Na oba­li Rib­ni­ce u Pod­go­ri­ci u Ne­ma­nji­nom gra­du ot­kri­ven je hram Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog iz 15. vi­je­ka, ko­ji su ju­če ob­i­šle sto­ti­ne vjer­ni­ka na­kon sve­ča­ne li­ti­je ko­ju je or­ga­ni­zo­va­la Mitropolija cr­no­gor­sko-pri­mor­ska po­vo­dom pra­zni­ka Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog. Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u Sa­bor­nom hra­mu Hri­sto­vog vas­kr­se­nja slu­žio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je sa vi­še ar­hi­je­re­ja, a na­kon to­ga or­ga­ni­zo­va­na je sve­ča­na li­ti­ja do Ne­ma­nji­nog gra­da gdje je odr­ža­na du­hov­na aka­de­mi­ja.
Vjer­ni­ci su ob­i­šli no­vo­ot­kri­ve­ni hram po­sve­ćen Sve­tom Si­me­o­nu, ute­me­lji­va­ču di­na­sti­je Ne­ma­nji­ća, ko­ji je ob­no­vljen na te­me­lji­ma hri­šćan­ske sve­ti­nje iz naj­ra­ni­jih da­na. Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je ka­zao da se pret­po­sta­vlja da je na tom mje­stu po­me­nu­ti sve­ti­telj ro­đen ili se kr­stio.
– Ri­ječ je go­spod­nja, bra­ćo i se­stre, ča­sni oci, da je car­stvo bo­ži­je u na­ma i me­đu na­ma. Me­đu na­ma i sa na­ma je Go­spod, a car­stvo bo­ži­je, si­lom du­ha sve­to­ga kroz sve­tu taj­nu ži­vlje­nja po je­van­đe­lju i kroz pri­če­šće, je u na­ma i me­đu na­ma, va­zda i svag­da. Po­seb­no na ova­kvim sa­bra­nji­ma u ime go­spod­nje – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.
On je na­veo da se ju­če pro­sla­vljao Sve­ti Te­o­dor Stra­ti­lat, či­je se mo­šti ču­va­ju u na­šoj cr­kvi, i ko­je nas pod­sje­ća­ju da Pod­go­ri­ca ni­ka­da ni­je bi­la grad bez hra­mo­va. Mi­tro­po­lit je na­veo da mu je jed­na bla­go­če­sti­va du­ša re­kla da je ima­la vi­đe­nje i da je vi­dje­la sta­ro­hri­šćan­ske sve­ti­nje ši­rom Pod­go­ri­ce, ko­je se da­nas ne vi­de po­što se na­la­ze u pe­ći­na­ma is­pod gra­da.
– Ona je vi­dje­la is­pod pe­ći­ne ko­je su da­nas po­kri­ve­ne zgra­da­ma i tu je vi­dje­la hram i mu­če­ni­ke. Iz te mu­če­nič­ke kr­vi je iza­šao hram Sve­tog Mar­ka ko­ji je bio du­hov­ni cen­tar. Tra­ga­ju­ći za drev­nim sve­ti­nja­ma, ot­kri­li smo ostat­ke drev­nog hra­ma naj­vje­ro­vat­ni­je iz 15. vi­je­ka, u gra­du gdje se ro­dio Sve­ti Si­me­on Mi­ro­to­či­vi. Mo­li­li su se po­je­di­ni da se sa­gra­di hram gdje se ro­dio Si­me­on i Go­spod nam je ot­krio i po­ka­zao mje­sto gdje se ro­dio ili kr­stio Sve­ti Si­me­on i tu je sa­da hram. On u se­be sa­bi­ra sve drev­ne sve­ti­nje – is­ta­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Uka­zao je i da je hram Sve­tog Si­me­o­na pro­stor­no ma­li, ali je sa­dr­žaj­no iz­u­zet­no ve­li­ki.
– Opet je u sta­rom gra­du vas­kr­sao hram. Du­hov­ni cen­tar. Tvr­đa­va na oba­li Rib­ni­ce po­sto­ja­la je i pri­je Ne­ma­nje, isti­na, ali je tek na­kon nje­ga bi­la tur­ska, jer su Tur­ci kao oku­pa­to­ri pre­u­ze­li sve, pa i Ne­ma­njin grad. Ta tvr­đa­va je po­sto­ja­la i u rim­sko vri­je­me u dru­gom vi­je­ku pri­je Hri­sta, on­da u vri­je­me Ne­ma­nji­ća, pa su do­šli Tur­ci. Da­nas, hva­la bo­gu, to mje­sto vas­kr­sa­va i ob­na­vlja se sve­tom li­ti­jom i spo­me­nom Sve­tog Si­me­o­na i ob­no­vom nje­go­vog hra­ma – iz­ja­vio je mi­tro­po­lit.
Na­kon sve­te li­tu­gi­je po­zdra­vio je cr­kve­ne oce, po­seb­no pred­stav­ni­ke Ohrid­ske ar­hi­e­pi­sko­pi­je, pod či­jom du­hov­nom in­ge­ren­cij­om je ne­ka­da bi­la i na­ša ze­mlja.
– Ovih da­na vi­dio sam mu­če­ni­ka ar­hi­e­pi­sko­pa ohrid­skog Jo­va­na ko­ji je pu­šten iz za­tvo­ra. Sreo sam se sa njim u Pe­trov­gra­du. Bla­go­da­re­ći na­šem i ru­skom pa­tri­jar­hu, on je do­bio slo­bo­du. Daj bo­že da stig­ne slo­bo­da za drev­nu Ohrid­sku ar­hi­e­pi­sko­pi­ju ko­ja je ne­ka­da po­kri­va­la ci­je­li ovaj pro­stor i mi smo joj pri­pa­da­li do vre­me­na Sve­tog Sa­ve, pa on­da opet ka­da su Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra pot­pa­le pod tur­sku vlast. Ohrid­ska ar­hi­e­pi­sko­pi­ja se opet ob­na­vlja i daj bo­že da se ob­no­vi i bu­de ona­kva ka­kva je bi­la u drev­na vre­me­na. Ve­li­ki je bla­go­slov što je sa na­ma i naš ja­se­no­vač­ki vla­di­ka, ko­ji je u Pod­go­ri­cu do­šao sa vla­di­kom bi­hać­ko-pe­tro­vač­kim. Oni da­nas ima­ju ma­le epar­hi­je jer su im prog­na­li i po­bi­li vjer­ni­ke, ali Ja­se­no­vac ni­je ma­li. Oko 700.000 mu­če­ni­ka je u Ja­se­nov­cu – ako je epar­hi­ja ma­la na ze­mlji, on­da je jed­na od naj­ve­ćih u car­stvu go­spod­njem. Isto je i sa Bi­hać­ko-pe­tro­vač­kom epar­hi­jom, sa­mo se tre­ba sje­ti­ti stra­da­nja u Liv­nu – is­ta­ko je mi­tro­po­lit, po­zdra­viv­ši i osta­le mno­go­broj­ne vla­di­ke.M.S.

Lo­za iz Hi­lan­da­ra, ma­sli­na iz Ba­ra

Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je na­gla­sio da je is­pred hra­ma Sve­tog Si­me­o­na na oba­li Rib­ni­ce po­sa­đe­na ma­sli­na iz Ba­ra sta­ra pre­ko 400 go­di­na, ali i vi­no­va lo­za iz Hi­lan­da­ra. On je is­pri­čao da je lo­za iz­ni­kla iz gro­ba Sve­tog Si­me­o­na i da je do sa­da ra­sla sa­mo u Hi­lan­da­ru, ali je po bla­go­slo­vu sta­ra­ca te sve­ti­nje mi­tro­po­li­tu do­zvo­lje­no da do­ne­se pre­sa­du u Pod­go­ri­cu.
Am­fi­lo­hi­je je ju­če is­pri­čao i aneg­do­tu iz ma­na­sti­ra Hi­lan­dar, gdje ga je je­dan mo­nah pi­tao ka­ko to da je u Cr­nu Go­ru pre­ni­je­ta lo­za, ka­da to ni­je do sa­da ni­ko mo­gao da ura­di.
– Re­kao sam mu da smo mi Hi­lan­da­ru da­li Sve­tog Si­me­o­na, a da­nas ba­rem za­slu­žu­je­meo nje­go­vu vi­no­vu lo­zu. On kao ču­var lo­ze je re­kao da će se mo­li­ti Bo­gu da se lo­za osu­ši, a ja sam re­kao da ću se mo­li­ti da se lo­za pri­mi. I pri­mi­la se lo­za, eno ra­ste po­red hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja i Hra­ma Sve­tog Si­me­o­na – is­pri­čao je kroz osmi­jeh mi­tro­po­lit.