Go­to­vo če­tr­na­est mje­se­ci dva­de­se­tak nik­šić­kih po­ro­di­ca iz ba­ra­ka ko­lek­tiv­nog cen­tra „Trud­be­nik“ ži­ve bez stru­je ko­ja im je is­klju­če­na zbog du­go­va­nja. Ve­ći­na od njih ko­ri­sni­ci su ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce, dok osta­li ži­ve od mi­ni­mal­nih pen­zi­ja ili na­kna­da za tu­đu nje­gu i po­moć. Upra­vo ta­kav so­ci­jal­ni sta­tus do­dat­no im ote­ža­va ži­vot jer su ove zi­me, za raz­li­ku od pro­šle, mo­ra­li pri­ba­vi­ti da­le­ko vi­še dr­va za ogrev. Sta­nov­nik na­se­lja Ra­do­mir Kon­tić ka­že da su već odav­no od­u­sta­li od pi­sa­nja mol­bi nad­le­žnim da im po­mog­nu ka­ko bi pre­va­zi­šli pro­blem sa ko­jim se su­o­ča­va­ju, jer na sve ra­ni­je do­pi­se ili ni­je sti­gao od­go­vor ili im je pre­do­če­no da su pra­vi­la po pi­ta­nju du­go­va, na­vod­no, za sve gra­đa­ne ista. Ni­ko od njih, us­tvr­dio je Kon­tić, upr­kos ma­te­ri­jaln­mom sta­tu­su mo­žda i ne bi do­zvo­lio da do­đe u po­sto­je­ću si­tu­a­ci­ju da pri­li­kom use­lje­nja u ba­ra­ke od biv­še po­stav­ke lo­kal­ne vla­sti u Nik­ši­ću ni­je­su do­bi­li obe­ća­nje ka­ko za stru­ju ne mo­ra­ju da bri­nu.
- Za pro­te­klih če­tr­na­est mje­se­ci ni­ko od pred­stav­ni­ka sa­da­šnje, a ni one biv­še po­stav­ke vla­sti, ni­je do­šao da ma­kar obi­đe i vi­di ka­ko ži­vi 20 po­ro­di­ca u ko­ji­ma je oko 100 čla­no­va i vi­še od tri­de­se­te­ro dje­ce. Svi mi ov­dje ži­vi­mo te­ško i je­dva sastvlja­mo kraj s kra­jem ali su nam ovaj mrak i ne­bri­ga nad­le­žnih te­đi od ne­ma­šti­ne. Po­sled­nja po­sje­ta nad­le­žnih, ko­li­ko se sje­ćam, bi­la je pred pro­šle lo­kal­ne iz­bo­re u Nik­ši­ću i ta­da su obe­ća­va­li sve i sva­šta, ali čim iz­bo­ri pro­đu „Trud­be­nik“ se br­zo za­bo­ra­vi - kon­sta­tu­je Kon­tić.
U ko­lek­tiv­nom cen­tru, ko­ji se na­la­zi u bli­zi­ni biv­še Že­lje­za­re, do pri­je se­dam-osam go­di­na ži­vje­le su iz­bje­gli­ce, a na­kon što su njim obez­bi­je­đe­ni no­vi sta­no­vi, ov­dje su dom pro­na­šle po­ro­di­ce lo­šeg ma­te­ri­jal­nog sta­nja. Ka­ko je stru­ja bi­la na ri­ječ, ka­že Kon­tić, isto je bi­lo i use­lje­nje, a on­da je sti­glo i obe­ća­nje da će do kra­ja 2014. go­di­ne bi­ti ri­je­še­no i nji­ho­vo stam­be­no pi­ta­nje.
- Na­se­lje je u pot­pu­no­sti ot­pi­sa­no i ne­ma ga u op­štin­skim pla­no­vi­ma, pa vje­ro­vat­no shod­no to­me, ne­ma ni nas. Za vri­je­me man­da­ta biv­šeg pred­sjed­ni­ka Op­šti­ne Ne­boj­še Ra­do­ji­či­ća obe­ća­no nam je mno­go što-šta. To je iz­gle­da bi­lo lu­dom ra­do­va­nje, jer se na obe­ća­nje ne pla­ća po­rez. Mo­gu da ga­ran­tu­jem za svo­ju po­ro­di­cu, a vje­ru­jem i da je isti stav i osta­lih, da ni­ka­da vi­še ta vla­da­ju­ća struk­tu­ra ov­dje ne­će do­bi­ti glas - ogor­čen je Kon­tić.
Mi­le­na Mi­ja­to­vić sa bo­le­snim su­pru­gom ži­vi u jed­noj pro­sto­ri­ji. Tvr­di da od mje­seč­nih pri­ma­nja ni­je­su bi­li u mo­guć­no­sti da obez­bi­je­de do­volj­no dr­va za ogrev.
- Pet me­ta­ra dr­va uze­la sam da ih pla­tim ka­da bu­dem ima­la nov­ca. Ka­da će to bi­ti ne znam. Zi­ma je te­ška, i ko­li­ko god da se lo­ži unu­tra je hlad­no. Ne znam ka­ko će­mo da­lje jer ne­mam nov­ca ni su­pru­gu li­je­ko­ve da ku­pim – ža­li se Mi­ja­to­vi­će­va.U do­tra­ja­lim ba­ra­ka­ma uz po­ro­di­ce ži­ve i ra­zno­ra­zni glo­da­ri sa ko­ji­ma sta­na­ri ni­ka­ko da se iz­bo­re.
- Pla­ši­mo se za­ra­znih bo­le­sti jer ni­je­smo u mo­guć­no­sti da obez­bi­je­di­mo do­volj­no sred­sta­va za hi­gi­je­nu. Bi­lo je i obe­ća­nja od biv­še vla­sti ka­ko će nam do­pre­mi­ti dio ma­te­ri­ja­la da se na ba­ra­ka­ma iz­vr­še po­prav­ke kro­vo­va i sto­la­ri­je. Ka­ko i sve ta­ko smo i to do­bi­li. Ne tra­ži­mo no­vac da nam da­ju već ma­kar dio ono­ga ko­li­ko obez­bi­je­đu­ju rom­skim po­ro­di­ca­ma ko­je da­nas ži­ve da­le­ko bo­lje ne­go mi. Ne pro­ti­vi­mo se to­me, ali je­smo li mi gra­đa­ni ovo­ga gra­da i ove dr­ža­ve - ogor­če­na je Ve­ra Rat­ko­vić.
Po­ro­di­ce u „Trud­be­ni­ku“ za pro­te­klih 14 mje­se­ci po­sje­ći­va­le su po­je­di­ne NVO i grad­ski Crv­e­ni krst ko­ji su im uru­či­va­li po­moć u osnov­nim na­mir­ni­ca­ma. B.Bra­šnjo


Ne­ma rje­še­nja

Po­čet­kom pro­šle go­di­ne po­ro­di­ce su po­ku­ša­va­le da se do­go­vo­re sa Mi­ni­star­stvom ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja o iz­mi­re­nju du­ga za stru­ju. Je­di­ni pred­log bio je da mje­seč­no pla­ća­ju po 20 eura i te­ku­će ra­ču­ne što oni ni­je­su bi­li u mo­guć­no­sti da pri­hva­te zbog iz­no­sa ko­je pri­ma­ju. Nad­le­žni ni­je­su pri­hva­ti­li nji­hov pred­log da upla­ću­ju ono­li­ko ko­li­ko ima­ju, pa kad ni­je bi­lo do­go­vo­ra ko­mu­ni­ka­ci­ja je pre­ki­nu­ta. Iz Elek­tro­pri­vre­de Cr­ne Go­re (EPCG) ju­če su po­no­vi­li da po pi­ta­nju pro­ble­ma u ko­lek­tiv­nom cen­tru ne­ma ni­ka­kvih no­vo­sti. Ka­ko su po­ja­sni­li ne­ma ni kon­ta­ka­ta sa tim po­ro­di­ca­ma od ko­jih se ni jed­na ni­je pri­ja­vi­la na nji­ho­vu ak­ci­ju „Po­di­je­li­mo te­ret“, ko­ja je je­di­ni mo­del da se pro­blem ri­je­ši.
Po­ro­di­ce su se la­ni u ne­ko­li­ko na­vra­ta obra­ća­le i lo­kal­nom Od­bo­ru DPS-a Nik­ši­ća, kao i pre­mi­je­ru Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću, ali do da­nas ni­ka­kav od­go­vor ni­je­su do­bi­li, osim usme­ni da je „nji­hov pred­met u pro­ce­du­ri“.


Is­klju­če­ni sa­to­vi „ot­ku­ca­va­ju“ ra­ču­ne

Dug za ra­ni­je utro­še­nu stru­ju po jed­noj po­ro­di­ci pre­ma­šu­je i ne­ko­li­ko hi­lja­da eura. Sta­na­ri tvr­de da je ta po­tro­šnja na­sli­je­đe­na od onih ko­ji su tu ra­ni­je ži­vje­li. Če­tvo­ro­čla­na po­ro­di­ca Se­na­di­na Nu­ko­vi­ća kon­stant­no je bez stru­je, ali ra­ču­ni do­la­ze sva­kog mje­se­ca.
- Iako je sat is­klju­čen ra­čun za de­cem­bar je 23,2 eura, s tim što pri­je dvi­je stav­ke ko­je se od­no­se na po­tro­šnju su nu­la, a osta­lo su po­re­zi, ka­ma­te i na­kna­de za mre­žu. To je isto kao da uđe­te u pro­dav­ni­cu, ne ku­pi­te ni­šta ali da bi­ste iza­šli mo­ra­te da pla­ti­te - ka­že Nu­ko­vić.