Pred­sjed­ni­štvo Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne raz­mi­šlja o po­vla­če­nju am­ba­sa­do­ra Đor­đa La­ti­no­vi­ća iz Cr­ne Go­re zbog no­vo­na­sta­log spo­ra u ve­zi sa raz­gra­ni­če­njem na pod­ruč­ju Su­to­ri­ne. Ka­ko je ob­ja­vio RFE, raz­log zbog ko­jeg se raz­ma­tra mo­guć­nost po­vla­če­nja am­ba­sa­do­ra je ne­dav­na od­lu­ka cr­no­gor­skog pred­sjed­ni­ka Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća da od­lo­ži pot­pi­si­va­nje uka­za o ime­no­va­nju am­ba­sa­do­ra u BiH. U bo­san­sko­her­ce­go­vač­kom pred­sjed­ni­štvu sma­tra­ju da ta­kav po­tez pred­sjed­ni­ka su­sjed­ne dr­ža­ve ne­ma osno­va i ne­ko­rek­tan je.
O po­vla­če­nju am­ba­sa­do­ra iz Pod­go­ri­ce Pred­sjed­ni­štvo BiH mo­glo bi se iz­ja­sni­ti već to­kom ove sed­mi­ce.
Re­dak­ci­ja „Da­na“ po­ku­ša­la je da do­bi­je zva­nič­ne od­go­vo­re da li BiH spre­ma re­ci­proč­ne mje­re pre­ma Cr­noj Go­ri po­vo­dom pi­ta­nja am­ba­sa­do­ra. U am­ba­sa­di u Pod­go­ri­ci sa­op­šti­li su nam da je am­ba­sa­dor od­su­tan, a da ot­prav­nik po­slo­va ne­ma ko­men­tar. Po­tvr­du na­vo­da o mo­gu­ćem po­vla­če­nju di­plo­mat­skog pred­stav­ni­ka iz Cr­ne Go­re zbog spo­ra o Su­to­ri­ni po­ku­ša­li smo da do­bi­je­mo i u Mi­ni­star­stvu vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja BiH. U tom re­so­ru su nam ob­ja­sni­li da je za ime­no­va­nje am­ba­sa­do­ra, pa sa­mim tim i za even­tu­al­ne od­lu­ke o nji­ho­vom po­vla­če­nju, po usta­vu, nad­le­žno Pred­sjed­ni­štvo BiH. Iz Pred­sjed­ni­štva su nas oba­vi­je­sti­li da su na­ša pi­ta­nja pro­sli­je­đe­na ka­bi­ne­ti­ma čla­no­va tog ko­lek­tiv­nog ti­je­la, ali od­go­vo­re do za­klju­če­nja ovog bro­ja ni­je­smo do­bi­li.
Po­sla­nik So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je u Pred­stav­nič­kom do­mu BiH De­nis Be­ći­ro­vić pod­nio je pred­log re­zo­lu­ci­je o Su­to­ri­ni. Tra­ži da to za­ko­no­dav­no ti­je­lo oci­je­ni ne­pri­hva­tlji­vim, ne­u­te­me­lje­nim i štet­nim pred­log ugo­vo­ra o dr­žav­noj gra­ni­ci iz­me­đu BiH i Cr­ne Go­re. Pred­stav­nič­ki dom Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH za­du­žio je ne­dav­no Ustav­no­prav­nu ko­mi­si­ju da do 27. fe­bru­a­ra odr­ži jav­nu ras­pra­vu o Su­to­ri­ni. Ka­ko je do­go­vo­re­no, na­kon to­ga će za­stup­ni­ci za­u­ze­ti ko­na­čan stav o pred­lo­že­noj re­zo­lu­ci­ji.
Zbog spo­ra oko Su­to­ri­ne, pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić pri­vre­me­no je za­u­sta­vio pro­ce­du­ru ime­no­va­nja am­ba­sa­do­ra u BiH. On je, da pod­sje­ti­mo, na­kon raz­go­vo­ra sa pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem i pred­sjed­ni­kom Skup­šti­ne Ran­kom Kri­vo­ka­pi­ćem, od­lo­žio pot­pi­si­va­nje uka­za o ime­no­va­nju Mi­la­na La­ki­ća za am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u BiH.
Šef cr­no­gor­ske di­plo­ma­ti­je Igor Luk­šić po­ru­čio je da Cr­na Go­ra u okvi­ru svo­jih or­ga­na ne­će otva­ra­ti pi­ta­nje Su­to­ri­ne jer ga sma­tra za­vr­še­nim, te da oče­ku­je što sko­ri­ji za­vr­še­tak pro­ce­du­re oko ugo­vo­ra o dr­žav­noj gra­ni­ci iz­me­đu BiH i Cr­ne Go­re.
Pro­fe­sor me­đu­na­rod­nog pra­va Za­ri­je Se­i­zo­vić ka­že da bi se otva­ra­njem pi­ta­nja Su­to­ri­ne mo­gli ugro­zi­ti od­no­si dvi­ju ze­ma­lja, ali i evrop­ski put Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
– Ja se ne mo­gu od­lu­či­ti ni za, ni pro­tiv, ali znam da je tre­nut­no za­te­če­no sta­nje, a to je da su utvr­đe­ne gra­ni­ce AV­NOJ-ev­ske i da su one i me­đu­na­rod­ne gra­ni­ce. U ak­tu­el­nom po­li­tič­kom tre­nut­ku, po­red to­ga, mo­žda za Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu ne bi bi­lo opor­tu­no da ovo pi­ta­nje sa­da iz­no­si na dnev­ni red iz svih onih raz­lo­ga iz ko­jih se Cr­na Go­ra mo­že po­ja­vi­ti kao je­dan ozbi­ljan opo­nent nje­nom evrop­skom pu­tu – na­veo je on.
Je­dan od ini­ci­ja­to­ra po­vrat­ka Su­to­ri­ne Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni pro­fe­sor na sa­ra­jev­skom Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka Su­ad Kurt­će­ha­jić ka­že da su gra­ni­ce ja­sno utvr­đe­ne na Ber­lin­skom kon­gre­su.
– Sa tim gra­ni­ca­ma je Bo­sna ušla u Kra­lje­vi­nu Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca. Te gra­ni­ce do da­nas njen par­la­ment ni­je mi­je­njao, a Cr­na Go­ra je bi­la bez Su­to­ri­ne ta­da i vje­ko­vi­ma pri­je. Mi mo­že­mo pot­pi­sa­ti me­đu­dr­žav­ni ugo­vor sa Cr­nom Go­rom sa­mo on­da ka­da se iz­vr­ši po­vrat Su­to­ri­ne, ra­ti­fi­ko­van u nji­ho­vom par­la­men­tu. Ako to ne ura­de, mi mo­ra­mo ići pred me­đu­na­rod­ni sud – po­ru­ču­je Kurt­će­ha­jić.
Ugo­vor o dr­žav­noj gra­ni­ci je utvr­dio Sa­vjet mi­ni­stra BiH po­čet­kom no­vem­bra 2014. go­di­ne. Pre­ma tom do­ku­men­tu bi Su­to­ri­na tre­ba­lo, vo­ljom dr­žav­nih or­ga­na BiH, da traj­no osta­ne u sa­sta­vu Cr­ne Go­re.V.R.


Be­ći­ro­vić: Što se bo­ji­te ar­bi­tra­že

Pred­la­gač re­zo­lu­ci­je ko­jom se tra­ži da Su­to­ri­na bu­de dio BiH, po­sla­nik SDP-a De­nis Be­ći­ro­vić is­ti­če da tre­ba po­ku­ša­ti po­sti­ći do­go­vor sa Cr­nom Go­rom o ovom pi­ta­nju.
– Pri­je sve­ga, tre­ba da po­ku­ša­mo da se do­go­vo­ri­mo. Ako to ne mo­že, za­što se ne­ko i u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i u Cr­noj Go­ri bo­ji Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de – za­pi­tao se Be­ći­ro­vić.