S
u­to­ri­na pri­pa­da Cr­noj Go­ri, i tu ne­ma di­le­me. To je stav mje­šta­na her­ceg­nov­ske Su­to­ri­ne, te­ri­to­ri­je ko­ju u okvi­ru svo­jih gra­ni­ca že­le i tra­že po­je­di­ni po­sla­ni­ci Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, ko­ji su tu ini­ci­ja­ti­vu i for­ma­li­zo­va­li. Po­lo­vi­nom na­red­ne ne­dje­lje, u BiH će po­če­ti i jav­na ras­pra­va o pi­ta­nju Su­to­ri­ne. Uklju­či­va­nje Su­to­ri­ne u te­ri­to­ri­ju BiH za­tr­žio je De­nis Be­ći­ro­vić, po­sla­nik u no­vo­i­za­bra­nom sa­zi­vu Za­stup­nič­kog do­ma Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH, ko­ji je u zva­nič­nu par­la­men­tar­nu pro­ce­du­ru upu­tio re­zo­lu­ci­ju ko­jom se po­ni­šta­va gra­nič­ni ugo­vor s Cr­nom Go­rom.
Su­to­ri­na je 1947. go­di­ne do­di­je­lje­na ta­da­šnjoj Na­rod­noj Re­pu­bli­ci Cr­noj Go­ri. To je uči­nje­no, za­hva­lju­ju­ći do­go­vo­ru Đu­re Pu­ca­ra, ko­ji je od 1946. do 1948. go­di­ne oba­vljao du­žnost pred­sjed­ni­ka Pre­zi­di­ju­ma Na­rod­ne skup­šti­ne NR BiH, a od 1948. do 1953 go­di­ne funk­ci­ju pred­sjed­ni­ka Vla­de NR BiH, Av­da Hu­ma, ko­ji je od 1945. do 1948. go­di­ne bio pot­pred­sjed­nik Vla­de NR BiH, i Bla­ža Jo­va­no­vi­ća, pred­sjed­ni­ka Vla­de NR Cr­ne Go­re, a uz do­pu­šte­nje ta­da­šnjeg dr­žav­nog vr­ha SFRJ, na če­lu sa pred­sjed­ni­kom SFRJ Jo­si­pom Bro­zom Ti­tom, i Vla­di­mi­ra Ba­ka­ri­ća, Ti­to­vog bli­skog sa­rad­ni­ka i pr­vog pred­sjed­ni­ka Vla­de NR Hr­vat­ske.
Ka­men me­đaš u Su­to­rin­skom po­lju sa nat­pi­som Er­ce­go­vi­na, na oba pi­sma, svje­do­či da je ta oblast pri­je Pr­vog svjet­skog ra­ta pri­pa­da­la Tre­binj­skom sre­zu. Me­đu­tim, u do­ba Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, 25. sep­tem­bra 1936. go­di­ne do­ni­je­ta je Ured­bu IV, broj 33372, ko­jom se op­šti­na Pri­mor­je iz­dva­ja iz Tre­binj­skog sre­za i pri­pa­ja sre­skoj is­po­sta­vi Her­ceg No­vi Ko­tor­skog sre­za. Ta pro­mje­na je iz­vr­še­na rje­še­njem Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va br.673/3 od 12. de­cem­bra 1936. go­di­ne.
V.d. pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Her­ceg No­vi Mi­lan Va­ja­gić ka­že da će pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma ko­je po­sje­du­je, a ko­je je, ka­ko tvr­di, do­bio od pred­sjed­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, pro­blem gra­ni­ca iz­me­đu Cr­ne Go­re i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne biti usko­ro ri­je­šen.
–Ka­ko mi je re­če­no, sve je do­go­vo­re­no i sa­mo je pi­ta­nje da­na ka­da će taj spo­ra­zum bi­ti pot­pi­san. Sti­ca­jem okol­no­sti znam, bu­du­ći da sam po pro­fe­si­ji prav­nik i da sam ra­dio u ta­da­šnjem Op­štin­skom su­du Her­ceg No­vi, da je ka­ta­star­ska op­šti­na Su­to­ri­na bi­la u na­šem ze­mlji­šno-knji­žnom odje­lje­nju. Po me­ni, tu ne­ma ni­ka­kvog spo­ra, jer su gra­ni­ce utvr­đe­ne u vri­je­me biv­še So­ci­ja­li­stič­ke Fe­de­ra­tiv­ne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je (SFRJ), ka­da su zva­nič­ne, le­gi­tim­ne vla­sti ta­da­šnjih re­pu­bli­ka Cr­ne Go­re i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne de­fi­ni­sa­li tu gra­ni­cu ka­kva je i da­nas. Ta će gra­ni­ca bi­ti ve­ri­fi­ko­va­na no­vim spo­ra­zu­mom iz­me­đu sa­da ne­za­vi­snih dr­ža­va Cr­ne Go­re i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne – ob­ja­snio je Va­ja­gić.
On po­ja­šnja­va da su knji­ge iz su­da u Tre­bi­nju zva­nič­no pre­ni­je­te u Her­ceg No­vi ne­po­sred­no na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta.
–Znam da je na nji­ma pi­sa­lo Op­šti­na Tre­bi­nje ka­ta­star­ska op­šti­na Su­to­ri­na. To je do tog vre­me­na bi­lo u nad­le­žno­sti Tre­bi­nja i on­da je pre­šlo u Her­ceg No­vi ka­da se raz­gra­ni­če­nje za­vr­ši­lo. To se de­ša­va­lo ne­po­sred­no po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta. Knji­ge su ta­da pre­ni­je­te u Op­štin­ski sud u Her­ceg No­vom – ka­zao je Va­ja­gić.
Ka­ko je do­dao, pro­stor­ni plan ob­u­hva­ta ci­je­lu te­ri­to­ri­ju op­šti­ne Her­ceg No­vi, iz­me­đu osta­log i Su­to­ri­nu.
–Zna­mo da je u do­ba SFRJ kom­plet­no Su­to­rin­sko po­lje, od­no­sno kom­plet­na Su­to­ri­na, bi­lo pla­ni­ra­no kao ne­ka tre­ća fa­za iz­grad­nje In­sti­tu­ta „Dr Si­mo Mi­lo­še­vić“. To su tzv. So­li­la i osta­li dio Su­to­rin­skog po­lja, ko­ji je da­nas, pre­ma na­šem pro­stor­nom pla­nu, pred­vi­đen za sport­ske na­mje­ne: iz­grad­nju sport­skih obje­ka­ta. Bi­lo je i ne­kih raz­go­vo­ra sa stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma da na­pra­ve golf te­re­ne. Ima­mo broj­ne ide­je, ko­je su in­kor­po­ri­ra­ne u pro­stor­ni plan op­šti­ne Her­ceg No­vi – na­gla­sio je Va­ja­gić.
On je na­veo da se u Su­to­ri­ni i mno­gim za­se­o­ci­ma gra­de et­no-se­la, kao i da se Su­to­ri­na raz­vi­ja kao i sva­ki dru­gi dio op­šti­ne. Po­seb­no je is­ta­kao da na te­re­nu ni­ka­da ni­je bi­lo ni­ka­kvog spo­ra iz­me­đu ži­te­lja po­gra­nič­nih se­la.
–Tu vla­da­ju od­lič­ni su­sjed­ski od­no­si. Mi ima­mo ko­mu­ni­ka­ci­ju i sa Tre­bi­njem, Gac­kom, Ne­ve­si­njem, Lju­bi­njem, Mo­sta­rom, Sa­ra­je­vom... Na­kon svih ovih do­ga­đa­ja ko­ji su za­de­si­li na­še na­ro­de, tru­di­mo se da sve to sa­ni­ra­mo – is­ta­kao je Mi­lan Va­ja­gić.
On je uvje­ren da će sve bi­ti ri­je­še­no u du­hu do­bro­su­sjed­skih od­no­sa i bu­du­ćih ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu gra­đa­na i dr­ža­va.
Ži­te­lji Su­to­ri­ne vje­ru­ju da će gra­ni­ce iz­me­đu Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Cr­ne Go­re i Hr­vat­ske, s ob­zi­rom na to da se taj dio na­la­zi na tro­me­đi raz­gra­ni­če­nja tri dr­ža­ve, ne­sta­ti na­kon ula­ska tih dr­ža­va u Evrop­sku uni­ju. Oni ka­te­go­rič­ki od­bi­ja­ju i ide­ju da nji­ho­vo mje­sto mo­že pri­pa­sti dru­goj re­pu­bli­ci.
Ži­telj Su­to­ri­ne Jo­vi­ca Ma­la­vra­zić osvr­nuo se na ve­li­ku me­dij­sku pa­žnju ko­joj su iz­lo­že­ni.
–Na­ša Su­to­ri­na je ovih da­na i me­ta me­dij­skih ku­ća, ka­ko iz re­gi­o­na, ta­ko i iz Evro­pe. Svi se in­te­re­su­ju za to pi­ta­nje, ko­je su po­kre­nu­li Par­la­men­tar­ci BiH, po­zi­va­ju­ći se na Ber­lin­ski kon­gres iz 1878. go­di­ne, ka­da je Su­to­ri­na pri­pa­la Austro­u­gar­skoj. Sma­tram da je to sa­da pu­canj upra­zno jer je Ba­din­te­ro­va ko­mi­si­ja pri­je 20 go­di­na re­kla svo­je, a ni Cr­na Go­ra ne­će pri­sta­ti na pro­mje­ne gra­ni­ca –is­ti­če Ma­la­vra­zić.
Mje­šta­nin Slav­ko Mra­če­vić uka­zu­je da pre­kra­ja­nje gra­ni­ca ne do­no­si ni­kom do­bro.
–Ov­dje ži­vim 76 go­di­na. Su­to­ri­na je ne­ka­da pri­pa­da­la BiH. Mo­ja sta­ra ku­ća u Šće­po­šćevi­ći­ma ne­ka­da se zva­la Tur­ska ku­la. Ali, to je bi­lo ne­ka­da. Mi se kao po­je­din­ci i dru­štvo bo­ri­mo da bu­de bo­lje, ali sum­njam da pre­kra­ja­nje gra­ni­ca i pri­pa­ja­nje ne­kom dru­gom mo­že ikom do­ni­je­ti do­bi­tak. Ova­kva pre­kra­ja­nja su za me­ne glu­post. Bo­lje je da mi­ru­je­mo jer ako do­đe do su­ko­ba, to ni­ko­me ne­će do­ni­je­ti do­bro. Ne bih vo­lio da se do­go­de po­dje­le ka­kve su na­sta­le sa Ko­so­vom – ka­zao je Mra­če­vić.
Ka­ko je do­dao, da je ovaj pred­log ne­kim slu­ča­jem do­šao sa srp­ske stra­ne, si­gur­no bi bio oci­je­njen kao šo­vi­ni­stič­ki, a bu­du­ći da ni­je, o nje­mu se iz­gle­da i ne ras­pra­vlja.
Sta­ro­sje­di­lac Su­to­ri­ne Slo­bo Lu­čić, ko­ji ka­že da su se nje­go­vi pre­ci pri­je 400 go­di­na na­sta­ni­li na ovom pod­ruč­ju, is­ti­če da no­ve po­dje­le ni­ko­me ne tre­ba­ju.
–Pri­pa­da­mo op­šti­ni Her­ceg No­vi i gra­vi­ti­ra­mo tom gra­du. Od­u­vi­jek smo pri­pa­da­li ovom kra­ju. Mi ov­dje ži­vi­mo u slo­zi i ne tre­ba­ju nam ni­ka­kve po­dje­le. Sva­kog lje­ta, usled ve­li­kih sa­o­bra­ćaj­nih gu­žvi ka De­be­lom bri­je­gu, ima­mo pro­blem da se ne mo­že­mo na vri­je­me vra­ti­ti svo­jim ku­ća­ma. Gu­žve su od „Vo­li­ja” do gra­nič­nog pre­la­za, a tek ka­ko bi bi­lo ka­da bi­smo ima­li ne­ku no­vu gra­ni­cu. To bi nam do­dat­no ote­ža­lo ži­vot. Po­štu­jem sve za­htje­ve jer je to u du­hu de­mo­kra­ti­je, ali u ovom vre­me­nu ne bi tre­ba­lo da po­sto­je te­ri­to­ri­jal­ne pre­ten­zi­je. I po­sto­je­će gra­ni­ce tre­ba uki­nu­ti ako mi­sli­mo da uđe­mo u EU, što je cilj na­ro­da Bo­sne i Cr­ne Go­re – is­ta­kao je Lu­čić.
U ko­tor­skom ka­ta­stru, ka­že To­dor Mra­če­vić, Su­to­ri­na je upi­sa­na kao dio Cr­ne Go­re, a Austr­o­u­gar­ska je iz­gra­di­la in­fra­struk­tu­ru ko­ja se odr­ža­la ci­je­li je­dan vi­jek.
–Gra­ni­ce tre­ba osta­vi­ti ova­kve ka­kve je­su jer su mno­gi baš ova­mo po­bje­gli od ini­ci­ja­to­ra slič­nih ide­ja – po­ru­čio je Mra­če­vić.
K.Ma­to­vić
Z. Ša­ko­tić

Rad­ma­no­vić: Bes­po­treb­no kom­pli­ko­va­nje

Biv­ši član Pred­sjed­ni­štva BiH i de­le­gat u Do­mu na­ro­da Ne­boj­ša Rad­ma­no­vić sma­tra da u re­gi­o­nu Sr­bi­ja i da­lje odr­ža­va mi­ro­tvor­nu po­li­ti­ku i po­ku­ša­va da smi­ri si­tu­a­ci­ju ali to je, iz­gle­da, ne­mo­gu­će.
–Ključ­no pi­ta­nje te­ških od­no­sa je Al­ba­ni­ja i njen pre­mi­jer Edi Ra­ma, jer je pr­vi put iz sa­mog vr­ha al­ban­ske vla­sti po­kre­nu­ta ide­ja „Ve­li­ke Al­ba­ni­je”. Po­sto­je i ne­ga­tiv­ne po­ru­ke no­vo­i­za­bra­ne hr­vat­ske pred­sjed­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić Sr­bi­ma– ka­zao je Rad­ma­no­vić me­di­ji­ma u BiH.
On je do­dao da u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni po­sli­je sva­kih iz­bo­ra ja­ča­ju na­ci­o­nal­ne sna­ge.
–Sve to je do­dat­no is­kom­pli­ko­vao od­nos ne­kih kru­go­va pre­ma Su­to­ri­ni i kva­re­nje do­brih od­no­sa sa Cr­nom Go­rom – re­kao je Rad­ma­no­vić i po­zvao ključ­ne po­li­tič­ke fak­to­re u bal­kan­skim ze­mlja­ma da se vra­te di­ja­lo­gu.

Alič­ko­vić: Ko po­dr­ži Pod­go­ri­cu kri­vič­no da od­go­va­ra

Pred­stav­nik Aka­dem­ske i gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve za po­vra­tak Su­to­ri­ne Ni­had Alič­ko­vić re­kao je da za­htje­vom za vra­ća­nje Su­to­ri­ne Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni ne že­le da na­ru­ša­va­ju do­bre od­no­se BiH i Cr­ne Go­re. On je re­kao da te od­no­se kva­ri vlast u Pod­go­ri­ci od­lu­kom da ne ša­lje am­ba­sa­do­ra u BiH.
Alič­ko­vić je do­dao da cr­no­gor­ska vlast ne tre­ba da se osla­nja na od­re­đe­ne lo­bi­stič­ke po­te­ze po­je­di­na­ca u BiH, ko­ji, ka­ko je ka­zao, Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu oči­to ne sma­tra­ju svo­jom ze­mljom i oči­gled­no joj ne že­le do­bro.
–Do­ći će tre­nu­tak isti­ne, ka­da će od­re­đe­ne sna­ge ko­je se sta­vlja­ju na stra­nu dru­ge dr­ža­ve bi­ti po­zva­ne na kri­vič­nu od­go­vor­nost zbog iz­da­je in­te­re­sa i te­ri­to­ri­ja vla­sti­te dr­ža­ve. Ta­ko­đe, gra­đa­ni­ma će mo­ra­ti da ob­ja­sne iz ko­jih raz­lo­ga to ra­de –is­ti­če Alič­ko­vić.
On je re­kao da svi­jest o bo­san­sko­her­ce­go­vač­koj Su­to­ri­ni po­sta­je sve iz­ra­že­ni­ja. M.V.