Mi­ni­star fi­nan­si­ja Ra­do­je Žu­gić ka­zao je da de­fi­cit, pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, iz­no­si tri od­sto, a da je jav­ni dug 59 od­sto BDP-a. Jav­ni dug je, pre­ma po­da­ci­ma ko­je je Žu­gić iz­nio na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re po­vo­dom re­dov­ne go­di­šnje mi­si­je MMF-a, ma­nji u od­no­su na po­dat­ke sa saj­ta mi­ni­star­stva na či­jem je če­lu, gdje je na­ve­de­no da je jav­ni dug na kra­ju ju­na iz­no­sio 60,3 od­sto BDP-a. Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma Svjet­ske ban­ke do kra­ja go­di­ne će do­sti­ći 66 od­sto BDP-a.
– Ka­da se pre­ko­ra­či je­dan od ta dva pa­ra­me­tra, Vla­da je du­žna da ra­di sa­na­ci­o­ni plan i u pe­ri­o­du od šest go­di­na da te pa­ra­me­tre vra­ti u do­zvo­lje­ni ni­vo. Ta dva pa­ra­me­tra ni­je­su pre­ko­ra­či­li kri­te­ri­ju­me Ma­strih­ta, ta­ko da ne­ma­ po­tre­be da ra­di­mo plan sa­na­ci­je. Od na­red­ne go­di­ne zbog za­du­že­nja za grad­nju di­o­ni­ce auto­pu­ta ima­će­mo to pre­ko­ra­če­nje za raz­voj­nu kom­po­nen­tu – re­kao je Žu­gić.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma de­fi­cit bu­dže­ta je ključ­ni ele­ment ra­nji­vo­sti, ko­ji ge­ne­ri­še ni­vo jav­nog du­ga i u tom seg­men­tu su na­pra­vlje­ni sna­žni­ji is­ko­ra­ci.
– Pri­pre­ma­mo predlog za­ko­na o bu­dže­tu i osnov­ni cilj sva­ke fi­skal­ne po­li­ti­ke je kon­ver­gen­ci­ja da tro­ši­mo ono­li­ko ko­li­ko na­pla­ti­mo, a da sa­mo u seg­men­tu ka­pi­tal­nog bu­dže­ta ima­mo de­fi­cit, jer ga po­sma­tra­mo kao ge­ne­ra­tor ve­ćih sto­pa ra­sta i su­sti­za­nje ve­ćih eko­no­mi­ja – re­kao je on.
Po no­vim ma­kro­e­ko­nom­skim pro­jek­ci­ja­ma za ovu go­di­nu, rast je po­ve­ćan sa 3,5 od­sto na 4,3 od­sto BDP-a.
Pred­sjed­nik PzP-a i po­sla­nik DF-a Ne­boj­ša Me­do­je­vić sma­tra da je jav­ni dug ve­ći od 60 od­sto BDP-a i da je pro­bio kri­te­ri­ju­me Ma­strih­ta, od­no­sno do­zvo­lje­nog za­du­že­nja, zbog skri­ve­nih ga­ran­ci­ja za pri­vat­na pred­u­ze­ća, kao i du­ga op­šti­na.
– Ne mo­gu da ra­zu­mi­jem iz­ja­vu mi­ni­stra osim kao dnev­no-po­li­tič­ku iz­ja­vu iz re­do­va funk­ci­o­ne­ra DPS-a ko­ji po­ku­ša­va da sa­kri­je od jav­no­sti du­bi­o­ze i dra­ma­tič­no sta­nje u jav­nim fi­nan­si­ja­ma, ka­o i u pri­vre­di, re­al­nom sek­to­ru i či­ta­voj eko­no­mi­ji – re­kao je on.
Cr­na Go­ra je, po ri­je­či­ma Me­do­je­vi­ća u ozbilj­noj kri­zi sa aspek­ta za­du­že­nja po­seb­no što je vi­si­na ka­ma­ta po ko­ji­ma se za­du­žu­je da­le­ko ve­ća od ra­sta BDP-a.
– Sve da se na za­du­ži­mo nije­dan euro vi­še, uče­šće du­ga u BDP-u bi­će ve­će upra­vo zbog ka­ma­ta – re­kao je on.
Is­ta­kao je da su pro­cje­ne mi­ni­stra Žu­gi­ća neo­dr­ži­ve sa svih aspe­ka­ta.
– Cr­na Go­ra ima ozbilj­nu kri­zu jav­nog du­ga i pro­blem je što se za­du­žu­je da bi fi­nan­si­ra­la jav­nu po­tro­šnju, ogrom­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju ko­ja se na­go­mi­la­va­la zbog to­ga što je DPS u iz­bor­nim kam­pa­nja­ma po prin­ci­pu – je­dan za­po­sle­ni če­ti­ri gla­sa, za­po­šlja­vao svo­je bi­ra­če u dr­žav­nim or­ga­ni­ma, a taj broj je od ne­za­vi­sno­sti po­ras­tao za 120 od­sto – re­kao je Me­do­je­vić i is­ta­kao da je Cr­na Go­ra pri­mjer neo­dr­ži­ve eko­no­mi­je.
– Svim re­al­nim ana­li­za­ma sa uklju­či­va­njem per­spek­ti­va u na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na, Cr­na Go­ra je već u zo­ni ban­kro­ta jav­nih fi­nan­si­ja, a ka­da to­me do­da­mo i ne­na­pla­ti­ve po­re­ske du­go­ve, uglav­nom taj­ku­na bli­skih re­ži­mu i ne­kih ino­stra­nih in­ve­sti­to­ra, sta­nje je alar­mant­no i ako se ubr­zo ne na­pra­ve ra­di­kal­ni re­zo­vi ubr­zo će se ući u zo­nu gdje će bi­ti do­ve­de­no u pi­ta­nje is­pla­ći­va­nje za­ra­da i pen­zi­ja iz bu­dže­ta. Ako se na to do­da i su­lu­di pro­je­kat auto­pu­ta sa ne­ja­snim mje­seč­nim ras­ho­di­ma sa aspek­ta od­no­sa eura i do­la­ra, če­ka­ju nas ve­o­ma pro­ble­ma­tič­na i te­ška vre­me­na – re­kao je Me­do­je­vić.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić is­ta­kao je da vi­si­na jav­nog du­ga ni­je to­li­ki pro­blem, ko­li­ko to za­šta je taj no­vac utro­šen.
– Sva­kom je ja­sno da je to oti­šlo za jav­nu po­tro­šnju, bez bi­lo ka­kvih ozbilj­nih ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta ili ka­pi­tal­nih in­ve­sti­ci­ja. Ne­gdje imam ra­zu­mi­je­va­nja kad se dr­ža­va za­du­žu­je za ka­pi­tal­ne pro­jek­te, ali je pot­pu­no ne­re­al­no, na­o­pa­ko i neo­dr­ži­vo da se za­du­ži­va­njem fi­nan­si­ra jav­na po­tro­šnja – re­kao je on.
J.V.


Ne­će sa­ra­đi­va­ti sa MMF-om

Po ri­je­či­ma Žu­gi­ća, u na­red­nom pe­ri­o­du ne­će bi­ti po­tre­be za fi­nan­sij­skom sa­rad­njom sa MMF-om.
– Za na­red­nu go­di­nu ima­mo u pla­nu da re­fi­nan­si­ra­mo do­spi­je­će euro­bon­da ko­ji do­spi­je­va u ma­ju i iz­no­si oko 400 mi­li­o­na eura. Osta­tak de­fi­ci­ta po­kri­va se iz kre­di­ta ki­ne­ske ban­ke gdje su uslo­vi vi­še ne­go do­bri – do­dao je Žu­gić.
Upi­tan da li ima pro­sto­ra za po­ve­ća­nje pla­ta i pen­zi­ja on je ka­zao da po­sto­ji for­mu­la ko­ja se do­bi­ja iz od­no­sa ra­sta za­ra­da i in­dek­sa ra­sta tro­ško­va ži­vo­ta.
– Ako se to de­si, po­ve­ća­će­mo pen­zi­je. Što se ti­če za­ra­da, raz­mi­šlja se o po­nov­nom sta­vlja­nju na dnev­ni red za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru ko­ji je ra­đen pri­je vi­še od go­di­nu, ko­ji će bi­ti ele­ment objek­tiv­no­sti i tran­spa­rent­no­sti – re­kao je on.
Gu­ver­ner Mi­lo­ji­ca Da­kić ka­zao je da no­vo­o­do­bre­ni kre­di­ti ba­na­ka u ovom mo­men­tu iz­no­se 650 mi­li­o­na eura, dok su kre­di­ti u ka­šnje­nju sma­nje­ni, a ne­kva­li­tet­ni su pa­li na 13,7 od­sto ukup­nih.


Dug će ra­sti zbog auto­pu­ta

Šef ti­ma MMF-a za Cr­nu Go­ru Ala­is­dar Skot na­gla­sio je da će jav­ni dug ra­sti, kao di­rekt­na po­sle­di­ca po­tro­šnje za auto­put, pa se ja­vlja po­tre­ba da se upra­vlja tim vr­sta­ma ri­zi­ka. MMF je, ka­ko je na­gla­sio, sa­gla­san sa po­tre­bom da se iz­ra­di in­fra­struk­tu­ra, ali bi bi­li za­bri­nu­ti da se po­li­ti­ke usmje­re­ne na stva­ra­nju ra­sta pre­tvo­re u po­li­ti­ke ra­sta po sva­ku ci­je­nu.
– Raz­go­va­ra­li smo i o pla­no­vi­ma za ne­pred­vi­đe­ne si­tu­a­ci­je. Sa­ma či­nje­ni­ca što je Cr­na Go­ra ma­la ze­mlja, po­sto­ji ši­rok spek­tar ri­zi­ka. Mo­ra­ju da po­sto­je re­zer­vni pla­no­vi uko­li­ko jed­ne go­di­ne tu­ri­stič­ka se­zo­na ne bu­de do­bra kao ove ili bu­de su­va zi­ma u ko­joj pro­iz­vod­nja elek­trič­ne ener­gi­je ni­je ta­ko do­bra – re­kao je Skot.