju ve­ći pro­stor”, is­ta­kao je Ve­sić i na­veo da bi to na bo­lji na­čin do­pri­ni­je­lo edu­ka­ti­voj ulo­zi mu­ze­ja. On je za­hva­lio „Sam­sun­gu“ na kor­po­ra­tiv­noj od­go­vor­no­sti.
Na sku­pu je na­ja­vljen i kon­kurs „Bu­di kao Te­sla” či­ji je cilj da se što ve­ćem bro­ju dje­ce i stu­de­na­ta, po­seb­no na rub­nim pod­ruč­ji­ma gra­da, pri­bli­ži ži­vot i rad po­zna­tog na­uč­ni­ka.
Di­rek­tor „Sam­sun­ga” za Ja­dran­ski re­gi­on Pum Džo Li na sku­pu je iz­ra­zio uvje­re­nje da će sa­rad­nja te kom­pa­ni­je i mu­ze­ja kroz otva­ra­nje is­tra­ži­vač­kog cen­tra do­ni­je­ti do­bro dru­štvu, kao što je, ka­ko je re­kao, Te­sla do­nio do­bro ci­je­lom svi­je­tu.
,,Čo­vje­čan­stvo je du­žno Te­sli”, re­kao je Li na sve­ča­no­sti na ko­joj su go­vo­ri­li pred­sjed­nik Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti (SA­NU) Vla­di­mir Ko­stić i di­rek­tor Mu­ze­ja Bra­ni­mir Jo­va­no­vić.
Ni­ko­la Te­sla je srp­sko-ame­rič­ki na­uč­nik i naj­vi­še je do­pri­nio na­u­ci i teh­no­lo­škom na­pret­ku kao pro­na­la­zač obrt­nog mag­net­nog po­lja, in­duk­ci­o­nog mo­to­ra, po­li­fa­zne na­iz­mje­nič­ne stru­je, ge­ne­ra­to­ra, i kom­plet­nog si­ste­ma pro­iz­vod­nje i di­stri­bu­ci­je elek­trič­ne ener­gi­je. Kon­stru­i­sao je ge­ne­ra­tor stru­je vi­so­ke fre­kven­ci­je i na­po­na, po­znat kao Te­slin tran­sfor­ma­tor, a to­kom ka­ri­je­re, slav­ni na­uč­nik pa­ten­ti­rao je oko 250 izu­ma u Ame­ri­ci i ze­mlja­ma ši­rom svi­je­ta.
U Sr­bi­ji se obi­lje­ža­va 159. go­di­na od ro­đe­nja Ni­ko­le Te­sle, a tim po­vo­dom, pe­ti put se sla­vi i Na­ci­o­nal­ni dan na­u­ke, ra­zno­vr­snim na­uč­no po­pu­lar­nim pro­gra­mi­ma i ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma ši­rom Sr­bi­je.
U Mu­ze­ju Ni­ko­le Te­sle na­la­ze se naj­ve­ća svjet­ska zbir­ka do­ku­me­na­ta o Te­sli­nom ži­vo­tu i ra­du. Is­tra­ži­va­či iz ci­je­log svi­je­ta mo­gu u mu­ze­ju na­ći in­for­ma­ci­je iz obla­sti isto­ri­je na­u­ke, pro­na­laš­stva, pa­tent­nih pra­va, i o pro­jek­ti­ma u obla­sti oču­va­nja i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, is­tra­ži­va­nja ta­ko­zva­nih ,,či­stih” iz­vo­ra ene­re­gi­je.
Mu­zej po­sje­du­je iz­u­zet­no vri­jed­ne ko­lek­ci­je, vi­še od 160.000 ori­gi­nal­nih do­ku­me­na­ta, 2.000 knji­ga i ča­so­pi­sa, vi­še od 1.000 isto­rij­sko-teh­nič­kih eks­po­na­ta, 1.500 fo­to­gra­fi­ja i fo­to­plo­ča ori­gi­nal­nih teh­nič­kih pred­me­ta, in­stru­me­na­ta i ure­đa­ja, i vi­še od 1.000 pla­no­va i cr­te­ža.