Cr­no­gor­sko ple­me Bra­to­no­ži­ći ju­če je tra­di­ci­o­nal­no obi­lje­ži­lo na Pe­le­vom bri­je­gu sla­vu ma­na­sti­ra Sve­ti Ni­ko­la, či­ji je osni­vač Đur­đe Bran­ko­vić ko­ji je po­sle kne­za Ste­fa­na La­za­re­vi­ća od 1427. go­di­ne vla­dao Ze­tom i Sr­bi­jom. Već 11 go­di­na, od ka­da je ob­no­vlje­na ova sve­ti­nja, bra­to­no­žić­ka brat­stva Ra­do­še­vi­ća, Ba­lje­vi­ća, Ve­ško­vi­ća, Be­šo­vi­ća, Sta­ni­ši­ća, Dar­ma­no­vi­ća, Ve­ljo­vi­ća, Vi­di­ća,Ča­đe­no­vi­ća i Se­ku­lo­vi­ća, za­jed­no sa svo­jim pri­ja­te­lji­ma ko­ji su se i ovog pu­ta oku­pi­li sa svih stra­na biv­še Ju­go­sla­vi­je i ši­re, pro­sla­vlja­ju ovaj zna­ča­jan dan za svo­je ple­me. Do­ma­ćin ovo­go­di­šnjeg sa­bo­ra bi­lo je brat­stvo Ra­do­še­vić. Tim po­vo­dom u ma­na­sti­ru Sve­ti Ni­ko­la mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je sa sve­šten­stvom slu­žio je sve­ča­nu li­tur­gi­ju. U svo­joj be­sje­di pred sa­bra­nim na­ro­dom mi­tro­po­lit je is­ta­kao da se u da­na­šnje vri­je­me is­ti­ču i sta­vlja­ju u pr­vi plan vri­jed­no­sti i ide­je ko­je su an­ti­hri­šćan­ske i bez­bo­žne.
– Ka­žu ne­ki da­nas da je hri­šćan­stvo pro­šlo, da su do­šle ne­ke no­ve mo­de­r­ne ide­je. Vi­di­mo ka­kve su to ide­je, jer se dr­vo po plo­du po­zna­je a do­bro zna­mo ka­kvi su plo­do­vi tog po­ret­ka. Sa­mo da se sje­ti­mo bal­kan­skih ra­to­va, po­ko­lja iz Pr­vog svjet­skog ra­ta, kr­vo­pro­li­ća i bra­to­u­bi­la­štva Dru­gog svjet­skog ra­ta, ras­pa­da ove na­še ne­sreć­ne dr­ža­ve Ju­go­sla­vi­je. Vi­di­mo šta se do­ga­đa da­nas u Ukra­ji­ni i Si­ri­ji. To je taj no­vi po­re­dak ko­ji je za­po­čeo in­kvi­zi­ci­jom i na­sta­vio Na­po­le­o­nom i nje­go­vim zlo­či­ni­ma nad Evro­pom, da­lje na­ci­fa­ši­zmom i ko­mu­ni­zmom i to onim zlo­či­nač­kim, bra­to­u­bi­lač­kim di­je­lom ko­mu­ni­zma, a ne onim di­je­lom ko­ji je bio ve­li­ka ide­ja. Ve­li­ke ide­je tra­že ve­li­ke lju­de, ve­li­ke i do­bre na­či­ne da bu­du ostva­re­ne, jer do­bro ko­je se ne či­ni na do­bar na­čin po­sta­je zlo i to se do­go­di­lo sa ko­mu­ni­zmom, ve­li­kom ide­jom ko­ja će uvi­jek iz­no­va da se vra­ća, jer će se vra­ća­ti po­tre­ba ljud­ska za je­din­stvom, za­jed­ni­štvom, ras­po­dje­lom do­ba­ra – re­kao je Am­fi­lo­hi­je.
On je na­gla­sio da je je­di­no u Hri­stu i cr­kvi mo­gu­će spa­se­nje ljud­skog ro­da i da tu le­ži Bo­ži­ja sna­ga ko­ju pri­ma­ju lju­di i ko­jom se osvje­ću­ju, pro­svje­ću­ju i uče da ži­ve ne sa­mo u vre­me­nu ne­go i vječ­no­sti.
– Hri­stos, Bog, ko­ji je ra­di nas i na­še­ga spa­se­nja si­šao sa ne­be­sa i po­stao čo­vjek da bi dao pra­vo do­sto­jan­stvo ljud­skoj pri­ro­di i ljud­skom bi­ću i pre­o­bra­zio po­je­din­ca i za­jed­ni­cu. Cr­kva ne hra­ni sa­mo tje­le­sno, to ra­de dr­ža­va i ze­mlja, ali cr­kva da­je hljeb ži­vo­ta, vječ­ni i ne­pro­la­zni, da­je vje­ru u vas­kr­se­nje mr­tvih, u vječ­ni ži­vot. Ko­je vaj­de bi bi­li svi ovi gro­bo­vi i mi ko­ji smo sju­tra­šnji gro­bo­vi ako nam je ži­vot ova­ko kra­tak od da­nas do sju­tra? Ako je ži­vot ovih ko­ji ov­dje po­či­va­ju, na­ših pre­da­ka, ako je ži­vot Pe­ja Sta­no­ja, voj­vo­de i po­pa bra­to­no­škog, sa­mo ono što je ži­vio krat­ko na ze­mlji on­da bo­lje da se ni­je ni ra­đao, kao ni na­ši pre­ci. Hri­stos je hljeb ži­vo­ta i mi smo se da­nas sa­bra­li oko tog hlje­ba ži­vo­ta da se cje­lu­je­mo i da ka­že­mo jed­ni dru­gi­ma – Hri­stos me­đu na­ma – je­ste i bi­će vo vi­je­ka i vje­kov i da pro­sla­vi­mo ime Bo­ži­je. Ta­ko­đe smo se oku­pi­li i da se sje­ti­mo u mo­li­tvi svih onih ko­ji su ugra­di­li se­be u ovu sve­ti­nju na če­lu sa voj­vo­dom Pe­jom Sta­no­je­vim i dru­gim vi­te­zo­vi­ma bra­to­no­škim i da se ov­dje na ovom mje­stu, kao i na­ši pre­ci, uči­mo vje­ri u Hri­sta Bo­ga ko­ji je ži­vot vječ­ni i ne­pro­la­zni i da pri­ma­mo krv Hri­sto­vu i ti­me da pri­ma­mo za­vje­šta­nje vječ­nog i ne­pro­la­znog ži­vo­ta. Ne­ka bi nas Go­spod udo­sto­jio i ne­ka bi ovo sa­bra­nje bra­to­no­ško, ob­no­vlje­no pri­je de­se­tak go­di­na, na­sta­vi­lo do kra­ja svi­je­ta i vi­je­ka, a i oni ko­ji bu­du ži­vje­li i ko­ji bu­du do­la­zi­li da se i oni cje­lu­ju cje­li­vom lju­ba­vi, Bo­ži­je lju­ba­vi, Hri­sto­ve lju­ba­vi – po­ru­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski.
Dra­gan Ra­do­še­vić, je­dan od do­ma­ći­na ovo­go­di­šnje ma­ni­fe­sta­ci­je, is­ta­kao je da je sa­bor iz­u­zet­na pri­li­ka za tra­di­ci­o­nal­ne ple­men­ske, brat­ske i pri­ja­telj­ske raz­go­vo­re sa lju­di­ma sa ko­ji­ma je u Bra­to­no­ži­ći­ma uvi­jek bi­lo ra­do­snih tre­nu­ta­ka.
– Ovo je iz­u­zet­no zna­ča­jan dan za na­še ple­me i brat­stvo Ra­do­še­vi­ća, mi smo de­se­to ili je­da­na­e­sto brat­stvo ko­je or­ga­ni­zu­je sve­ča­no­sti po­vo­dom ma­na­stir­ske sla­ve od nje­go­ve ob­no­ve 2004. go­di­ne i že­lim da se to na­sta­vi i u na­red­nom pe­ri­o­du, jer brat­ska oku­plja­nja da­ju sna­gu i ener­gi­ju i pu­ne nas po­zi­tiv­nim emo­ci­ja­ma. Ve­li­ka nam je čast i za­do­volj­stvo što su da­nas sa na­ma ov­dje broj­ni go­sti iz svih kra­je­va Cr­ne Go­re, a i ši­re iz Ame­ri­ke, Austra­li­je i Evro­pe. U na­ma Bra­to­no­ži­ći­ma ži­ve uko­ri­je­nje­na sta­ra pri­ja­telj­stva i kum­stva ko­ja se ne za­bo­ra­vlja­ju.
Bra­to­no­ži­ći su bi­li i osta­li sve­ti­o­nik do­brih dje­la, ne­po­ko­le­blji­vi i is­traj­ni na pu­tu ko­ji je uvi­jek vo­dio do­bru, gdje su se ču­va­li da ne po­si­je­ku bra­ta svo­ga, da pru­že ru­ku sva­kom iz­gna­ni­ku, da pri­tek­nu u po­moć obes­pra­vlje­nom i sta­nu pred sva­kim zu­lu­mom. To je na mno­gim mje­sti­ma za­pi­sa­la isto­ri­ja. Na­še brat­stvo Ra­do­še­vi­ći se ra­du­je što smo da­nas svi ov­dje da bi na­šu dje­cu i unu­čad upu­ti­li jed­ne na dru­ge , jer sa­zna­nje da su bra­ća i ne­po­sred­no upo­zna­va­nje ne­ma­ju ci­je­nu i za­to su ova­kvi sku­po­vi zna­čaj­ni i mo­ra­ju da tra­ju dok je nas – ka­zao je Ra­do­še­vić.
Na­ža­lost, ka­ko je ka­zao Ra­do­še­vić, ni­su svi iz brat­stva Ra­do­še­vi­ća mo­gli da pri­su­stvu­ju da­na­šnjoj pro­sla­vi.
– Zbog zdrav­stve­nih raz­lo­ga, na ovom sku­pu ne mo­gu da bu­du pri­sut­ni na­ša bra­ća ko­joj že­li­mo brz opo­ra­vak i ovom pri­li­kom im upu­ću­jem sr­dač­ne po­zdra­ve po­vo­dom sla­ve ma­na­sti­ra Sve­ti Ni­ko­la, u na­di da će po­no­vo za­i­gra­ti brat­sko ko­lo na ovom mje­stu – po­ru­čio je Ra­do­še­vić.
Pro­sla­vu sla­ve ma­na­sti­ra Sve­ti Ni­ko­la na Pe­le­vom bri­je­gu upri­li­či­li su svo­jim na­stu­pi­ma KUD ,,Đur­đev­dan­sko ko­lo” iz Pod­go­ri­ce, gu­sla­ri Ste­van Vu­ja­čić i Ra­do­mir Živ­ko­vić, pje­sni­ci Pe­ro Vu­jo­vić, Mi­lan Jok­si­mo­vić, Pa­vle Ra­do­njić i Žar­ko Bo­jić iz Udru­že­nja kao i fru­laš Vu­ka­šin Ko­na­tar.
B.K.