BAR- U Sred­njoj Eko­nom­sko-ugo­sti­telj­skoj ško­le iz Ba­ra obi­lje­že­na je Glo­bal­na ne­dje­lja pred­u­zet­ni­štva. Pre­da­va­njem pod an­zi­vom „Ka­ko su dru­gi to ura­di­li i uspje­li” uspje­šni pred­u­zet­ni­ci iz Ba­ra go­vo­ri­li su o svo­jim po­če­ci­ma i o to­me ka­ko su raz­vi­ja­li po­sao. Mo­de­ra­tor je bi­la pro­fe­so­ri­ca De­ni­sa Ha­li­mić ko­ja je iz­ra­zi­la na­du da će go­sti svo­jim pri­mje­ri­ma do­bre prak­se po­ku­ša­ti da mo­ti­vi­šu mla­de lju­de da shva­te zna­čaj pred­u­zet­ni­štva.
Di­rek­tor kom­pa­ni­je „Ni­mont” Lju­bo Ko­čo­vić re­kao da je po­en­ta pre­po­zna­ti pra­vu bi­znis va­ri­jan­tu, ali na­gla­sio je i da sva­ki bi­znis tra­ži mno­go od­ri­ca­nja.
- Hi­lja­du pu­ta mo­ra­te pro­ba­ti ne­ku stvar da bi mo­žda jed­nom uspje­lo, ali upor­nost je vr­li­na. Moj stav je da tre­ba da ra­di­te na se­bi i da bu­de­te ja­ko upor­ni. Ne­ma po­ra­za, ne­prav­de, mo­ra se ići na­pri­jed - ka­zao je Ko­čo­vić i do­dao da je osnov­no i glav­no po­zna­va­nje je­zi­ka. Na pi­ta­nje jed­ne uče­ni­ce da ako po­sto­ji do­bra ide­ja gdje na­ći no­vac da se ona ostva­ri, Ko­čo­vić je od­go­vo­rio da je po­en­ta da se kre­ne od jed­nog eura i da se do­bi­je ne­ki pro­iz­vod.
Vla­snik ko­no­be „Spi­lja” Lju­bo Ka­ra­ni­kić is­ta­kao je da je on mo­rao kre­nu­ti od nu­le po pi­ta­nju po­zna­va­nja ugo­sti­telj­stva, jer je po stru­ci gra­đe­vin­ski in­že­njer, ali da je upor­no­šću i ra­dom, svo­jim ru­ka­ma po­sti­gao sve što da­nas ima.
- Idi­te ko­rak po ko­rak i bi­će­te na pra­vom pu­tu da ostva­ri­te sop­stve­ni ma­li bi­znis, ali mo­ra­te ima­ti ide­ju. Da bi vaš po­sao bio uspje­šan mo­ra­te po­nu­di­ti ne­što tra­že­no na tr­ži­štu - ka­zao je Ka­ra­ni­kić.
Iz­vr­šni di­rek­tor i vla­snik fir­me „Ka­lam­per” El­vir Ka­lam­pe­ro­vić ka­zao je da je mla­da rad­na sna­ga ono što do­pri­no­si ja­ča­nju fir­me, kao i da je pre­ko 50 od­sto za­po­sle­nih u nji­ho­voj fir­mi mla­đe od 32 go­di­ne. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ja­ko bit­ne stav­ke su ško­lo­va­nje i ide­je ko­je mla­di lju­di ima­ju. Za bi­lo ko­ji no­vi pro­je­kat, ka­že Ka­lam­pe­ro­vić, po­treb­no je do­bro raz­mi­sli­ti i sve ide­je sta­vi­ti na pa­pir.
- Glav­na ka­ri­ka fir­me su za­po­sle­ni, jer oni su ti ko­ji kraj­njim po­tro­ša­či­ma da­ju po­se­ban uti­sak, i mi bez njih ne bi­smo mo­gli. Uza­lud na­ša vi­zi­ja, ide­je i nov­ča­na sred­stva, ako ne­ma ko to da re­a­li­zu­je - ka­zao je Ka­lam­pe­ro­vić.
Vla­sni­ca fir­me „Oliv­mont” Mi­ra Ba­bić is­pri­ča­la je da je po­če­la od ide­je ko­ja za njih ni­je bi­la baš ori­gi­nal­na, ali se na kra­ju is­po­sta­vi­lo da za sve dru­ge je­ste.
- Po­če­la sam da is­tra­žu­jem i učim, mi­slim da sam pro­ve­la vi­še od go­di­nu da­na is­tra­žu­ju­ći ta­ko jed­no­sta­van pro­iz­vod kao što je sa­pun od ma­sli­na. Po­če­la sam od ide­je, a ne od že­lje za za­ra­dom. Pr­vo mo­ra­te da vje­ru­je­te u svo­ju ide­ju, a on­da da uvje­ri­te i one po­red vas da je to ono pra­vo i da že­li­te to da ra­di­te. Ka­rak­te­ri­sti­ka pred­u­zet­ni­ka ni­je da on ide stal­no na­pri­jed, tre­ba da na­u­či­te i ka­ko da usta­ne­te ka­da pad­ne­te - ka­za­la je Ba­bi­će­va.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca fir­me „TeleEue Montenegro” Ni­na Še­pić ka­za­la je da se ne tre­ba osla­nja­ti pre­vi­še na zna­nja ste­če­na na fa­kul­te­tu, i da di­plo­ma ne obez­bje­đu­je po­sao, jer ne mo­ra zna­či­ti da se po­sle sred­nje ško­le ili fa­kul­te­ta mo­že kre­nuti u pred­u­zet­ni­štvo.
- Mo­že­te da ra­di­te ne­ko vri­je­me, uči­te od dru­gih po­sao ko­jim že­li­te da se ba­vi­te, ušte­di­te i na­kon nekoliko go­di­na is­ku­stva, ka­da do­bi­je­te ide­ju on­da sa­mi kre­ne­te u bi­znis - is­ta­kla je Še­pi­će­va.D.S.

Ko­li­ko daš, to­li­ko i zara­diš

Uče­ni­ke je u po­kre­ta­nju lič­nog bi­zni­sa ohra­bri­la i Mi­li­ca Pa­li­ku­ća, ko­ja ruč­no iz­ra­đu­je na­kit.
- Tra­ži­la sam ne­što da ra­dim, uvi­jek sam vo­lje­la ruč­ne ra­do­ve, ni­sam htje­la da no­sim ne­što što sva­ko ima i ta­ko sam po­če­la da pra­vim na­kit. Kao i sva­ki po­če­tak, bi­lo je vr­lo te­ško. Ka­da sam po­či­nja­la, ni­sam zna­la šta i gdje da tra­žim, ni­sam zna­la ka­ko se te stva­ri zo­vu. Naj­vi­še vre­me­na sam utro­ši­la u uče­nju i is­tra­ži­va­nju ma­te­ri­ja­la. Ko­li­ko da­je­te u po­slu, to­li­ko mo­že i da se za­ra­di – is­ta­kla je Pa­li­ku­ća.