Ako je ve­ći dio Cr­ne Go­re pro­tiv član­stva u NA­TO-u, on­da to zna­či da dr­ža­ve Ali­jan­se ni­je­su do­volj­no po­ja­sni­le taj pro­ces. Me­đu­tim, ko­li­ko sam ja mo­gao da pra­tim, broj onih ko­ji po­dr­ža­va­ju član­stvo u NA­TO-u sva­ko­dnev­no ra­ste. Po­dr­ža­va­ti kao i ne po­dr­ža­va­ti član­stvo u NA­TO-u de­mo­krat­sko je pra­vo. O to­me da li će Cr­na Go­ra kao jed­na ne­za­vi­sna dr­ža­va ući u NA­TO, sva­ka­ko će tu od­lu­ku do­ni­je­ti gra­đa­ni Cr­ne Go­re i ze­mlje čla­ni­ce NA­TO-a, sa­op­štio je u in­ter­vjuu za „Dan“ tur­ski am­ba­sa­dor u Cr­noj Go­ri Ser­hat Ga­lip.
● Ve­ći­na cr­no­gor­skih gra­đa­na pro­ti­vi se član­stvu Cr­ne Go­re u NA­TO-u. Na­kon te­ro­ri­stič­kih na­pa­da u Va­šoj ze­mlji, mo­že­te li nam ob­ja­sni­ti ko­li­ko je sa­da uop­šte ute­me­lje­na tvrd­nja da NA­TO osi­gu­ra­va bez­bjed­nost i si­gur­nost dr­ža­va čla­ni­ca?
– Zbog tre­nut­ne ne­sta­bil­no­sti i su­ko­ba ko­ji se vo­de u na­šim su­sjed­nim ze­mlja­ma, na­ša ze­mlja je u po­sled­nje vri­je­me bi­la me­ta ne­ko­li­ko te­ro­ri­stič­kih na­pa­da. Ova­kve vr­ste te­ro­ri­stič­kih ak­ci­ja s vre­me­na na vri­je­me do­ga­đa­ju se i u ze­mlja­ma ko­je su čla­ni­ce NA­TO-a i u ze­mlja­ma ko­je ni­su. Tur­ska od 1952. go­di­ne, ka­da je po­sta­la čla­ni­ca NA­TO-a, svo­ju od­bram­be­nu i bez­bjed­no­snu po­li­ti­ku spro­vo­di u ko­or­di­na­ci­ji sa Sa­ve­zom. Mi­slim da ni­je is­prav­no do­da­va­ti zna­če­nje član­stvu u Sa­vez na na­čin da će sa­ve­zni­ci bi­ti iz­u­ze­ti od svih ne­vo­lja i pro­ble­ma. NA­TO je in­stru­ment ko­ji omo­gu­ća­va da lju­di ži­ve u jed­nom slo­bod­ni­jem, de­mo­krat­skom i bez­bjed­ni­jem okru­že­nju.
Kon­cept ko­lek­tiv­ne od­bra­ne NA­TO-a, za­sno­van je na prin­ci­pu da uko­li­ko je in­te­gri­tet i su­ver­ni­tet jed­ne od ze­ma­lja čla­ni­ca ugro­žen, ili uko­li­ko je ona na­pad­nu­ta od stra­ne ne­ke dru­ge ze­mlje, sve čla­ni­ce za­jed­no re­a­gu­ju. S dru­ge stra­ne, NA­TO je va­žna plat­for­ma ka­da je u pi­ta­nju bor­ba pro­tiv te­ro­ri­zma u svi­je­tu. Ak­tiv­no­sti Sa­ve­za u prav­cu bor­be pro­tiv te­ro­ri­zma fo­ku­si­ra­ne su na sta­va­ra­nju svi­je­sti o pri­jet­nja­ma, oba­vlja­nju po­treb­nih pri­pre­ma, da­va­nju od­go­va­ra­ju­ćeg od­go­vo­ra i ja­ča­nju sa­rad­nje sa po­ve­za­nim ze­mlja­ma i me­đu­na­rod­nim ak­to­ri­ma. Te­ro­ri­zam ima za cilj da pri­ti­sne sve svjet­ske na­ro­de ne pra­ve­ći raz­li­ku u gra­ni­ca­ma, na­ci­ji i vje­ri. Do­dat­no mje­ra­ma ko­je će sva­ka dr­ža­va pred­u­ze­ti unu­tar svo­jih gra­ni­ca na in­di­vi­du­la­nom ni­vou, u bor­bi pro­tiv te­ro­ri­zma po­treb­na je sta­bil­nost uz jed­nu efi­ka­snu glo­bal­nu sa­rad­nju. Ta­ko je NA­TO, na­kon te­ro­ri­stič­kih na­pa­da 11. sep­tem­bra, ove na­pa­de oka­rak­te­ri­sao kao na­pa­de na dru­ge čla­ni­ce Sa­ve­za, i to je bi­la va­žna pre­kret­ni­ca u ovoj me­đu­na­rod­noj sa­rad­nji u okvi­ru bor­be pro­tiv te­ro­ri­zma.
Mi vje­ru­je­mo da je NA­TO naj­u­spje­šni­ji od­bram­be­ni sa­vez u isto­ri­ji i da nje­gov zna­čaj iz da­na u dan ra­ste. Zbog pro­ble­ma sa ko­ji­ma se jed­na dr­ža­va ne mo­že sa­ma iz­bo­ri­ti, u svi­je­tu u ko­jem se glo­ba­li­za­ci­ja ve­o­ma br­zo ši­ri i gdje pro­ble­mi sva­ko­dnev­no do­bi­ja­ju no­vu di­men­zi­ju, vje­ru­jem da ze­mlje ko­je di­je­le istu ide­o­lo­gi­ju mo­ra­ju za­jed­no dje­lo­va­ti.
Vje­ru­je­mo da po­sto­ji mno­go lak­ša i mno­go re­al­ni­ja me­to­da da se za­jed­nič­ki pre­va­zi­đu pro­ble­mi sa ko­ji­ma se su­sre­ću na­še ze­mlje usled sva­ko­dnev­nih no­vih iza­zo­va. Zbog to­ga po­dr­ža­va­mo član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO-u. Ali isto ta­ko, pot­pu­no vje­ru­je­mo u de­mo­kra­ti­ju i ljud­ska pra­va. Ako je, kao što vi ka­že­te, ve­ći dio Cr­ne Go­re pro­tiv član­stva u NA­TO-u, on­da to zna­či da, od stra­ne nas, ni­je do­volj­no po­ja­šnje­no. Me­đu­tim, ko­li­ko sam ja mo­gao da pra­tim, broj onih ko­ji po­dr­ža­va­ju član­stvo u NA­TO-u sva­ko­dnev­no ra­ste. Po­dr­ža­va­ti kao i ne po­dr­ža­va­ti član­stvo u NA­TO-u je de­mo­krat­sko pra­vo. O to­me da li će Cr­na Go­ra kao jed­na ne­za­vi­sna dr­ža­va ući u NA­TO, sva­ka­ko će tu od­lu­ku do­ni­je­ti gra­đa­ni Cr­ne Go­re i ze­mlje čla­ni­ce NA­TO-a.
● Va­še vi­đe­nje in­te­gra­ci­o­nog pu­ta Cr­ne Go­re?
– Od svo­je na­za­vi­sno­sti pa do da­nas Cr­na Go­ra je svoj pra­vac usmje­ri­la ka Za­pa­du i u tom kon­tek­stu je spro­vo­di­la svo­je re­for­me. Vje­ru­jem da Cr­na Go­ra na je­dan ve­o­ma brz i uspje­šan na­čin spro­vo­di in­te­gra­ci­je sa evrop­skim i evro-atlant­skim in­sti­tu­ci­ja­ma. Na pu­tu in­te­gra­ci­ja, kao jed­na ma­la i mla­da dr­ža­va, na­i­la­zi­la je i na pred­no­sti i na ma­ne. Či­ni me sreć­nim to što je spro­ve­la ge­ne­ral­no va­žne re­for­me i što je na tom pu­tu od­luč­na. Na­ša ze­mlja je uvi­jek sprem­na da Cr­noj Go­ri pru­ži po­moć ka­ko bi ona na­sta­vi­la pro­ces re­for­mi i nji­ho­ve pri­mje­ne.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te in­for­ma­ci­je da u Cr­noj Go­ri po­sto­je re­grut­ni cen­tri za bor­ce tzv. Islam­ske dr­ža­ve?
– DA­EŠ pred­sta­vlja za­jed­nič­ku pri­jet­nju za mir i bez­bjed­nost u svi­je­tu i da bi se sa­vla­dao mo­ra se za­jed­nič­ki re­a­go­va­ti. Na­ža­lost, kao i iz mno­gih ze­ma­lja, ta­ko i iz Cr­ne Go­re, lju­di su išli da ra­tu­ju u re­do­vi­ma DA­EŠ-a u dje­lo­vi­ma za­hva­će­nim su­ko­bi­ma. Zna­mo da su se ne­ki od njih vra­ti­li, da su ne­ki iz­gu­bi­li svo­je ži­vo­te u Si­ri­ji, a da ne­ki još uvi­jek ra­tu­ju na tom pod­ruč­ju.
Me­đu­tim, ja ne­mam in­for­ma­ci­ju da u Cr­noj Go­ri po­sto­je kam­po­vi DA­EŠ-a. Ako po­sto­ji ta­ko ne­što, ne sum­njam da će cr­no­gor­ske bez­bjed­no­sne je­di­ni­ce to is­tra­ži­ti i da će pro­tiv ta­kvih vr­sta struk­tu­ra efi­ka­sno in­ter­ve­ni­sa­ti. Sma­tram da je po tom pi­ta­nju vr­lo va­žna vi­še­stra­na lo­kal­na i me­đu­na­rod­na sa­rad­nja, raz­mje­na oba­vje­štaj­nih in­for­ma­ci­ja i ko­or­di­na­ci­ja.
● Sma­tra­te li da Cr­na Go­ra mo­že da se po­bri­ne o vi­še hi­lja­da, uglav­nom si­rij­skih, iz­bje­gli­ca ko­je pre­ko Tur­ske po­ku­ša­va­ju da do­đu do za­pad­ne Evro­pe?
– Na osno­vu Spo­ra­zu­ma ko­ji je usli­je­dio na­kon III sa­mi­ta Tur­ske i EU odr­ža­nog u Bri­se­lu 18. mar­ta, mno­ge ze­mlje uklju­ču­ju­ći i Cr­nu Go­ru, ne­će bi­ti dio tran­zi­ta u ile­gal­nim pre­la­sci­ma ka EU. Ovim spo­ra­zu­mom će se spri­je­či­ti ile­gal­ni pre­la­sci i la­nac tr­go­vi­ne lju­di­ma će bi­ti raz­bi­jen.
Zbog to­ga, mi­slim da si­rij­ske iz­bje­gli­ce u na­red­nom pe­ri­o­du ne­će ko­ri­sti­ti Cr­nu Go­ru kao svo­ju ru­tu. Me­đu­tim, že­lim da is­tak­nem sle­de­će, da po­li­ti­ka otvo­re­nih vra­ta ko­ju je Cr­na Go­ra vo­di­la u vri­je­me ra­to­va 90-ih go­di­na za hi­lja­de iz­bje­gli­ca ko­je su do­la­zi­le iz su­sjed­nih ze­ma­lja i njen do­sto­jan­stven ci­vi­li­za­ci­o­ni pri­stup još uvi­jek su svje­ži u sje­ća­nji­ma kod mno­gih lju­di. Raj­ka RA­I­ČE­VIĆ


Pred­u­ze­li smo mje­re i Tur­ska je bez­bjed­na za tu­ri­ste

● Oče­ku­je­te li da će se sma­nji­ti in­ter­so­va­nje tu­ri­sta iz Cr­ne Go­re za Tur­sku na­kon te­ro­ri­stič­kih na­pa­da i da li je iz­me­đu mi­ni­star­sta­va dvi­ju dr­ža­va, s ob­zi­rom na to da je na pra­gu ljet­nja tu­ri­stič­ka se­zo­na, us­po­sta­vlje­na ne­ka kon­kret­na sa­rad­nja na tom po­lju?
– Či­nje­ni­ca je da de­ša­va­nja ko­ja su se zbi­la u na­šoj ze­mlji u po­sled­nje vri­je­me ima­ju po­ten­ci­ja­la da uti­ču jed­nim dje­lom i na naš tu­ri­zam. Osnov­ni uzrok te­ro­ri­stič­kih ak­ci­ja je da se na taj na­čin stvo­ri sli­ka ne­sta­bil­no­sti i po­mi­je­ša­no­sti u jed­noj ze­mlji i de­mo­ti­va­ci­ja.
Že­lim da is­tak­nem da je na­ša ze­mlja, pred­u­ze­tim mje­ra­ma na­kon ovih na­pa­da, bez­bjed­ni­ja i da se u tom smje­ru vr­še sve po­treb­ne rad­nje.
Što se ti­če oče­ki­va­nja oko sma­nje­na bro­ja tu­ri­sta, ra­di­mo na to­me da se broj po­ve­ća. U tom kon­tek­stu, na­ša dr­ža­va će u An­ta­li­ji bi­ti do­ma­ćin jed­noj ve­li­koj ma­ni­fe­sta­ci­ji „2016 WORLD BO­TA­NI­CAL EX­PO”. Ma­ni­fe­sta­ci­ja po­či­nje 23. apri­la i tra­ja­će do 30. ok­to­bra. Uklju­ču­ju­ći En­gle­sku, Ho­lan­di­ju, Ki­nu, Ja­pan, In­di­ju, Ita­li­ju, ukup­no će uče­stvo­va­ti 39 ze­ma­lja.
U tom di­je­lu Bo­ta­ni­cal EX­PO za­sa­đe­no je 25 hi­lja­da sta­ba­la (120 vr­sta), a na ovoj glo­bal­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji raz­ne dr­ža­ve će uče­stvo­va­ti sa svo­jim ba­šten­skim di­zaj­nom. Vje­ru­jem da će ova­kve ak­tiv­no­sti uti­ca­ti na po­ve­ća­nje bro­ja tu­ri­sta.


Bi­će još tur­skih in­ve­sti­ci­ja

● Mo­že li Cr­na Go­ra oče­ki­va­ti u na­red­nom pe­ri­o­du vi­še tur­skih in­ve­sti­ci­ja i u ko­joj kon­kret­no obla­sti?
– Mi na sva­koj plat­for­mi go­vo­ri­mo o po­ten­ci­ja­li­ma ko­je ima Cr­na Go­ra i po­dr­ža­va­mo tur­ske in­ve­sti­to­re da ula­žu ov­dje. Za na­sta­vak da­ljih in­ve­sti­ci­ja iz Tur­ske, sva­ka­ko ve­li­ku ulo­gu ima­ju is­ku­stva već pri­sut­nih tur­skih in­ve­sti­to­ra u Cr­noj Go­ri. Po­seb­no u tu­ri­zmu po­sto­ji ve­li­ki po­ten­ci­jal. Sva­ke go­di­ne se po­ve­ća­va broj tur­skih tu­ri­sta ko­ji do­la­ze da po­sje­te Cr­nu Go­ru i vi­de nje­ne pri­rod­ne lje­po­te. Mi­slim da je ovo, po­seb­no sa aspek­ta ula­ga­nja u tu­ri­zam, je­dan va­žan ohra­bru­ju­ći ele­me­nat za po­ve­ća­nje tur­skih in­ve­sti­ci­ja.
Po­sto­je tur­ski in­ve­sti­to­ri ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni za ula­ga­nja u ra­znim obla­sti­ma u Cr­noj Go­ri, pri­je sve­ga na po­lju tu­ri­zma, in­fra­struk­tu­re, zdrav­stva i ener­ge­ti­ke, ko­ji u ovom kon­tek­stu oba­vlja­ju ra­zna is­tra­ži­va­nja i pro­cje­ne. Me­đu­tim, ka­kvi će bi­ti uti­sci sa­mih in­ve­sti­to­ra i ko­je će to bi­ti in­ve­sti­ti­ci­je u na­red­nom pe­ri­o­du po­ka­za­će vri­je­me. Vje­ru­jem da će član­stvo u NA­TO-u bi­ti ohra­bru­ju­ći ele­me­nat za no­ve in­ve­sti­to­re.
● Ko­ji su kon­kret­no pro­iz­vo­di iz Cr­ne Go­re naj­in­te­re­sant­ni­ji za tur­sko tr­ži­šte?
– Or­gan­ski po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­di, me­so i me­sni pro­iz­vo­di, drv­ni pro­iz­vo­di i sl., ko­je Cr­na Go­ra ima i za ko­je po­sto­je raz­voj­ni po­ten­ci­ja­li, pro­iz­vo­di su ko­ji mo­gu da za­in­te­re­su­ju tr­ži­šta mno­gih ze­ma­lja, pa ta­ko i tur­sko tr­ži­šte.
Vje­ru­jem da će kao re­zul­tat efi­ka­snog ko­ri­šće­nja po­ten­ci­ja­la ko­je Cr­na Go­ra ima na ovom po­lju, cr­no­gor­ski pro­iz­vo­di pro­na­ći mje­sto na tr­ži­štu mno­gih ze­ma­lja, ne sa­mo Tur­ske.