Prak­sa funk­ci­o­ni­sa­nja ko­le­gi­ju­ma pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne skan­da­lo­zna je i pot­pu­no su­prot­na sve­mu što ra­di osta­tak par­la­men­ta, oci­je­nio je Vuk Ma­raš, di­rek­tor Mo­ni­to­ring pro­gra­ma Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS). On pred­la­že da sjed­ni­ce ko­le­gi­ju­ma ubu­du­će bu­du otvo­re­ne za jav­nost.
– Ra­di se o ti­je­lu ko­je je na se­be pre­u­ze­lo do­no­še­nje mal­te­ne svih naj­va­žni­jih od­lu­ka u či­ta­voj Skup­šti­ni iako po po­slov­ni­ku za to ne­ma man­dat. Za­da­tak ko­le­gi­ju­ma tre­ba da bu­de da sa­mo asi­sti­ra da se sjed­ni­ce Skup­šti­ne lak­še i efi­ka­sni­je od­vi­ja­ju. Gra­đa­ni ne­ma­ju ni ele­men­tar­ne in­for­ma­ci­je o to­me šta je do­go­vore­no na ko­le­gi­ju­mu jer ne osta­je ni­ka­kav pi­sa­ni trag. Ne­ma za­klju­ča­ka sa sjed­ni­ca ko­le­gi­ju­ma, ni­ti za­pi­sni­ka. Sjed­ni­ce su za­tvo­re­ne za me­di­je i ne po­sto­ji ni­ka­kav upliv jav­no­sti na to šta se de­ša­va na ko­le­gi­ju­mu – re­kao je Ma­raš za „Dan“.
On je pod­sje­tio da je u vi­še na­vra­ta bi­lo i jav­nih kon­fron­ta­ci­ja na ple­nar­nim sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne ka­da su po­je­di­ni po­sla­ni­ci tvr­di­li da ni­je­su ima­li pred­sta­ve šta je od­lu­če­no na ko­le­gi­ju­mu, za­to što su se po­ja­vlji­va­le raz­li­či­te in­ter­pre­ta­ci­je do­go­vo­re­nog.
– Da bi se sa tom prak­som pre­sta­lo, neo­p­hod­no je otvo­ri­ti za me­di­je sjed­ni­ce ko­le­gi­ju­ma pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne. Ako me­di­ji pra­te ple­nar­na za­sje­da­nja i sjed­ni­ce svih skup­štin­skih rad­nih ti­je­la, ne­ma raz­lo­ga da im se ne omo­gu­ći i pra­će­nje ko­le­gi­ju­ma – is­ta­kao je Ma­raš.
On sma­tra da tre­ba us­po­sta­vi­ti si­stem da se na­kon sva­ke sjed­ni­ce ko­le­gi­ju­ma ob­ja­vlju­ju za­ključ­ci i za­pi­sni­ci i sve što do­go­vo­re čla­no­vi tog ti­je­la.
– Ta­ko bi pre­sta­la fa­ma da ne­ko­li­ko lju­di iza za­tvo­re­nih vra­ta do­no­si sve bit­ne od­lu­ke o par­la­men­tu. Ti­me bi se omo­gu­ći­lo da po­sla­ni­ci i cje­lo­kup­na jav­nost na mno­go tran­spa­rent­ni­ji na­čin bu­du upo­zna­ti sa ra­dom ko­le­gi­ju­ma – za­klju­čio je Ma­raš.
Prak­sa „sve­mo­gu­ćeg“ ko­le­gi­ju­ma uve­de­na je u pe­ri­o­du dok je par­la­men­tom ru­ko­vo­dio Ran­ko Kri­vo­ka­pić. Ta­ko je ko­le­gi­jum, osim te­ku­ćih do­go­vo­ra o to­ku ple­nar­nih za­sje­da­nja, što mu je osnov­ni za­da­tak, od­lu­či­vao i o to­me ho­će li bi­ti od­lo­že­ni iz­bo­ri u Tiv­tu, o po­sle­di­ca­ma po­li­cij­ske ak­ci­je raz­bi­ja­nja pro­te­sta u Pod­go­ri­ci... Ko­le­gi­jum je „pre­su­đi­vao“ i kad je tre­ba­lo sma­nji­ti broj po­li­ca­ja­ca u zgra­di par­la­men­ta.
I pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta „Al­ter­na­ti­va” Ste­vo Muk sma­tra da je za­i­sta ne­u­o­bi­ča­je­no da jed­no ti­je­lo ko­je u ve­li­koj mje­ri usmje­ra­va rad par­la­men­ta ne vo­di zva­nič­nu evi­den­ci­ju o svom ra­du i od­lu­ka­ma ko­je do­no­si.
– Ta­kva prak­sa ni­je do­bra i na nju se vi­še po­sla­ni­ka s pra­vom ža­li­lo. Po­treb­no je da se ko­le­gi­jum u cje­lo­sti pre­po­zna kao po­slov­nič­ko ti­je­lo i da se pre­ci­zi­ra­ju nje­go­ve nad­le­žno­sti, na­čin i po­stu­pak od­lu­či­va­nja kao i vo­đe­nje evi­den­ci­je o sjed­ni­ca­ma, od­lu­ka­ma i za­ključ­ci­ma. Da li će se to i de­si­ti, za­vi­si, pri­je sve­ga, od vo­lje po­sla­ni­ka u ak­tu­el­nom sa­zi­vu, ma­da je vje­ro­vat­ni­je da će­mo pro­mje­ne sa­če­ka­ti do na­red­nog – ka­zao je Muk.
Ka­ko je do­dao, ini­ci­ja­ti­vu za ja­sni­je de­fi­ni­sa­nje na­či­na ra­da ko­le­gi­ju­ma pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne tre­ba ozbilj­no uze­ti u raz­ma­tra­nje i pro­vje­ri­ti sta­vo­ve po­sla­ni­ka i po­sla­nič­kih klu­bo­va.
Na po­tre­bu dru­ga­či­jeg re­gu­li­sa­nja funk­ci­o­ni­sa­nja ko­le­gi­ju­ma uka­zu­je i šef klu­ba sa­mo­stal­nih po­sla­ni­ka Mla­den Bo­ja­nić.
– Vi­še pu­ta sam tra­žio da se, ako već ne­ma­mo jav­ne sjed­ni­ce ko­le­gi­ju­ma, uve­du ma­kar za­pi­sni­ci, ka­ko bi­smo zna­li šta se ta­mo do­go­va­ra. To je vi­še pu­ta od­bi­ja­no. Po­no­vo sam to tra­žio kroz pred­log za iz­mje­ne po­slov­ni­ka, ali to čak ni­je ni ušlo u dnev­ni red. Rad ko­le­gi­ju­ma se pri­mi­če na­či­nu funk­ci­o­ni­sa­nja po­lit­bi­roa iz ne­kih dav­nih vre­me­na. Umje­sto de­mo­kra­ti­je, do­bi­li smo po­lit­bi­ro – za­klju­čio je Bo­ja­nić.
V.R.


Po­slov­nič­ke oba­ve­ze

Ko­le­gi­jum či­ne pred­sjed­nik i pot­pred­sjed­ni­ci Skup­šti­ne i pred­sjed­ni­ci klu­bo­va po­sla­ni­ka. U ra­du ko­le­gi­ju­ma, pre­ma po­slov­ni­ku, uče­stvu­je ge­ne­ral­ni se­kre­tar Skup­šti­ne, a po po­tre­bi i pred­sjed­ni­ci po­je­di­nih od­bo­ra.
– Ko­le­gi­jum raz­ma­tra pi­ta­nja or­ga­ni­za­ci­je i ra­da Skup­šti­ne i od­bo­ra i do­go­va­ra se o pred­u­zi­ma­nju mje­ra za una­pre­đi­va­nje tog ra­da. Sta­ra se i do­go­va­ra o pri­mje­ni po­slov­ni­ka i pro­ce­du­ra u Skup­šti­ni, pla­ni­ra rad za­sje­da­nja i sjed­ni­ca Skup­šti­ne. Do­go­va­ra se o sa­zi­va­nju Skup­šti­ne i pred­lo­gu dnev­nog re­da sjed­ni­ce i sta­ra se o stva­ra­nju uslo­va za rad klu­bo­va po­sla­ni­ka. Sta­ra se i o sa­rad­nji Skup­šti­ne sa or­ga­ni­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma u Cr­noj Go­ri i par­la­men­tar­noj sa­rad­nji sa par­la­men­ti­ma dru­gih dr­ža­va i par­la­men­tar­nim skup­šti­na­ma me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja – na­vo­di se u po­slov­ni­ku.
Nad­le­žnost ko­le­gi­ju­ma je i da se do­go­va­ra o po­sje­ti i sa­sta­vu de­le­ga­ci­je Skup­šti­ne par­la­men­ti­ma dru­gih dr­ža­va i par­la­men­tar­nim skup­šti­na­ma me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Na pred­log ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Skup­šti­ne, ko­le­gi­jum utvr­đu­je i pod­no­si za­htjev za obez­bje­đe­nje sred­sta­va za rad Skup­šti­ne i skup­štin­ske slu­žbe. U to­ku sjed­ni­ce Skup­šti­ne, po po­tre­bi ili na za­htjev pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta ili po­je­di­nog po­sla­nič­kog klu­ba, raz­ma­tra pi­ta­nja ra­da i pro­ce­du­re te sjed­ni­ce i do­go­va­ra se o to­me. Ko­le­gi­jum je za­du­žen i da se sta­ra o ostva­ri­va­nju jav­no­sti ra­da Skup­šti­ne.