Pred­lo­že­ne iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o ste­ča­ju, ko­je je sa­či­ni­la Vla­da, oslo­bo­di­će ste­čaj­ne uprav­ni­ke kri­vič­ne od­go­vor­no­sti za upro­pa­šta­va­nje preduzeća ko­ja se pro­da­ju kroz ste­čaj­ni po­stu­pak, a u isto vri­je­me će im omo­gu­ći­ti da imo­vi­nu pred­u­ze­ća pro­da­ju u bes­cje­nje, či­me ko­rist od iz­mje­na za­ko­na je­di­no mo­že ima­ti ste­čaj­na ma­fi­ja u Cr­noj Go­ri, sa­op­šte­no je iz MANS-a.
– Prak­sa je po­ka­za­la da je i do­sa­da­šnji prav­ni okvir ko­jim se de­fi­ni­še rad ste­čaj­nih uprav­ni­ka bio ka­ta­stro­fa­lan, pa je iz­mje­na­ma za­ko­na tu oblast po­treb­no do­dat­no re­gu­li­sa­ti i uve­sti stro­ži­je me­ha­ni­zme od­go­vor­no­sti za ste­čaj­ne uprav­ni­ke i si­stem nji­ho­vog na­gra­đi­va­nja uči­ni­ti pri­mje­re­nim. Vla­da se od­lu­či­la na dru­ga­či­ji pri­stup, da od­go­vor­nost ste­čaj­nih uprav­ni­ka sma­nji i da im odri­je­še­ne ru­ke da sa­mo­stal­no pro­da­ju imo­vi­nu iz ste­čaj­a uz mo­guć­nost zna­čaj­nog sma­nji­va­nja ci­je­ne u kraj­nje ne­tran­spa­rent­noj pro­ce­du­ri – na­ve­li su iz MANS-a.
Ka­ko su na­ve­li iz te NVO, Cr­na Go­ra je pro­te­klih go­di­na svje­do­či­la de­se­ti­na­ma pri­mje­ra ka­ta­stro­fal­nih ste­čaj­nih po­stu­pa­ka, to­kom ko­jih je imo­vi­na preduzeća ras­pr­o­da­ta u bes­cje­nje, rad­ni­ci osta­vlje­ni bez po­sla, pla­ta, ot­prem­ni­na i rad­nog sta­ža, a je­di­no su ste­čaj­ni uprav­ni­ci do­bi­ja­li ba­sno­slov­ne na­kna­de i no­vi vla­sni­ci, ko­ji su ar­či­li biv­šu dr­žav­nu imo­vi­nu.
Iz MANS-a su kao dva pri­mje­ra ne­u­spje­šnih ste­čaj­nih po­stu­pa­ka na­ve­li fa­bri­ku pa­pi­ra u Be­ra­na­ma i Imreg­na­ci­ju iz Ko­la­ši­na, u ko­ji­ma su ste­čaj­ni uprav­ni­ci na ime na­kna­de za vo­đe­nje ste­ča­ja u ta dva pred­u­ze­ća do­bi­li sko­ro 60 hi­lja­da eura, upr­kos lo­še oba­vlje­nom po­slu.
– Je­dan od pri­mje­ra ne­u­spje­šno pri­va­ti­zo­va­nih dr­žav­nih pred­u­ze­ća ste­ča­j je fa­bri­ka pa­pi­ra Be­ran­ka iz Be­ra­na, za­po­šlja­va­la je pre­ko 200 rad­ni­ka i po­sje­do­va­la vri­jed­ne ne­kret­ni­ne. Na­kon pri­va­ti­za­ci­je no­vi vla­snik je do­bio vi­še vi­do­va dr­žav­ne po­mo­ći, ali je pro­iz­vod­nja tra­ja­la sa­mo dva mje­se­ca. Fa­bri­ka je za­tvo­re­na, vi­še od po­la rad­ni­ka je ot­pu­šte­no uz mi­zer­ne na­dok­na­de, osta­lim rad­ni­ci­ma vla­snik je ostao du­žan za­ra­de, a dr­ža­vi po­re­ze i do­pri­no­se. Već se­dam go­di­na fa­bri­ka ne ra­di. Za ta­kav po­sao, ste­čaj­ni uprav­nik ko­ji je vo­dio ste­čaj­ni po­stu­pak Mo­mo Jo­kić je 2006. go­di­ne na­gra­đen u iz­no­su od pre­ko 27 hi­lja­da eura – na­ve­li su iz MANS-a.
Pri­vred­ni sud u Bi­je­lom Po­lju je na za­htjev be­o­grad­skog pred­u­ze­ća Ti­go im­peks uveo ste­čaj u Be­ran­ku u apri­lu 2004. ra­di na­mi­re­nja du­ga od pre­ko 250 hi­lja­da eura, a iste go­di­ne na tre­ćoj li­ci­ta­ci­ji imo­vi­na tog pred­u­ze­ća je pro­da­ta po po­čet­noj ci­je­ni od 999.573 eura, od­no­sno se­dam pu­ta jef­ti­ni­je u od­no­su na pro­ci­je­nje­nu vri­jed­nost imo­vi­ne. Pred­u­ze­će je pro­da­to je­di­nom po­nu­đa­ču Ti­go im­pek­su, u vla­sni­štvu Ra­do­ja Go­mi­la­no­vi­ća, na či­ji je za­htjev i uve­den ste­čaj u Be­ran­ku.
Go­mi­la­no­vić je go­di­na­ma, ka­ko su na­ve­li iz MANS-a neo­me­ta­no otu­đi­vao imo­vi­nu pred­u­ze­ća, ko­ja ni­je bi­la pod hi­po­te­kom i pro­da­vao je u sta­ro gvo­žđe, dok su go­to­vo sve pre­o­sta­le ma­ši­ne za pro­iz­vod­nju pa­pi­ra, sta­vlje­ne pod hi­po­te­ku kod Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke za kre­dit od 700 hi­lja­da eura.
– Slič­na je si­tu­a­ci­ja i sa fir­mom Im­preg­na­ci­ja iz Ko­la­ši­na u ko­ju je ste­čaj uve­den 2007, a za­tim je pri­va­ti­zo­va­la ko­ma­ni­ja Vek­tra Mon­te­ne­gro, vla­sni­ka Dra­ga­na Br­ko­vi­ća, či­ji cilj ni­je bio po­kre­ta­nje pro­iz­vod­nje, već da se jef­ti­no, za 2,83 mi­li­o­na eura, do­mog­ne pre­ko 200.000 me­ta­ra kva­drat­nih gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta. Ve­ći­na ha­la je na­kon pri­va­ti­za­ci­je po­ru­še­na, a opre­ma, tvr­de rad­ni­ci, ras­pro­da­ta. Ipak, za vo­đe­nje ta­kvog ste­čaj­nog po­stup­ka, ste­čaj­ni uprav­nik Mi­lo­van Ću­la­fić je po­tra­ži­vao 30 hi­lja­da eura na­kna­de – na­ve­li su iz MANS-a.
MANS je još jed­nom po­zvao skupšptin­ski Od­bor za an­ti­ko­rup­ci­ju da hit­no raz­mo­tri ini­ci­ja­ti­vu ko­ju su MANS i NVO Ste­čaj­ci pod­ni­je­li pri­je tri mje­se­ca, te da or­ga­ni­zu­je sjed­ni­cu po­sve­će­nu pro­ble­mi­ma ste­ča­ja. Od od­bo­ra se oče­ku­je i da Vla­di da ja­sne smjer­ni­ce za iz­mje­ne za­ko­na u ko­ji­ma će se ja­sno pro­pi­sa­ti od­go­vor­nost ste­čaj­nih uprav­ni­ka za ste­ča­je­ve ko­je vo­de, ali i pra­ve­dan si­stem na­gra­đi­va­nja u ko­jem ste­čaj­ni uprav­ni­ci za uni­šta­va­nje kom­pa­ni­ja ne­će mo­ći da do­bi­ja­ju na de­se­ti­ne hi­lja­da eura na­gra­de.
J.V.


Rad­ni­ci pa­li na te­ret Op­šti­ne

U tre­nut­ku pri­va­ti­za­ci­je Be­ran­ka je biv­šim rad­ni­ci­ma du­go­va­la pre­ko 200 hi­lja­da eura. U ku­po­pro­daj­nom ugo­vo­ru je na­ve­de­no da po­tra­ži­va­nja mo­že da is­pla­ti no­vi vla­snik i da će mu za taj iz­nos bi­ti uma­nje­na ku­po­pro­daj­na ci­je­na. Pre­ma na­vo­di­ma rad­ni­ka, ku­po­pro­daj­na ci­je­na je uma­nje­na, iako je du­go­va­nja pre­ma rad­ni­ci­ma iz­mi­ri­la lo­kal­na sa­mo­u­pra­va, umje­sto no­vog vla­sni­ka, na­ve­li su iz te NVO.
Na­kon pri­va­ti­za­ci­je, ka­ko su na­ve­li iz MANS-a, u tom pred­u­ze­ću je na­krat­no ob­no­vlje­na pro­iz­vod­nja, a u fa­bri­ci je ra­di­lo do 200 rad­ni­ka. Vr­lo kra­tak pe­ri­od ob­na­vlja­nja pr­o­iz­vod­nje re­zul­ti­rao je eko­lo­škom ka­ta­stro­fom i po­mo­rom ri­be u Li­mu. U tom pe­ri­o­du, ka­ko su na­ve­li iz te NVO, rad­ni­ci­ma ni­je­su is­pla­ći­va­ne pla­te i po 30 mje­se­ci, ni­ti im je po­ve­zan rad­ni staž. U 2011. no­vi vla­snik se oslo­bo­dio ve­ći­ne rad­ni­ka, kroz „spo­ra­zum­ni” ras­kid ugo­vo­ra. Rad­ni­ci­ma je po­nu­đe­no po 12 mi­ni­mal­nih pla­ta, što je ta­da iz­no­si­lo ukup­no po 660 eura, ot­prem­ni­ne u iz­no­su od 330 eura i upla­tu sta­ža za 2010.