Sve vi­še pred­u­ze­ća kup­ci­ma nu­di ku­po­vi­nu ro­be na ra­te, pla­ća­njem pre­ko ad­mi­ni­stra­tiv­ne za­bra­ne na pla­tu i pen­zi­ju.
Sa jed­ne stra­ne to kup­ci­ma olak­ša­va ku­po­vi­nu teh­nič­kih ure­đa­ja, udž­be­ni­ka, škol­skog pri­bo­ra, odje­će, obu­će, kao i ko­ri­šće­nje ve­li­kog bro­ja uslu­ga, sa dru­ge stra­ne po­ka­zu­je da je ku­pov­na moć gra­đa­na sve sla­bi­ja i da tr­gov­ci te­že pro­da­ju ro­bu, što do­ka­zu­ju i broj­na sni­že­nja, kao i po­pu­sti za go­to­vin­sko pla­ća­nje. Me­đu­tim, pri­vi­le­gi­ju da ku­pu­ju ro­bu na ra­te uglav­nom ima­ju za­po­sle­ni u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i pred­u­ze­ći­ma i pen­zi­o­ner, za raz­li­ku od za­po­sle­nih u pri­vat­nim pred­u­ze­ći­ma.
Da­va­njem ro­be na ra­te tr­gov­ci lak­še pro­da­ju ro­bu, ali na taj na­čin ote­ža­va­ju se­bi po­slo­va­nje, jer od­la­žu pri­liv nov­ca, a upra­vo je na­pla­ta po­tra­ži­va­nja je­dan od pro­ble­ma na ko­ji po­slo­da­vač­ke or­ga­ni­za­ci­je go­di­na­ma una­zad uka­zu­ju. Pro­blem sa na­pla­tom po­tra­ži­va­nja, po­seb­no u lan­cu u kom vi­še fir­mi funk­ci­o­ni­še po prin­ci­pu od­lo­že­nog pla­ća­nja, do­veo je zna­ča­jan broj ma­njih kom­pa­ni­ja do ru­ba eg­zi­sten­ci­je ili do blo­ka­de ra­ču­na, jer su du­žni­ci svo­je fir­me uve­li u ban­krot.
Ipak, sa pro­sječ­nom pla­tom od 478 eura, ko­ja je du­plo ma­nja od mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe, ja­sno je da je gra­đa­ni­ma ipak pro­da­ja na ra­te pri­je­ka po­tre­ba.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da je oči­gled­no da je po­nu­da ro­be na tr­ži­štu da­le­ko ve­ća od po­tra­žnje i da tr­gov­ci do­zvo­lja­va­ju pro­da­ju na ra­te ka­ko bi bar ma­lo sma­nji­li za­li­he i do­šli do nov­ca.
– Oči­gled­no da po­sto­ji pro­blem pla­sma­na ro­ba i da je ovaj vid pro­da­je sa­mo po­ku­šaj da se si­tu­a­ci­ja po­pra­vi. Ovo je krat­ko­roč­na mje­ra ko­ja za po­sle­di­cu ima ve­li­ku ne­li­kvid­nost pred­u­ze­ća, ko­ja su po­ku­ša­la da pro­na­đu put do po­tro­ša­ča. Ovaj vid pro­da­je je po­znat iz vre­me­na in­fla­ci­je, ka­da su kup­ci za ku­po­vi­nu na ra­te do­bi­ja­li jef­ti­ni­ju ro­bu pla­ća­njem na od­lo­že­no. Sa­da to vi­še ni­je slu­čaj, u pi­ta­nju je sla­ba ku­pov­na moć i ma­lo po­tro­šač­kih kre­di­ta ko­ji su bi­li ge­ne­ra­tor pro­da­je. Na kra­ju tre­ba re­ći da je kri­za pla­sma­na ro­be to­li­ko pri­sut­na da i ove mje­re ne­će pro­mije­ni­ti sta­nje. Sa­mo po­ve­ća­nje pla­ta mo­že po­ve­ća­ti ku­pov­nu moć ku­pa­ca i ti­me po­spje­ši­ti pro­da­ju, sve osta­lo su sa­mo tre­nut­ni po­ku­ša­ji bez du­go­roč­nog efek­ta – re­kao je Le­kić.
On is­ti­če da pro­iz­vo­đa­či ima­ju sve ve­će za­li­he ro­be upra­vo zbog pa­da ku­pov­ne mo­ći i ne­mo­guć­no­sti ku­po­vi­ne.
– Po­tra­žnja ro­be po­sto­ji, ali ona ni­je pot­kri­je­plje­na ku­pov­nom mo­ći i za­to je pro­met sve ma­nji. Ovo re­zul­ti­ra i sma­nje­njem pla­ni­ra­nih po­re­za i si­gur­no će uti­ca­ti na pri­liv u dr­žav­nu ka­su. Ka­ko je kre­dit­na ak­tiv­nost op­te­re­će­na vi­so­kim ka­ma­ta­ma pro­iz­vo­đa­či ni­su u sta­nju da kre­di­ti­ra­ju pro­da­ju na du­ži rok i ovaj vid je sa­mo hva­ta­nje za slam­ku spa­sa ko­ja ne rje­ša­va pro­blem – ocje­nju­je Le­kić.
On je po­ru­čio da po­ve­ća­nje pri­ma­nja, po­tro­šač­kih kre­di­ta i slič­no mo­že po­mo­ći u po­ve­ća­nju pro­da­je, te da je sve osta­lo sa­mo pri­vid.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić ka­zao je da vi­še­go­di­šnje lo­še vo­đe­nje eko­nom­ske po­li­ti­ke kao re­zul­tat ima ži­vot gra­đa­na na ra­te.
– Ma ko­li­ko to pred­u­ze­ći­ma bio pro­blem, gra­đa­ni mo­ra­ju da ku­pu­ju na ra­te. Za ži­vot na ra­te gra­đa­ni is­klju­či­vo mo­gu da za­hva­le Vla­di. To naj­bo­lje po­ka­zu­je bri­gu vla­sti pre­ma gra­đa­ni­ma. Na­ža­lost, ta ista Vla­da je omo­gu­ći­la gra­đa­ni­ma ži­vot na ra­te, ali im ni­je omo­gu­ći­la to da mo­gu da pla­te sve te ra­te. Iz­gle­da da gra­đa­ni do­bro ži­ve od pr­vog do dru­gog, ali od dru­gog do pr­vog ima­ju ve­li­ki pro­blem – re­kao je Bo­ja­nić.B.Ma.-J.V.

Pre­ko 14.000 blo­ki­ra­nih firmi
Kao re­zul­tat ne­iz­vje­sno­sti po­slo­va­nja u Cr­noj Go­ri je kon­stant­no po­ve­ća­va­nje bro­ja iz­vr­šnih du­žni­ka sa ra­ču­ni­ma u blo­ka­di, ko­jih je na kra­ju ma­ja bi­lo 14.435, sa ukup­nim du­gom od 516.38 mi­li­o­na eura. Pri­vred­na dru­štva ovu ci­fru prav­da­ju lo­šom na­pla­tom po­tra­ži­va­nja, či­ji je obič­no re­zul­tat blo­ka­da ra­ču­na.