AN­KA­RA – Dok eks­tre­mi­stič­ko na­si­lje i po­li­tič­ka ne­iz­vi­je­snost ba­ca­ju sjen­ku nad Tur­sku, bi­ra­či da­nas iz­la­ze na par­la­men­tar­ne iz­bo­re po dru­gi put u pro­te­klih pet mje­se­ci, u na­di da će im ovog pu­ta do­ni­je­ti sta­bil­nost.
Me­đu­tim, u toj du­bo­ko po­la­ri­zo­va­noj ze­mlji is­hod iz­bo­ra će vje­ro­vat­no do­ni­je­ti sa­mo još ve­ću kon­fu­zi­ju.
Na jun­skim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma vla­da­ju­ća Par­ti­ja prav­de i raz­vo­ja (AKP) iz­gu­bi­la je ve­ći­nu, te je pred­sjed­nik Re­džep Ta­jip Er­do­gan sa­zvao no­ve iz­bo­re po­što pre­mi­jer Ah­met Da­vu­to­glu ni­je ofor­mio ko­a­li­ci­ju ni sa jed­nom od tri opo­zi­ci­o­ne stran­ke ko­je su za­stu­plje­ne u par­la­men­tu.
Tur­ci će 1. no­vem­bra gla­sa­ti za no­vi sa­ziv 550-čla­nog par­la­men­ta u ve­o­ma osje­tlji­vom tre­nut­ku za Tur­sku, ključ­nog za­pad­nog sa­ve­zni­ka ko­ji se su­o­ča­va sa ra­stu­ćom ne­sta­bil­no­šću u su­sjed­noj Si­ri­ji i Ira­ku, kao i sa iz­bje­glič­kom kri­zom ko­ja se pre­li­va na Evro­pu, na­vo­di AP.
Tu su i sum­nje ve­za­ne za po­sr­nu­lu tur­sku eko­no­mi­ju, po­gor­ša­ne po­li­tič­kim za­sto­jem i na­si­ljem ko­ji se ne­ga­tiv­no od­ra­ža­va­ju na ključ­ni tu­ri­stič­ki sek­tor, a jed­no od ključ­nih pi­ta­nja je po­sta­la i bez­bjed­nost na­kon po­nov­nog raz­buk­ta­va­nja na­si­lja mi­li­tant­nih Kur­da i na­pa­da Islam­ske dr­ža­ve.
I dok ana­li­ti­ča­ri oče­ku­ju da će u ne­dje­lju re­zul­tat bi­ti sli­čan is­ho­du iz­bo­ra odr­ža­nih 7. ju­na, ka­da ni­jed­na stran­ka ni­je pre­vag­nu­la osva­ja­njem ve­ći­ne gla­so­va, ključ­no pi­ta­nje gla­si da li će Er­do­gan po­sli­je no­vih iz­bo­ra do­zvo­li­ti svo­joj par­ti­ji da ofor­mi ko­a­li­ci­ju.
An­ke­te po­ka­zu­ju da AKP uži­va ne­što ve­ću po­dr­šku ne­go pred iz­bo­re u ju­nu, ali je to i da­lje ne­do­volj­no da bi mo­gla sa­ma da ofor­mi vla­du, s tim da je­di­no is­tra­ži­vač­ki in­sti­tut Adil Gur na­vo­di da Er­do­ga­no­va stran­ka ima na­klo­nost čak 47,2 od­sto bi­ra­ča, što bi joj do­ni­je­lo ve­ći­nu.
Ana­li­ti­ča­ri sum­nja­ju da će Er­do­gan da­ti Da­vu­to­gluu odri­je­še­ne ru­ke da pre­go­va­ra o sta­bil­nom do­go­vo­ru sa dru­gom naj­ve­ćom par­ti­jom – Re­pu­bli­kan­skom na­rod­nom par­ti­jom (ĆP), glav­nom kurd­skom Na­rod­nom de­mo­krat­skom par­ti­jom (HDP) ili Par­ti­jom na­ci­o­na­li­stič­kog po­kre­ta (MHP).
To bi ga, za­pra­vo, pri­mo­ra­lo da se od­rek­ne čvr­ste kon­tro­le nad vla­šću u Tur­skoj, a ma­le su šan­se da to ne­će mo­ra­ti da ura­di, ocje­nju­je ame­rič­ka agen­ci­ja.
AKP se sa­da na­da da će ovo­ga pu­ta ipak us­pje­ti da se­bi obez­bi­je­di ve­ći­nu, fo­ku­si­ra­ju­ći se na ne­ke iz­bor­ne okru­ge ko­je je za dla­ku iz­gu­bi­la.
Jun­ski iz­bo­ri su po­ka­za­li da je Er­do­ga­nov naj­ve­ći pro­blem uspon glav­ne kurd­ske par­ti­je HDP, ko­ja je u ju­nu pr­vi put la­ko pre­šla prag od 10 od­sto gla­so­va da bi mo­gla da uđe u par­la­ment, a po­sla­nič­ka mje­sta je osvo­ji­la uglav­nom na uštrb AKP.
Od­mah po­sli­je jun­skih iz­bo­ra u Tur­skoj je iz­bi­lo naj­go­re na­si­lje po­sli­je vi­še go­di­na iz­me­đu kurd­skih mi­li­tant­nih ak­ti­vi­sta i vla­di­nih or­ga­na, a ko­je je zna­či­lo pro­past jed­nog od naj­i­stak­nu­ti­jih Er­do­ga­no­vih do­stig­nu­ća – mi­rov­nih pre­go­vo­ra sa se­ku­lar­nom Kur­di­stan­skom rad­nič­kom par­ti­jom (PKK) ko­ji su ima­li za cilj okon­ča­nje vi­še­de­ce­nij­skog na­si­lja i in­te­gri­sa­nje kurd­skog ju­go­i­sto­ka.(Tan­jug)