Pi­še: Mar­ko La­le­vić

Pla­to is­pred Skup­šti­ne gra­da pre­pun raz­dra­ga­nih li­ca, mla­dih, sta­ri­jih lju­di, dje­ce... Osje­ća se do­bra i po­zi­tiv­na at­mos­fe­ra u va­zdu­hu. Za­sta­ve gra­da, pi­štalj­ke, vu­vu­ze­le, bub­nje­vi, ka­mi­on sa ozvu­če­njem, žu­te pat­ki­ce...
Ne­ko bi po­mi­slio da će sva­kog ča­sa na po­zna­tom bal­ko­nu da se po­ja­vi No­vak Đo­ko­vić po­sli­je osvo­je­nog Ro­lan Ga­ro­sa, ili ne­ko od zlat­nih srp­skih spor­ti­sta. Ali, Be­o­gra­đa­ni su se ovaj put oku­pi­li dru­gim po­vo­dom – da is­ka­žu gra­đan­ski pro­test, da za­tra­že ostav­ke, ka­zne za od­go­vor­ne... Na­i­me, pro­šla su dva mje­se­ca po­sli­je noć­nog fan­tom­skog ru­še­nja u Sa­va­ma­li, a ime­na od­go­vor­nih se i da­lje skri­va­ju. Tim po­vo­dom gru­pa mla­dih an­ga­žo­va­nih lju­di oku­plje­nih oko ini­ci­ja­ti­ve „Ne da(vi)mo Be­o­grad“ već dvi­je go­di­ne or­ga­ni­zu­je raz­ne ob­li­ke pro­te­sta pro­tiv me­ga­lo­man­skog i štet­nog pro­jek­ta ak­tu­el­nog re­ži­ma u Sr­bi­ji pod na­zi­vom „Be­o­grad na vo­di“.
No, po­ka­za­lo se da su re­ži­mi ma­nje-vi­še svu­da isti i da se slu­že istim sred­stvi­ma – oma­lo­va­ža­va­njem i dis­kre­di­ta­ci­jom kri­ti­ča­ra, me­dij­skom sa­ta­ni­za­ci­jom i izo­la­ci­jom...Ali, ovog pu­ta se pre­ko 20.000 hi­lja­da gra­đa­na oda­zva­lo po­zi­vu te apo­li­tič­ne gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve i po­ru­či­lo im da to „ne­će pro­ći“. Jer to je Be­o­grad, glav­ni grad, ko­ji je još jed­nom po­ka­zao da u nje­mu po­sto­ji gra­đan­ska svi­jest, ne­za­vi­sni in­te­lek­tu­al­ci, knji­žev­ni­ci, no­vi­na­ri, po­zna­ti spor­ti­sti, pro­fe­so­ri uni­ver­zi­te­ta, stu­den­ti, jav­ne lič­no­sti... ko­ji su za­jed­no sa odu­še­vlje­nim ma­som na pi­ta­nje go­vor­ni­ka „Či­ji grad?“ u je­dan glas kli­ca­li „Naš grad“.
Po­dr­ška je sti­gla i od le­gen­dar­nog se­lek­to­ra re­pre­zen­ta­ci­ja Ju­go­sla­vi­je i Sr­bi­je Du­ša­na Du­de Iv­ko­vi­ća. Skrom­na or­ga­ni­za­ci­ja, sa­mo če­ti­ri go­vor­ni­ka, osim no­vi­na­ra Vre­me­na Mi­lo­ša Va­si­ća me­ni ne­po­zna­ti hra­bri i od­va­žni mla­di lju­di. Pro­test­ni skup ini­ci­ja­ti­ve „Ne da(vi)mo Be­o­grad“ zbog ru­še­nja obje­ka­ta u Sa­va­ma­li na­sta­vljen je ki­lo­me­tar­skom šet­njom od Skup­šti­ne gra­da do Pa­la­te Sr­bi­je i Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, gdje je na pla­tou bio po­sta­vljen sim­bol pro­te­sta – osam me­ta­ra vi­so­ka žu­ta pat­ka, ko­ja je ra­sla za­jed­no sa la­ži­ma vla­sti o ovom slu­ča­ju. Za­tra­že­ne su ostav­ke gra­do­na­čel­ni­ka, mi­ni­stra po­li­ci­je i na­čel­ni­ka ko­mu­nal­ne po­li­ci­je.
Pro­test je za­vr­šen bez i naj­ma­njeg in­ci­den­ta, ni­je bi­lo re­da­ra, svih 20.000 pri­sut­nih su oba­vlja­li tu funk­ci­ju i po­ka­za­li zre­lost, ali i is­ku­stvo pro­te­sto­va­nja još iz po­sled­njih de­set go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Po­li­ci­ja je bi­la prak­tič­no ne­pri­mjet­na, osim ne­ko­li­ko po­li­ca­ja­ca ko­ji su u krat­kim ma­ji­ca­ma i sa naj­mi­ni­mal­ni­jom opre­mom za­jed­no sa pro­te­stan­ti­ma pre­šli ci­je­lu mar­šru­tu. To su pri­mjet­ne i bit­ne raz­li­ke u od­no­su na pro­te­ste DF-a pro­tiv re­ži­ma u Cr­noj Go­ri. Ne­pre­gled­na ri­je­ka lju­di – ni­jed­na na­slov­na stra­ni­ca no­vi­na. Me­dij­ski mrak je ipak naj­va­žni­ja po­lu­ga sva­kog re­ži­ma.
Gra­đa­ni na po­me­nu­ti pro­test ni­su do­šli ni zbog jed­ne opo­zi­ci­o­ne par­ti­je, ili skri­ve­nih na­mje­ra ne­ko­ga iz ino­stran­stva, ka­ko to re­žim­ski me­di­ji po­ku­ša­va­ju da pred­sta­ve, već su ovim či­nom bra­ni­li osnov­no ljud­sko do­sto­jan­stvo, ja­sno po­ru­čiv­ši da ni­ko ne smi­je da ru­ši, ve­zu­je i mal­tre­ti­ra gra­đa­ne Be­o­gra­da i tje­ra po­li­ci­ju na sa­u­če­sni­štvo. Upra­vo ova­kvi pro­te­sti fa­le Cr­noj Go­ri. Be­o­gra­đa­ni ni­su tra­ži­li iz­go­vo­re – pre­to­plo je, ili igra se ne­ka do­bra utak­mi­ca na evrop­skom pr­ven­stvu, ili jun­ski rok je, se­zo­na go­di­šnjih od­mo­ra... Sve to bi u Cr­noj Go­ri, a po­seb­no u Pod­go­ri­ci, bi­li raz­lo­zi da se ne do­đe na pro­te­ste.
Za­što u Cr­noj Go­ri pro­test­nu šet­nju ne bi or­ga­ni­zo­va­li, na pri­mjer, gra­đa­ni Ko­to­ra, re­ci­mo pro­tiv skri­ve­nih ka­me­ra i taj­nog nad­zi­ra­nja nje­go­vih sta­nov­ni­ka od stra­ne ra­znih ma­fi­ja­ških kla­no­va? Ili sta­nov­ni­ci Pe­trov­ca? Ili Ro­žaj­ci za­to što nji­ho­ve maj­ke, se­stre i že­ne ne mo­gu da ostva­re pra­vo na pen­zi­ju po osno­vu ra­đa­nja tro­je i vi­še dje­ce zbog „iz­gu­blje­ne do­ku­men­ta­ci­je“ Bi­roa ra­da? Ili da gra­đa­ni glav­nog gra­da iza­đu na uli­ce u znak po­dr­ške ot­pu­šte­noj me­na­džer­ki ho­te­la „Ra­ma­da“, ina­če sa­mo­hra­noj maj­ci, zbog ot­kri­va­nja zlo­u­po­tre­ba u tro­še­nju dr­žav­nog nov­ca u par­tij­ske svr­he?
Vi­dje­li smo pro­te­ste mla­dih struč­nja­ka oku­ple­njih oko NVO KA­NA pro­tiv de­va­sta­ci­je ho­te­la Pod­go­ri­ca, obje­ka­ta od kul­tur­no-isto­rij­skog zna­ča­ja. Vr­lo ma­lo Pod­go­ri­ča­na je pro­te­sto­va­lo s nji­ma.
I do­la­zim do ključ­nog pi­ta­nja: ima li u Cr­noj Go­ri ne­za­vi­snih in­te­lek­tu­a­la­ca, ne­za­vi­snih no­vi­na­ra, jav­nih lič­no­sti, po­zna­tih spor­ti­sta, dram­skih umjet­ni­ka, uni­ver­zi­tet­skih pro­fe­so­ra, aka­de­mi­ka, stu­de­na­ta, sin­di­kal­nih or­ga­ni­za­ci­ja i an­ga­žo­va­nih gra­đa­na ko­ji bi po­kre­nu­li i po­dr­ža­li ne­ku slič­nu ak­ci­ju? Ne mo­ra stal­no De­mo­krat­ski front, ne mo­ra uvi­jek po­li­ti­ka. Pri­li­ke za pro­te­ste, za gra­đan­sku hra­brost i ne­po­slu­šnost, ima svu­da i sva­ko­dnev­no, u Ko­to­ru, Pe­trov­cu, Bu­dvi, Ro­ža­ja­ma, Plje­vlji­ma... Ima li Cr­na Go­ra in­te­lek­tu­al­ce? Tre­ba­ju nam ova­kvi pro­te­sti, ne sa­mo zbog smje­ne vla­sti, ne­go zbog de­mo­kra­ti­je, zbog bu­duć­no­sti no­ve, bo­lje i pra­ved­ni­je Cr­ne Go­re, dr­ža­ve svih nje­nih gra­đa­na.
Ima­mo je­dan ta­kav svi­je­tli i uspje­šni pri­mjer gra­đan­skog ak­ti­vi­zma u Be­ra­na­ma, ima­mo Be­ran­se­lo i de­da Đo­šu. Za­to je ovih da­na gru­pa gra­đa­na pred­lo­ži­la Sa­vjet MZ Be­ran­se­lo za na­gra­du „21. jul”, kao vid afir­ma­ci­je gra­đan­skog ak­ti­vi­zma i ne­po­slu­šno­sti. Na­dam se da će na­gra­da do­ći u pra­ve ru­ke i da će Be­ra­ne opet da­ti do­pri­nos i pra­vi pri­mjer da je sna­ga u gra­đa­na­ni­ma, a ne u vla­sti, ko god bio u njoj.