Agen­ci­ji za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka i slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma to­kom 2014. pod­ni­je­te su 1.753 žal­be zbog prak­se dr­žav­nih or­ga­na da skri­va­ju in­for­ma­ci­je, ko­je su se naj­če­šće od­no­si­le na skla­pa­nje ugo­vo­ra i utro­šak sred­sta­va. Član Sa­vje­ta Agen­ci­je Ra­den­ko Lac­ma­no­vić ka­zao je „Da­nu” da je pro­šlo­go­di­šnja prak­sa na­sta­vlje­na i u 2015. i da su Uprav­noj in­spek­ci­ji pod­ni­je­li pri­ja­vu pro­tiv Elek­tro­pri­vre­de Cr­ne Go­re i pred­sjed­ni­ka Od­bo­ra di­rek­to­ra tog pred­u­ze­ća Sr­đa­na Ko­va­če­vi­ća, jer već go­di­na­ma od­bi­ja­ju da jav­no­sti do­sta­ve ugo­vo­re ko­je su sklo­pi­li sa ita­li­jan­skom kom­pa­ni­jom A2A. Lac­ma­no­vić na­vo­di da iz EPCG uvi­jek od­bi­ja­ju za­htje­ve za slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma i za­to su pr­vi prav­ni su­bje­kat pro­tiv ko­jeg je pod­ni­je­ta pri­ja­va.
– EPCG uvi­jek u pot­pu­no­sti od­bi­ja­ju da do­sta­ve tra­že­ne ugo­vo­re, što je pro­tiv­no va­že­ćoj le­gi­sla­ti­vi u Cr­noj Go­ri i pre­su­di Uprav­nog su­da iz 2010. go­di­ne. Ugo­vo­re ko­je pot­pi­su­ju or­ga­ni vla­sti mo­gu se sa­mo dje­li­mič­no šti­ti­ti, ali ne i ogra­ni­ča­va­ti pri­stup nji­ho­vom sa­dr­ža­ju u cje­lo­sti, a to je ono što ra­di EPCG. Ugo­vor o ko­ji­ma EPCG ću­ti je i onaj ko­ji je pot­pi­san sa ita­lijsnskom A2A, ko­ja je ku­pi­la ak­ci­je tog pred­u­ze­ća. Oni se oglu­šu­ju i na ak­te ko­je im mi kao Sa­vjet Agen­ci­je ša­lje­mo i tra­ži­mo im in­for­ma­ci­je ko­je se od njih tra­že da bi i mi pro­ci­je­ni­li da li oni mo­ra­ju da bu­du do­stup­ni jav­no­sti – ka­zao je Lac­ma­no­vić za „Dan”.
U iz­vje­šta­ju o ra­du za pro­šlu go­di­nu se na­vo­di da je u po­stup­ku ana­li­ze po­vre­de od­re­da­ba Za­ko­na o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma Sa­vjet Agen­ci­je je u 1.332 slu­ča­ja utvr­dio da su dr­žav­ni or­ga­ni iz­vr­ši­li po­vre­du pra­vi­la po­stup­ka, pri če­mu je utvr­đe­no po­sto­ja­nje ću­ta­nja ad­mi­ni­stra­ci­je u 1.047 slu­ča­je­va, dok je 285 pu­ta do­ni­je­ta me­ri­tor­na od­lu­ka i oba­ve­zan pr­vo­ste­pe­ni or­gan da do­sta­vi pod­no­si­o­cu zah­ti­je­va tra­že­nu in­for­ma­ci­ju.
– Po­da­tak da smo se su­o­či­li sa 1.047 slu­ča­je­va ću­ta­nja ad­mi­ni­stra­ci­je je ne sa­mo obes­hra­bru­ju­ći, već go­vo­ri o na­sli­je­đe­noj prak­si u znat­nom bro­ju or­ga­na, ko­ja se ogle­da u na­sto­ja­nju da se sa­kri­ju in­for­ma­ci­je. Ovo ne sa­mo da je sa aspek­ta gra­đan­skog pra­va da po­sje­du­je že­lje­nu in­for­ma­ci­ju ne­pri­hva­tlji­vo po­na­ša­nje, već i šte­ti sa­mom kva­li­te­tu ra­da or­ga­na vla­sti u Cr­noj Go­ri – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Lac­ma­no­vić ka­že da su 2014. do­bi­li 599 žal­bi zbog ću­ta­nja lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, a po­seb­no ro­žaj­ske, be­ran­ske i plav­ske. Što se ti­če vla­di­nih re­so­ra, zbog ne­tran­spa­rent­no­sti pod­ni­je­te su 523 žal­be, a naj­vi­še pro­tiv mi­ni­star­sta­va fi­nan­si­ja, po­ljo­pri­vre­de i pro­svje­te.
– Sa­mo Mi­ni­star­stvo pro­svje­te je od­bi­lo 63 za­htje­va za slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma ko­je se ti­ču utro­ška sred­sta­va. Oni su tvr­di­li da ne­ma­ju te in­for­ma­ci­je. Da je stvar­no ta­ko zna­či­lo bi da pro­svjet­ni re­sor ni­je po­tro­šio ni cen­ta to­kom 2014. i da pro­svjet­ni rad­ni­ci ni­je­su do­bi­ja­li pla­te – na­vo­di Lac­ma­no­vić, do­da­ju­ći da se dr­žav­ni or­ga­ni mo­ra­ju oslo­bo­di­ti lo­še prak­se skri­va­nja in­for­ma­ci­ja, jer oni ko­ji ra­de tran­spa­rent­no ima­ju naj­bo­lje re­zul­ta­te.
Naj­vi­še žal­bi, pre­ko 1.000, pod­nio je MANS. Di­rek­tor Mo­ni­to­ring pro­gra­ma MANS-a Vu­ka Ma­raš ka­že za „Dan” da je Agen­ci­ja po nji­ho­vim žal­ba­ma uglav­nom od­lu­či­va­la po­zi­tiv­no, ali da su dr­žav­ni or­ga­ni i funk­ci­o­ne­ri kri­li po­dat­ke ko­ji su mo­gli po­slu­ži­ti za ot­kri­va­nje ko­rup­ci­o­na­škog dje­lo­va­nja.
– In­sti­tu­ci­je u Cr­noj Go­ri ne že­le da spro­vo­de Za­kon o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma i da po­dat­ke o svom ra­du uči­ne do­stup­nim. Naj­ve­ći broj sa­kri­va­nja po­da­ta­ka bio je u obla­sti­ma ko­je bi mo­gle uka­zi­va­ti na ko­rup­ci­ju i ko­je bi mo­gle do­ve­sti do to­ga da ne­ki funk­ci­o­ner ko­ji je zlo­u­po­tre­blja­vao po­lo­žaj i dr­žav­ni no­vac za­vr­ši iza re­še­ta­ka. Naj­bru­tal­ni­je kr­še­nje za­ko­na de­ša­va­lo se u obla­sti pra­će­nja iz­bor­nog pro­ce­sa, ka­da je MANS od ogrom­nog bro­ja in­sti­tu­ci­ja tra­žio po­dat­ke o na­či­nu na ko­ji tro­še no­vac da bi vi­dje­li da li su i na ko­ji na­čin ta sred­stva ko­ri­šće­na za ku­po­vi­nu gla­so­va, i tu smo se su­sre­li sa ogrom­nim ću­ta­njem ad­mi­ni­star­ci­je, a in­for­ma­ci­je ni­je­smo do­bi­li ni ka­da je Agen­ci­ja re­kla da nam se do­sta­ve – ka­že Ma­raš.M.S.


MUP pod­sti­če ću­ta­nje

Ma­raš na­vo­di da zbog pa­siv­nog od­no­sa Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va kr­ši se pra­vo jav­no­sti da zna.
– MUP ne po­kre­će pre­kr­šaj­ne po­stup­ke pro­tiv in­sti­tu­ci­ja i nji­ho­vih čel­ni­ka zbog skri­va­nja po­da­ta­ka. Mi ne­ma­mo ni­jed­nog funk­ci­o­ne­ra ko­ji je ka­žnjen zbog ne­po­što­va­nja Za­ko­na o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma. Ka­da bi­smo ima­li pre­kr­šaj­nu po­li­ti­ku po­pra­vi­la bi se pri­mje­na za­ko­na i bi­lo bi ma­nje žal­bi – sma­tra Ma­raš.


Tra­že pro­ši­re­nje nad­le­žno­sti

Agen­ci­ja se u 79 slu­ča­ja obra­ti­la Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va – Di­rek­ci­ji za in­spek­cij­ski nad­zor da se iz­vr­ši kon­tro­la da li su pr­vo­ste­pe­ni or­ga­ni u po­sje­du tra­že­nih in­for­ma­ci­ja u slu­ča­je­vi­ma kad je pr­vo­ste­pe­ni or­gan tvr­dio da ni­je u po­sje­du tra­že­ne in­for­ma­ci­je.
– Ni u jed­nom slu­ča­ju ni­je se po­stu­pi­lo po ini­ci­ja­ti­vi Agen­ci­je, zbog če­ga je do­ve­de­na u pi­ta­nje pri­mje­na Za­ko­na o slo­bod­nom pri­stu­pu in­fo­r­ma­ci­ja­ma. Ova­kva prak­sa mo­ra bi­ti pre­ki­nu­ta! Mi iz Agen­ci­je, uko­li­ko se pri­stu­pi iz­mje­na­ma za­kon­skog rje­še­nja, pred­la­že­mo da na­ma bu­de do­di­je­lje­na nad­le­žnost kon­tro­le kan­ce­la­rij­skog po­slo­va­nja u di­je­lu pro­vje­re da li pr­vo­ste­pe­ni or­gan ima ili ne­ma tra­že­nu in­for­ma­ci­ju, uz pret­hod­no ka­drov­sko i ma­te­ri­jal­no ja­ča­nje in­sti­tu­ci­je ko­ju pred­sta­vlja­mo – za­klju­ču­je se u iz­vje­šta­ju.