Pra­vo na pra­vič­no su­đe­nje jed­no je od su­štin­skih va­žno­sti za funk­ci­o­ni­sa­nje de­mo­krat­skog dru­štva, iako je ono naj­če­šće kr­še­no pra­vo u svim di­je­lo­vi­ma svi­je­ta, oci­je­ni­la je pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da Ve­sna Me­de­ni­ca na kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu, upri­li­če­noj na ovu te­mu.
Ona je is­ta­kla da se u ze­mlja­ma či­ji prav­ni si­ste­mi još po­zna­ju dra­kon­sko ka­žnja­va­nje po­je­din­ci ko­ji ni­je­su či­ni­li ni­ka­kav pre­stup su­o­ča­va­ju sa osu­dom, za­tvo­rom, pa čak i dra­stič­nim mje­ra­ma. U ta­kvim slu­ča­je­vi­ma cje­lo­ku­pan prav­ni si­stem gu­bi svoj kre­di­bi­li­tet, oci­je­ni­la je Me­de­ni­ca.
Prin­ci­pi vla­da­vi­ne za­ko­na i po­jam pra­vič­no­sti su­đe­nja za­bra­nju­ju sva­ko mi­je­ša­nje za­ko­no­dav­ne u sud­sku vlast, ko­ja je usmje­re­na da uti­če na sud­stvo kod od­lu­či­va­nja u spo­ru, is­ta­kla je Me­de­ni­ca i do­da­la da pri­stup sud­skom or­ga­nu mo­ra bi­ti su­štin­ski, a ne sa­mo for­ma­lan.
Me­de­ni­ca je na sku­pu uka­za­la da u na­šem prav­nom si­ste­mu po­sto­ji kan­ce­la­ri­ja za bes­pa­lat­nu prav­nu po­moć jer: „mo­ra­mo vo­di­ti ra­ču­na da od­go­vo­ri­mo na sve za­htje­ve ko­je is­pu­nja­va­ju, čak i u ne­kim dje­lo­vi­ma iako ne is­pu­nja­va­ju da omo­gu­ći­mo žr­tva­ma pra­vo na sud“.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, svi gra­đa­ni mo­ra­ju do su­da do­ći i nji­ho­vo htje­nje za sud­skom za­šti­tom dr­ža­va mo­ra po­dr­ža­ti.
– Svje­do­ci smo ve­li­kog bro­ja uprav­nih po­stu­pa­ka ko­ji mo­gu bi­ti ve­o­ma slo­že­ni sa no­vim za­htje­vi­ma i ve­li­kim oče­ki­va­nji­ma – re­kla je Me­de­ni­ca.
U uprav­nom po­stup­ku, ka­ko je po­ru­či­la, mo­ra bi­ti omo­gu­će­na dru­go­ste­pe­nost i pro­vje­ra sud­ske od­lu­ke kroz žal­bu, uka­zav­ši da je Evrop­ski sud utvr­dio da na­čin vo­đe­nja kom­pli­ko­va­nih uprav­nih po­stu­pa­ka ko­ji uti­ču na utvr­đi­va­nje gra­đan­skih pra­va mo­že pred­sta­vlja­ti kr­še­nje pra­va na pri­stup su­du.
Mi­ni­star prav­de Zo­ran Pa­žin po­ja­snio je da ka­da se ka­že pra­vo na pra­vič­no su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku, ne go­vo­ri se sa­mo o stan­dar­du Evrop­ske kon­ven­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va i slo­bo­da već i o Uni­ver­zal­noj de­kla­ra­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma.
Pod­sje­tio je da Uni­ver­zal­na de­kla­ra­ci­ja o ljud­skim pra­vi­ma „zra­či sna­gom svog auto­ri­te­ta“ i u mno­go če­mu da­nas pred­sta­vlja me­đu­na­rod­no obi­čaj­no pra­vo nad­za­kon­skog ka­rak­te­ra.
Pre­ma ri­je­či­ma Pa­ži­na, pra­vič­nost ni­je ni­šta dru­go do in­di­vi­du­a­li­za­ci­ja prav­de, dok je pra­vo dru­štve­ni aspekt či­ji je smi­sao da slu­ži prav­di. Prav­na pri­ro­da ra­zum­nog ro­ka su­đe­nja, ka­ko ka­že, ne is­cr­plju­je se sa­mo pro­ce­sno­prav­nim ka­rak­te­rom već ima i svo­ju ma­te­ri­jal­no prav­nu di­men­zi­ju.
„Pra­vo na ra­zum­no su­đe­nje, kao atri­but pra­vič­no­sti, jed­no je od pra­va lič­no­sti, a ra­zu­man rok su­đe­nja je na­čin na ko­ji se šti­ti ljud­sko do­sto­jan­stvo, jer uko­li­ko su­đe­nje tra­je ne­pri­mje­re­no du­go ono je osnov­ni mo­tiv zbog ko­jeg se ne­ko upu­stio u sud­ski pro­ces“, is­ta­kao je Pa­žin.
Zbog to­ga je, ka­ko je do­dao, im­ple­men­ta­ci­ja za­ko­na ne sa­mo prav­ni ne­go ka­te­go­rič­ni i mo­ra­l­ni im­pe­ra­tiv.`VJ.D.