Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo tre­ba da po­ra­di na obez­bje­đi­va­nju svje­do­ka sa­rad­ni­ka ra­di pro­ce­su­i­ra­nja afe­re „Sni­mak”, oci­je­nio je u in­ter­vjuu za „Dan” Bo­ris Ma­rić, član rad­ne gru­pe za po­gla­vlje 23 u pre­go­vo­ri­ma sa EU.
– To bi bio i ogro­man do­pri­nos ukup­nom us­po­sta­vlja­nju uspje­šnog si­ste­ma bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou, či­je je iz­vo­ri­šte u po­li­tič­koj ko­rup­ci­ji, a zna­ča­jan na­pre­dak bi se na­pra­vio i u di­je­lu oslo­ba­đa­nja dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja od ne­pri­mje­re­nog po­li­tič­kog uti­ca­ja – na­veo je Ma­rić, ko­ji je i prav­ni sa­vjet­nik u CGO.
On sma­tra da je afe­ra „Sni­mak” otvo­ri­la pro­ces im da­la pu­to­kaz šta tre­ba kao dru­štvo da ura­di­mo ako ho­će­mo fer i po­šte­ne iz­bo­re, kao osnov de­mo­kra­ti­je.
● Da li je od 2013. go­di­ne, ka­da su otvo­re­na po­gla­vlja 23 i 24 u pre­go­vo­ri­ma sa EU, bi­lo opi­plji­vog na­pret­ka u obla­sti vla­da­vi­ne pra­va?
– Na­pre­dak u obla­sti vla­da­vi­ne pra­va ve­li­kim di­je­lom spa­da u do­men per­cep­ci­je cr­no­gor­skih gra­đa­na, a ona se mo­že de­fi­ni­sa­ti kao lo­ša, što po­tvr­đu­ju sva re­le­vant­na is­tra­ži­va­nja. Pro­blem je u ne­u­jed­na­če­nom na­pret­ku in­sti­tu­ci­o­nal­nog i nor­ma­tiv­nog okvi­ra, po­seb­no u po­gla­vlju 23. Ov­dje po­sto­je sve pret­po­stav­ke da za­klju­či­mo ka­ko su po­li­tič­ka op­struk­ci­ja i ne­do­sta­tak po­li­tič­ke vo­lje do­mi­nant­no for­si­ra­li is­pu­nja­va­nje oba­ve­za u ve­zi sa nor­ma­tiv­nim uskla­đi­va­njem, što je isti­na neo­p­hod­no, u od­no­su na di­rekt­no uspo­ra­va­nje in­sti­tu­ci­o­nal­nog raz­vo­ja. Po­sle­di­ce su zna­čaj­ne i vi­dlji­ve. Umje­sto da or­ga­ni go­nje­nja, na če­lu sa dr­žav­nim tu­ži­la­štvom u okvi­ru ko­ga dje­lu­je spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo, kao i pra­vo­sud­ni or­ga­ni, bu­du ga­rant di­rekt­ne i bes­kom­pro­mi­sne bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, mi, kao gra­đa­ni, i da­lje če­ka­mo is­ho­de po­li­tič­kih utak­mi­ca da bi se even­tu­al­no po­ja­vi­lo ne­što što mo­že­mo ka­rak­te­ri­sa­ti kao bor­bu pro­tiv ovih po­ša­sti. Ta­da sum­nja u ne­pri­mje­re­nu po­li­tič­ku kon­tro­lu dr­žav­nih or­ga­na, pa i „kon­tro­li­sa­nu” bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la po­sta­je ute­me­lje­na.
● Ka­ko to mi­sli­te?
– Ovo ni­je sa­mo pro­blem Cr­ne Go­re ve­zan za pre­go­va­rač­ki pro­ces sa EU, u ko­me zna­čaj­no ka­sni­mo sa is­pu­nja­va­njem po­lo­vi­ne utvr­đe­nih oba­ve­za, već mo­že po­sta­ti u od­re­đe­nim okol­no­sti­ma i bez­bje­d­no­sni pro­blem cr­no­gor­skog dru­štva. Ka­da ta­ko du­go i is­traj­no po­li­tič­ka oli­gar­hi­ja ima pri­mat nad dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, opa­snost od dru­štve­nih tur­bu­len­ci­ja po­sta­je re­al­na.
● Ko­li­ko je re­al­no da na­kon iz­vje­šta­ja Evrop­ske ko­mi­si­je o na­pret­ku za Cr­nu Go­ru bu­de ak­ti­vi­ra­na kla­u­zu­la ba­lan­sa u pre­go­vo­ri­ma sa EU?
– Tre­nut­ni re­zul­ta­ti, od­no­sno nji­hov iz­o­sta­nak, za­i­sta za­bri­nja­va­ju, ali oče­ki­va­no da će EK žu­ri­ti sa ak­ti­vi­ra­njem kla­u­zu­le ba­lan­sa. Na to upu­ću­je i či­nje­ni­ca da će ovo­go­di­šnji iz­vje­štaj o na­pret­ku mno­go vi­še ko­ri­sti­ti kom­pa­ra­tiv­ni pri­stup, a Cr­na Go­ra re­gi­o­nal­no još ne sto­ji lo­še. Me­đu­tim, či­nje­ni­ca da re­gi­o­nal­no ni­je lo­ša ne zna­či da smo na­pra­vi­li su­štin­ski na­pre­dak, već da ži­vi­mo u re­gi­o­nu ko­ji je op­te­re­ćen broj­nim i te­škim pro­ble­mi­ma i u ko­jem se on­da i pro­sječ­ni đa­ci ne­ka­da is­ti­ču.
Ipak, već u na­red­noj go­di­ni mo­že­mo oče­ki­va­ti da će u slu­ča­ju iz­o­stan­ka po­treb­nih re­zul­ta­ta na us­po­sta­vlja­nju vla­da­vi­ne pra­va, evrop­ski zva­nič­ni­ci sve če­šće upo­zo­ra­va­ti na mo­guć­nost ak­ti­vi­ra­nja kla­u­zu­le ba­lan­sa.
● Ka­ko vi­di­te to što ni dvi­je i po go­di­ne od otva­ra­nja afe­re „Sni­mak” taj slu­čaj još ni­je do­bio ni sud­ski ni po­li­tič­ki epi­log, iako i Bri­sel in­si­sti­ra na to­me?
– Afe­ra „Sni­mak” je do­bi­la ne­ke spo­ra­dič­ne sud­ske epi­lo­ge, ali su­štin­ski ni­ka­da ni­je pro­ce­su­i­ra­na, što se ni­je mo­glo ni oče­ki­va­ti kod ova­kvog sta­nja i po­li­tič­kog pri­ti­ska na nad­le­žne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je. Ipak, ova afe­ra je otvo­ri­la pro­ces i da­la pu­to­kaz šta tre­ba kao dru­štvo da ura­di­mo ako ho­će­mo fer i po­šte­ne iz­bo­re, kao osnov de­mo­kra­ti­je. Da­nas je ak­tu­e­lan in­sti­tut svje­do­ka sa­rad­ni­ka, pa evo do­bre pri­li­ke da spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo po­ra­di na obez­bje­đi­va­nju svje­do­ka sa­rad­ni­ka ra­di pro­ce­su­i­ra­nja afe­re „Sni­mak”. To bi bio i ogrom­ni do­pri­nos ukup­nom us­po­sta­vlja­nju uspje­šnog si­ste­ma bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou, či­je je iz­vo­ri­šte u po­li­tič­koj ko­rup­ci­ji, a zna­ča­jan na­pre­dak bi se na­pra­vio i u di­je­lu oslo­ba­đa­nja dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja od ne­pri­mje­re­nog po­li­tič­kog uti­ca­ja.
M.VE­ŠO­VIĆ


Po­li­tič­ki pri­ti­sak blo­ki­ra rad sud­stva

● Sma­tra­te li da Cr­na Go­ra či­ni do­volj­no u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou?
- Ko­rup­ci­ja na vi­so­kom ni­vou odav­no ima ka­rak­ter si­stem­ske ko­rup­ci­je, s jed­ne stra­ne, dok je bor­ba pro­tiv nje za sa­da in­ci­dent­na. Ova bor­ba je još da­le­ko od neo­p­hod­ne si­stem­ske bor­be ko­ju pred­vo­de sa­mo­stal­ni i ne­za­vi­sni or­ga­ni go­nje­nja, a fi­na­li­zu­je sud­stvo sve do pra­vo­sna­žno­sti, gdje su dr­žav­ni or­ga­ni ot­por­ni na po­li­tič­ke pri­ti­ske.
Tu­ži­la­štvo mo­ra us­po­sta­vi­ti pu­nu ko­or­di­na­ci­ju sa Upra­vom po­li­ci­je, a opet cio set an­ti­ko­rup­cij­skih dr­žav­nih or­ga­na na če­lu sa Agen­ci­jom za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je od po­čet­ka 2016.go­di­ne mo­ra funk­ci­o­ni­sa­ti kao je­din­stven si­stem, bi­ti uve­zan soft­ver­ski i na­gla­še­no efi­ka­san, sa ja­snim pro­to­ko­lom za raz­mje­nu in­for­ma­ci­ja, nji­ho­vim upa­ra­va­njem i me­to­do­lo­gi­jom is­tra­ge ko­ja ne­po­gre­ši­vo po­ga­đa cilj.
Mi­slim da smo i da­lje vr­lo da­le­ko od ta­kvog si­ste­ma bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou. U ovom pretpo­sta­vlje­nom si­ste­mu po­li­tič­ki uti­caj, pri­ti­sak, upliv, ka­ko god da to na­zo­ve­mo je su­vi­šan, ne­do­pu­stiv i šte­tan. Zbog štet­nog po­li­tič­kog uti­ca­ja mi zna­čaj­no ka­sni­mo u pre­go­va­rač­kom pro­ce­su, po­seb­no u di­je­lu iz­grad­nje ja­kih, efi­ka­snih i efek­tiv­nih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.


Ni­ko se ne smi­je kri­ti iza imu­ni­te­ta

● Vaš ko­men­tar pred­lo­ga GRE­KO da imu­ni­tet za po­sla­ni­ke ne va­ži u slu­ča­je­vi­ma ko­ji se ti­ču iz­vr­še­nja te­ških kri­vič­nih dje­la?
– Mi­slim da bi po­sla­nič­ki imu­ni­tet tre­ba­lo da osta­ne u okvi­ri­ma funk­ci­o­nal­nog, od­no­sno da po­sla­ni­ka šti­ti za iz­go­vo­re­nu ri­ječ u to­ku man­da­ta, ali da u sve­mu dru­gom po­sla­ni­ci tre­ba da bu­du iz­jed­na­če­ni u od­go­vor­no­sti sa gra­đa­ni­ma. Da ne go­vo­rim o vr­še­nju te­ških kri­vič­nih di­je­la, gdje ni­ka­da ni­je ni po­sto­jao ra­ci­o­na­lan osnov da se us­po­sta­vi nor­ma ko­ja po­sla­ni­ke šti­ti ili kri­je iza imu­ni­te­ta.