Mo­guć­nost za­šti­te So­la­ne po­sto­ji, a usta­no­vlja­va se i spro­vo­di u skla­du sa Za­ko­nom o za­šti­ti pri­ro­de, dok bi se vla­snik ili ko­ri­snik So­la­ne, na­kon pro­gla­še­nja pri­rod­nog do­bra, mo­rao po­na­ša­ti u skla­du sa ak­tom o za­šti­ti pri­ro­de i uz­dr­ža­vao se od ak­tiv­no­sti ko­je šte­te za­šti­će­nom pri­rod­nom do­bru. To je na­ve­de­no u za­ključ­ci­ma prav­ne ana­li­ze advo­ka­ta Sr­đa­na Ža­ri­ća, u ko­ju je ,,Dan” imao uvid, a ko­ju je na­ru­čio Cen­tar za za­šti­tu pti­ca za po­tre­be ne­dav­no odr­ža­ne dru­ge me­đu­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je o za­šti­ti So­la­ne.
– Mo­guć­nost za­šti­te ne za­vi­si od to­ka ste­čaj­nog po­stup­ka, a sta­tus za­šti­će­nog pri­rod­nog do­bra u prav­nom smi­slu ne ome­ta rad­nje ko­je se vr­še u ste­čaj­nom po­stup­ku, pa ni pro­da­ju imo­vi­ne ra­di na­mi­re­nja po­vje­ri­la­ca – sto­ji u ana­li­zi.
Di­rek­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a De­jan Mi­lo­vac sma­tra da ne po­sto­ji ni­je­dan raz­log, osim pro­fit­nog in­te­re­sa pre­mi­je­ro­vog bra­ta Aca Đu­ka­no­vi­ća, da se pod­ruč­je So­la­ne ne sta­vi pod po­seb­nu za­šti­tu i da se do­ne­se plan ko­jim će se to pi­ta­nje du­go­roč­no ri­je­ši­ti u jav­nom in­te­re­su.
– Svje­do­ci smo da ar­gu­men­ta­ci­ja i ne­spor­ne či­nje­ni­ce i te ka­ko po­sled­njih da­na za­da­ju gla­vo­bo­lju nad­le­žni­ma u Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog raz­vo­ja, na­ro­či­to ka­da do­la­ze sa me­đu­na­rod­nih adre­sa. Ipak, rječ­nik ko­jim se slu­že u ovoj in­sti­tu­ci­ji u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa pred­stav­ni­ci­ma ino­stra­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je su za­in­te­re­so­va­ne za za­šti­tu So­la­ne, pa čak i sa pred­stav­ni­ci­ma evrop­skih am­ba­sa­da, po­ka­zu­je do ko­je mje­re su u mi­ni­star­stvu Bra­ni­mi­ra Gvo­zde­no­vi­ća po­sve­će­ni na­mje­ri Vla­de da be­to­ni­ra­njem So­la­ne jed­nom za­u­vi­jek ovaj pro­stor ski­nu sa ma­pe vri­jed­nih pri­rod­nih sta­ni­šta u Evro­pi – ka­zao je Mi­lo­vac za „Dan”.
Ka­ko je pod­sje­tio Mi­lo­vac, MANS je uka­zao da je oči­to da se ko­nač­no rje­še­nje za pi­ta­nje So­la­ne ne mo­že do­ni­je­ti dok se iz te kom­pli­ko­va­ne jed­nač­ni­ne ne iz­ba­ce pri­vat­ni in­te­re­si po­ro­di­ce pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
– Ko­li­ko god to u mi­ni­star­stvu i Vla­di po­ku­ša­va­li da sa­kri­ju, u sr­ži pro­ble­ma se na­la­zi ko­rup­ci­o­na­ški sce­na­rio ko­ji ima za cilj da taj­ku­ni­ma oku­plje­nim oko pre­mi­je­ra i nje­go­ve po­ro­di­ce bu­de pre­dat još je­dan vri­je­dan pri­rod­ni re­surs ove ze­mlje. MANS za­to još jed­nom po­zi­va nad­le­žnog tu­ži­o­ca da što pri­je otvo­ri slu­čaj pro­da­je So­la­ne i ne­za­ko­ni­to sta­vlje­nih hi­po­te­ka i pro­ce­su­i­ra sve one ko­ji su od­go­vor­ni za sta­nje u ko­jem se sa­da So­la­na na­la­zi – ka­zao je Mi­lo­vac.
Iz Cen­tra za za­šti­tu pti­ca ka­za­li su da je na ne­dav­no odr­ža­noj me­đu­na­rod­noj kon­fe­ren­ci­ji o za­šti­ti So­la­ne tri pu­ta po­sta­vlje­no pi­ta­nje da li će So­la­na bi­ti za­šti­će­na, iako eko­nom­ska ana­li­za po­ka­ze neo­dr­ži­vost, ali da od­go­vor ni­je­to do­bi­jen.
– Ni­gdje ni­je iz­ri­či­to na­gla­še­no da još uvi­jek po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja da se So­la­na za­šti­ti, jer da je ona po­sto­ja­la vje­ru­je­mo da bi So­la­na do sad bi­la pro­gla­še­na Ram­sar­skim pod­ruč­jem, s ob­zi­rom na to da u ovom prav­cu ne po­sto­je ni­ka­kve pre­pre­ke, po­seb­no ne za­kon­ska oba­ve­za da pret­hod­no bu­de za­šti­će­no na na­ci­o­nal­nom ni­vou – ka­ko to če­sto iz mi­ni­star­stva is­ti­ču. Mi sma­tra­mo da za­šti­ta pri­ro­de ne mo­ra bi­ti eko­nom­ski is­pla­ti­va, što i ni­je slu­čaj sa ve­ći­nom za­šti­će­nih pod­ruč­ja ši­rom pla­ne­te, ali da se ipak kroz va­lo­ri­za­ci­ju osmi­šlje­nu i usmje­re­nu u pra­vom prav­cu lo­kal­no sta­nov­ni­štvo i pri­ro­da mo­gu za­jed­no pro­fi­ti­ra­ti – ka­za­li su iz CZIP.
Ka­ko se is­ti­če u ana­li­zi, pod pret­po­stav­kom da šte­ta po­sto­ji i da po Za­ko­nu o za­šti­ti pri­ro­de na­kna­da pri­pa­da vla­sni­ku ne­po­kret­no­sti, po­sta­vlja se pi­ta­nje s kim bi se za­klju­čio ugo­vor o na­kna­di, s ob­zi­rom na to da na upi­sa­nim ne­po­kret­no­sti­ma fa­bri­ka so­li ima pra­vo ko­ri­šće­nja, ali ne i pra­vo svo­ji­ne. U li­stu ne­po­kret­no­sti ne sto­ji ko je vla­snik obje­ka­ta i ze­mlji­šta. Da stvar u svo­jin­sko­prav­nom smi­slu bu­de još slo­že­ni­ja, ne­po­kret­no­sti iz li­sta br. 182 KO Ul­cinj­sko po­lje op­te­re­će­ne su hi­po­te­kom u ko­rist Pr­ve ban­ke, u ko­joj je naj­ve­ći ak­ci­o­nar pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić i Cr­no­gor­ska ko­mer­ci­jal­na ban­ka, pre­ma ugo­vo­ri­ma o hi­po­te­ci iz 2006, 2007. i 2008. go­di­ne.
– Uko­li­ko za­ne­ma­ri­mo pi­ta­nje da li se hi­po­te­ka mo­že usta­no­vi­ti na ne­po­kret­no­sti či­ji vla­snik, ili bo­lje re­ći onaj ko­ji pre­ten­du­je da je vla­snik ne­po­kret­no­sti, ni­je upi­san u ka­ta­star, na­me­će se nu­žno raz­mi­šlja­nje o to­me ko­ja su pra­va hi­po­te­kar­nih po­vje­ri­la­ca, ko­ji ni­je­su ob­u­hva­će­ni od­red­ba­ma čla­na 73 Za­ko­na o za­šti­ti pri­ro­de i oni ne­ma­ju pra­vo na na­kna­du šte­te, zbog pro­gla­še­nja za­šti­će­nim pri­rod­nim do­brom ne­po­kret­no­sti na ko­joj ima­ju pra­vo za­lo­ge (na­kna­da pri­pa­da sa­mo vla­sni­ku) – na­ve­de­no je u ana­li­zi.
Me­đu­tim, ka­ko je is­tak­nu­to, ako bi se i Za­kon o za­šti­ti pri­ro­de tu­ma­čio ši­re i ako bi se hi­po­te­kar­nim po­vje­ri­o­ci­ma pri­zna­la for­mal­no­prav­na za­šti­ta, do­šlo bi se do, sma­tra advo­kat Ža­rić, kri­te­ri­ju­ma ko­ji je po­tre­ban za na­kna­du šte­te, od­no­sno do uma­nje­nja pri­ho­da od ne­po­kret­no­sti, a taj kri­te­ru­jum, ka­ko je na­ve­de­no, vje­ro­vat­no ni­je mo­gu­će ana­log­no i su­štin­ski pri­mi­je­ni­ti na za­lo­žne po­vje­ri­o­ce.
– Je­di­no što bi hi­po­te­kar­ni po­vje­ri­o­ci, bar te­o­rij­ski mo­gli, bi­lo bi pod­no­še­nje tu­žbe (mo­gu­će pro­tiv dr­ža­ve i/ili lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve) ra­di na­kna­de šte­te zbog sni­že­nja vri­jed­no­sti ne­po­kret­no­sti na ko­joj ima­ju za­lo­žno pra­vo, usled če­ga se ne mo­gu pro­da­jom na­mi­ri­ti u pot­pu­no­sti, s po­zi­vom na op­šte od­red­be o na­kna­di šte­te iz Za­ko­na o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma. Ali on­da bi, mo­gu­će, do­šli u opa­snost da se ugo­vo­ri o hi­po­te­ci u even­tu­al­nom sud­skom po­stup­ku ogla­se ni­šta­vim zbog jed­nog ve­li­kog ne­do­stat­ka: u vri­je­me nji­ho­vog za­klju­če­nja hi­po­te­kar­ni du­žnik ni­je imao na ne­po­kret­no­sti­ma pra­vo svo­ji­ne (ko­je se, ina­če, uz od­re­đe­ne iz­u­zet­ke, sti­če upi­som u ka­ta­star ne­po­kret­no­sti) – na­ve­de­no je u ana­li­zi.J.V.


Skri­ve­ni vla­sni­ci

Vla­snik So­la­ne „Ba­jo Se­ku­lić” skri­ven je iza ka­sto­di ra­ču­na, a tim pred­u­ze­ćem upra­vlja Euro­fond, ko­ji kon­tro­li­šu li­ca bli­ska bi­zni­sme­nu Ve­se­li­nu Ba­ro­vi­ću, ko­ji u Fon­du ima 2,6 od­sto vla­sni­štva.
Imo­vi­na So­la­ne, nad ko­jom Euro­fond ima pra­vo ko­ri­šće­nja, ali ne i svo­ji­ne, za­lo­že­na je za kre­di­te kod Pr­ve ban­ke i CKB od ukup­no pet mi­li­o­na eura. Kod Pr­ve ban­ke su po­dig­nu­ta če­ti­ri kre­di­ta od ukup­no 4,6 mi­li­o­na, a kod CKB je­dan od 400 hi­lja­da. Imo­vi­na So­la­ne je u dr­žav­nom vla­sni­štvu i ve­ćin­ski vla­snik ul­cinj­skog pred­u­ze­ća Euro­fond ima pra­vo ko­ri­šće­nja nad ze­mlji­štem i objek­ti­ma.