RO­ŽA­JE – Prem­da su nad­le­žni tvr­di­li da ne­će do­ći do ne­sta­ši­ce li­je­ko­va, u dr­žav­noj apo­te­ci u Ro­ža­ja­ma ne­do­sta­ju broj­ni me­di­ka­men­ti. Oni ko­ji­ma su po­treb­ni li­je­ko­vi, me­đu ko­ji­ma je naj­vi­še pen­zi­o­ne­ra i so­ci­jal­nih slu­ča­je­va, is­ti­ču da je ta­kvo sta­nje već iz­vje­sno vri­je­me zbog če­ga je, ka­žu, do­ve­de­no u pi­ta­nje nji­ho­vo zdra­vlje. U Ro­ža­ja­ma po­slu­je jed­na dr­žav­na apo­te­ka ko­ja se li­je­ko­vi­ma snab­di­je­va pet­kom pa se tog da­na pred ovom usta­no­vom stva­ra ogrom­na gu­žva. Ipak, na­kon po­du­žeg če­ka­nja na šal­te­ri­ma apo­te­ke, ve­ći­na pa­ci­jen­ti iz­la­ze raz­o­ča­ra­na i ogor­če­na, jer od ne­ko­li­ko re­ce­pa­ta us­pi­ju da po­dig­nu sa­mo po ne­ki li­jek, dok onih ko­ji su im naj­po­treb­ni­ji jed­no­stav­no ne­ma.
-Ovo što se ra­di pre­ma gra­đa­ni­ma Ro­ža­ja za­i­sta je dis­kri­mi­na­ci­ja. Sa sva­ke stra­ne smo ugro­že­ni. Ova vlast ni­je u sta­nju da nam obez­bi­je­di li­je­ko­ve da se li­je­či­mo od bo­le­sti ko­je su iza­zva­ne naj­vi­še zbog si­ro­ma­štva, ner­vo­ze i stre­sa. Vlast je kri­vac što smo bo­le­sni, jer nas de­ce­ni­ja­ma uni­šta­va i do­ve­la nas je do pro­sjač­kog šta­pa pa sa­da ne­ma­mo ni za hljeb ni za li­je­ko­ve – ko­men­ta­ri su ogor­če­nih pa­ci­je­na­ta.
Sa­bro Pe­pić ka­že da već dvi­je sed­mi­ce tra­ži li­je­ko­ve za sr­ča­ne bo­le­sti ali ne­ma ni­šta.
- U pri­vat­nim apo­te­ka­ma ima li­je­ko­va ali su pre­vi­še sku­pi za nas pen­zi­o­ne­re. Ova­kvo sta­nje se iz­u­zet­no lo­še od­ra­ža­va na zdra­vlje lju­di, jer ako se te­ra­pi­ja ne pri­mi­je­ni pra­vo­vre­me­no ne mo­že­mo oče­ki­va­ti da bu­de­mo do­bro, pa se če­sto ne­sta­ši­ca li­je­ko­va po ne­ke pa­ci­jen­te od­ra­zi tra­gič­no. Mi­slim da su za ovo od­go­vor­ni Mi­ni­star­stvo zdra­vlja i Fond zdrav­stva. Ka­ko je mo­gu­će da ima­ju nov­ca da iz­gra­đu­ju objek­te, a da za li­je­ko­ve i hi­gi­je­nu ne­ma pa­ra. Ovo je za­i­sta ža­lo­sno. Ov­dje ima mno­go onih ko­ji ne­ma­ju nov­ca za li­je­ko­ve i oni su pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi. Ovo je tra­ge­di­ja, jer ako ne mo­že­mo da do­bi­je­mo osnov­no pra­vo na li­je­če­nje, šta dru­go re­ći. Za sve dru­go ima­ju no­va­ca, za nji­ho­ve pen­zi­je i sta­tus a za li­je­če­nje i za zdra­vlje gra­đa­na uglav­nom pri­fa­li. Ovo je za­i­sta sra­mo­ta- kon­sta­tu­je Pe­pić.
I Haj­ran Mu­rić ka­že da je bez­u­spje­šno če­kao red jer li­je­ko­va nje­mu pre­pi­sa­nih u apo­te­ci ne­ma.
- Vla­da je po­za­tva­ra­la sve fa­bri­ke. Osta­vi­la nas bez hlje­ba i eg­zi­sten­ci­je, bez pra­va na ško­lo­va­nje, bez pra­va na so­ci­ja­lu, a sa­da i bez ade­kvat­nog li­je­če­nja. Do­šao sam da po­dig­nem pet li­je­ko­va na re­ce­pat, ali ni je­dan ni­je­sam na­šao. Ka­ko on­da dru­ga­či­je da ko­men­ta­ri­šem sta­nje u na­šoj op­šti­ni, već da je Ro­ža­je po­sta­lo cr­no­gor­ska Ga­za. Ova vlast sve či­ni sa­mo da nas ise­li. Ne­ma li­je­ko­va za sr­ča­ne pr­o­ble­me, za re­u­mu, za že­lu­dac, za pri­ti­sak. Ovo je vi­še ne­pod­no­šlji­vo jer ži­vi­mo kao da smo u Ho­lo­ka­u­stu – ka­že Mu­rić.
Ham­do Mu­je­vić ka­že da ima 58 go­di­na ži­vo­ta, 34 go­di­ne rad­nog sta­ža i da sa Bi­roa ra­da pri­ma 78 eura. Ža­li se da ima po­vi­šen pri­ti­sak, ali da pre­pi­sa­ni mu mo­no­pril već mje­se­ci­ma ne mo­že da po­dig­ne na re­cept.
- Osim mo­no­pri­la pi­jem i lo­ra­ze­pam za smi­re­nje ali ovih li­je­ko­va u dr­žav­noj apo­te­ci ne­ma a re­cept. Od svog pri­ma­nja ja ne mo­gu da ih ku­pim jer sa­mo mo­no­pril ko­šta 8,5 eura. Imam pet čla­no­va po­ro­di­ce i te­ško ži­vi­mo- ka­že Mu­je­vić.
On sma­tra da dr­ža­va mo­ra da po­ve­de vi­še o ra­ču­nu o svo­jim gra­đa­ni­ma i kon­sta­tu­je da je si­tu­a­ci­ja po­seb­no te­ška na sje­ve­ru Cr­ne Go­re gdje lju­di je­dva sa­sta­vlja­ju kraj s kra­jem.V.Ra.


To­tal­no raz­o­ča­re­nje

Sa­mir Ha­li­lo­vić: – U apo­te­ku sam do­šao da na re­cept uzmem pre­pi­sa­ne li­je­ko­ve pro­tiv bo­lo­va, ali ni­je­sam ih po­di­gao jer ih ne­ma. Ne­ma ni li­je­ko­va ko­ji su pre­pi­sa­ni mo­joj maj­ci, ko­ja ima pre­ko 75 go­di­na. Zbog bo­le­sti sam ne­spo­so­ban za rad, ali sam ostao bez so­ci­ja­le, a vi­še od mje­sec da­na ne­ma li­je­ko­va ko­je mi pre­pi­su­je psi­hi­ja­tar.


Ša­ban Bal­kan: – Ni­je­sam na­šao li­je­ko­ve za bu­bre­ge, cir­ku­la­ci­ju, pri­ti­sak, iako nam sva­ko­dnev­no pre­ko sred­sta­va in­for­mi­sa­nja go­vo­re da li­je­ko­va ima do­volj­no, to je sa­mo pro­pa­gan­da i ne znam ko­me oni to za­ma­zu­ju oči.

Se­fe­din Da­u­to­vić: – Raz­o­ča­ran sam do te­me­lja ova­kvim na­či­nom funk­ci­o­ni­sa­nja na­še dr­ža­ve. Ža­lo­sno je ovo što nam se de­ša­va. Ugro­že­ni smo sa svih stra­na i me­ni je naj­te­že što ne mo­gu da se li­je­čim. Tra­žio sam dva li­je­ka, za pri­ti­sak i bak­trim ali ne­ma ni jed­no­ga.Ovo se ne de­ša­va sa­mo sa­da već je uvi­jek ova­ko.