Bje­lo­polj­ski Vi­ši sud po­tvr­dio je pre­su­du Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci ko­jom je od­bi­jen tu­žbe­ni za­htjev pri­vred­nih dru­šta­va Džek pot i Lu­tri­ja pro­tiv Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) i Dej­li pre­sa, iz­da­va­ča dnev­nih no­vi­na „Vi­je­sti”. Ovi pri­vred­ni su­bjek­ti, iza ko­jih sto­je bi­zni­sme­ni Bra­ni­slav Bra­no Mi­ću­no­vić i Sa­va Gr­bo­vić Dži­gi, tra­ži­li su od MANS-a i Dej­li pre­sa da im na­dok­na­de ne­ma­te­ri­jal­nu šte­tu u iz­no­su od 5.000 eura. Po­tvr­đe­nom pre­su­dom, Džek pot i Lu­tri­ja oba­ve­za­ni su da MANS-u i Dej­li pre­su is­pla­te 693,75 eura, od­no­sno 525 eura, na ime pra­nič­nih tro­ško­va.
Pred­stav­ni­ci Lu­tri­je i Džek po­ta tu­ži­li su MANS i iz­da­va­ča „Vi­je­sti” zbog na­kna­de ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te, jer su, ka­ko sma­tra­ju, „mje­se­ci­ma una­zad, zdru­že­no i ten­den­ci­o­zno dez­in­for­mi­sa­li jav­nost, na­no­se­ći šte­tu tu­ži­o­ci­ma kao le­gi­tim­nim i le­gal­nim kon­ce­si­o­na­ri­ma iga­ra na sre­ću”.
U pr­vo­ste­pe­noj pre­su­di je kon­sta­to­va­no, a to je sa­da po­tvr­dio i Vi­ši sud, da je bi­lo neo­p­hod­no utvr­di­ti, u slu­ča­ju da su spor­nim tek­sto­vi­ma po­vri­je­đe­na pra­va lič­no­sti, da li po­sto­ji osnov za mi­je­ša­nje u slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja i da li je ta po­vre­da oprav­da­la po­vre­du do­su­đi­va­nja na­kna­de ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te.
– Na tu­ži­o­ci­ma je u kon­kret­noj par­ni­ci bio te­ret iz­no­še­nja i do­ka­zi­va­nja či­nje­ni­ca ko­je su od zna­ča­ja za do­ka­zi­va­nje po­vre­de pra­va po osno­vu ko­jeg se tra­ži na­kna­da ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te – na­ve­de­no je u obra­zlo­že­nju pre­su­de.
Sud se u obra­zlo­že­nju pre­su­de po­zvao na od­red­be Evrop­ske kon­ven­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da, Za­ko­na o me­di­ji­ma, kao i na prak­su i pra­vi­la Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va.
Sa sta­no­vi­šta tu­žbe­nog za­htje­va, sud se osvr­nuo na to da prav­na li­ca kao tu­ži­o­ci tra­že na­kna­du ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te zbog po­vre­de ča­sti i ugle­da, a da vri­jed­nost kao što je po­slov­ni ugled ni­je sa­dr­ža­na u čl. 10 st. 2 Kon­ven­ci­je.
Vi­ši sud je ci­je­nio kao neo­sno­va­ne na­vo­de Lu­tri­je i Džek po­ta da je pr­vo­ste­pe­na pre­su­da do­ni­je­ta uz bit­ne po­vre­de par­nič­nog po­stup­ka, po­gre­šno i ne­pot­pu­no utvr­đe­nog či­nje­nič­nog sta­nja i po­gre­šne pri­mje­ne ma­te­ri­jal­nog pra­va. Sud je u žal­be­nom po­stup­ku utvr­dio da ni­je­su pre­kr­še­ne od­red­be Za­ko­na o par­nič­nom po­stup­ku, uka­zu­ju­ći da pr­vo­ste­pe­na pre­su­da sa­dr­ži ja­sne i va­lja­ne raz­lo­ge o svim od­luč­nim či­nje­ni­ca­ma.
Tu­ži­o­ci­ma su bi­li spor­ni tek­sto­vi „Pri­re­đi­va­či će kon­tro­li­sa­ti sa­mi se­be”, „Mi­ni­star­stvo fa­vo­ri­zu­je Lu­tri­ju”, „Po­pu­šta­nje koc­kar­skom lo­bi­ju”, „Džek pot ni­je pla­tio dr­ža­vi dva mi­li­o­na”, „Bra­nov i Dži­gi­jev mo­no­pol šti­ti dr­ža­va”, ob­ja­vlje­ni u „Vi­je­sti­ma”, a ko­ji su po­sta­li pred­met tu­žbe.
Advo­kat MANS-a Ve­se­lin Ra­du­lo­vić ka­zao je da je to je­di­na pre­su­da ko­ja je mo­gla bi­ti do­ni­je­ta u ovom po­stup­ku, a da bu­de is­po­što­van za­kon. On je oci­je­nio da je ova tu­žba bi­la po­ku­šaj pri­vred­nih dru­šta­va i li­ca ko­ja sto­je iza njih da upla­še one ko­ji po­ve­du jav­nu ras­pra­vu o za­kon­skim rje­še­nji­ma o pri­re­đi­va­nju iga­ra na sre­ću.
– U pr­vo­ste­pe­nom po­stup­ku Osnov­ni sud u Pod­go­ri­ci utvr­dio je da ne po­sto­ji osnov na­kna­de šte­te, ka­ko su to tra­ži­li Lu­tri­ja i Džek pot, iza ko­jih sto­je kon­tro­verz­ni bi­zni­sme­ni, po­ku­ša­va­ju­ći da ućut­ka­ju sva­ko­ga ko po­kre­ne jav­nu ras­pra­vu, čak i o za­kon­skim rje­še­nji­ma ko­ja di­rekt­no idu u nji­ho­vu ko­rist. Ono što je MANS ra­dio uče­stvo­va­njem u ras­pra­va­ma po­vo­dom iz­mje­na Za­ko­na o igra­ma na sre­ću bi­lo je is­klju­či­vo u jav­nom in­te­re­su. Lu­tri­ja i Džek pot, od­no­sno ona li­ca ko­ja sto­je iza njih, po­ku­ša­la su ovom tu­žbom da ućut­ka­ju i za­stra­še one ko­ji go­vo­re o ve­za­ma ovih pri­vred­nih dru­šta­va i tih li­ca sa iz­vr­šnom vla­šću do te mje­re da se pred­la­žu za­kon­ska rje­še­nja ko­ja ne po­sto­je u upo­red­nom pra­vu i ko­ja su bi­la pri­pre­mlje­na da di­rekt­no do­ne­su imo­vin­sku ko­rist tim li­ci­ma – iz­ja­vio je za „Dan” Ra­du­lo­vić.
On je oci­je­nio da je do­bro što je sud ova­ko pre­su­dio, iz­ra­ža­va­ju­ći oče­ki­va­nje da će ova pre­su­da bi­ti na­uk za ubu­du­će ovim pri­vred­nim dru­štvi­ma, pri­je ne­go po­kre­nu tu­žbe i pra­nič­ne po­stup­ke.
A.T.


Tek­sto­ve su mo­gli da de­man­tu­ju

Vi­ši sud u Bi­je­lom Po­lju, ko­jem je de­le­gi­ran ovaj pred­met zbog pre­na­tr­pa­no­sti pod­go­rič­kog Vi­šeg su­da, bio je sa­gla­san sa ocje­nom pr­vo­ste­pe­nog su­di­je.
– Sa iz­lo­že­nim sta­vov i za­ključ­kom pr­vo­ste­pe­nog su­da u pot­pu­no­sti je sa­gla­san i ovaj sud ko­ji pri­hva­ta da­te raz­lo­ge pr­vo­ste­pe­ne pre­su­de, ci­je­ne­ći da je tu­ži­o­ci­ma kao naj­a­de­kvat­ni­ji ob­lik ot­kla­nja­nja šte­te, uko­li­ko se ra­di­lo o ne­i­sti­ni­tim in­for­ma­ci­ja­ma, pru­že­na mo­guć­nost iz­ja­šnja­va­nja u vi­du de­man­ta – pi­še u obra­zlo­že­nju pre­su­de Vi­šeg su­da.