Piše: dr. Ili­ja Krač­ko­vić

U DAN-u od 6 ju­la 2016 go­di­ne pro­či­tao sam tekst; “Ini­ci­ja­ti­va Pre­mi­je­ru i mi­ni­stri­ma za rje­ša­va­nje pro­ble­ma u slu­ča­ju R.Da­kić”.
Za­tim pod­na­slov “Vla­da da ot­ku­pi po­tra­ži­va­nja”. A on­da na sa­mom kra­ju tek­sta ne­ko­li­ko re­če­ni­ca ko­je osli­ka­va­ju tu­žnu pri­ču, bo­lje re­ći tu­žni epi­log pri­če ko­ja tra­je se­dam go­di­na, ci­ti­ram; “Cje­lo­kup­na imo­vi­na du­žni­ka po po­sled­njoj pro­cje­ni vri­je­di 56 mi­li­o­na evra a pro­da­je se za pe­de­set od­sto te vri­jed­no­sti tj za inos oko 26 mi­li­o­na evra, dok ukup­na po­tra­ži­va­nja rad­ni­ka, glav­nog gra­da i vla­de iz­no­se oko 70 mi­li­o­na evra. Oči­gled­no je da će se od pro­da­je imo­vi­ne du­žni­ka na­mi­ri­ti sa­mo jed­na tre­ći­na po­tra­ži­va­nja” ,na­vo­di se u ini­ci­ja­ti­vi. Ni ri­je­či o do­sa­da­šnjim ak­tiv­no­sti­ma na unov­če­nju imo­vi­ne, bo­lje re­ći pro­da­ji ma­ši­na i sku­po­cje­ne opre­me za bud-za­što, ka­ko iz­ja­vi­še iz ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra-pro­da­ja na ki­lo­gra­me.
Da du­ša za­bo­li, ne­ka­da na da­le­ko ču­ve­na CNC-opre­ma zla­ta vri­jed­na pro­da­va­la se na ki­lo­gra­me. Osim to­ga,kon­struk­ci­je ha­la za či­ju iz­grad­nju se po­čet­kom osam­de­se­tih go­di­na R.Da­kić za­du­žio kod me­đu­na­rod­ne ban­ke oko 105 mi­li­o­na do­la­ra pro­da­va­ne su po vi­še pu­ta ni­žoj ci­je­ni od pro­ci­je­nje­ne vri­jed­no­sti. Da­kle, bez ob­zi­ra što je sve vr­še­no pod bud­nim okom su­da, ja lič­no za sve to imam sa­mo je­dan iz­raz a ne­ću da ga iz­go­vo­rim a či­ta se iz­me­đu re­do­va. A na kra­ju šla­ger bo­lje re­ći “za­ku­ca­va­nje” se­lek­tiv­no na­mi­re­nje po­vje­ri­la­ca.
Ka­ko je pre­ni­je­la štam­pa, naj­pri­je su se na­mi­ri­li biv­ši di­rek­to­ri či­ja su ime­na ob­ja­vlje­na a po­red njih i advo­ka­ti. A šta je sa si­ro­ma­šnim rad­ni­ci­ma. Po onoj na­rod­noj si­ro­ti­nja je i bo­gu te­ška i osta­će ta­ko dok je vi­je­ka i svi­je­ta. Oku­plja­li su se svih ovih go­di­na pred dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, če­sto glad­ni i žed­ni, ali ipak gor­di i do­sto­jan­stve­ni, a sva­kim da­nom bi­lo ih je sve ma­nje. Tra­ži­li su prav­du a ona je još uvi­jek ka­ko re­če ve­li­ki pje­snik du­bo­ko za­ko­pa­na u ze­mlji.
Prav­du, ko­ju njih vi­še od tri­sta ne­će ni­ka­da do­če­ka­ti. Oti­šli su da mo­le one ko­ji se vi­še pu­ta ni­su ni udo­sto­ji­li da ih pri­me. Biv­ših di­rek­to­ra ni­je bi­lo ni na jed­nom pro­test a isti su se sko­ro u cje­lo­sti na­mi­ri­li. Ni­je bi­lo ni advo­ka­ta ko­ji su de­be­lo pro­fi­ti­ra­li, sa­mo si­ro­ti­nja, ko­ja mno­go pu­ta ni­je ima­la ni za pre­voz da se do­ve­ze do gra­da. Za­i­sta sra­mo­ta. I sa­da su se advo­ka­ti sje­ti­li da na­pra­ve do­go­vor sa Vla­dom, ni­šta dru­go sem da uzmu i po­sled­nji dio svo­jih po­tra­ži­va­nja, a rad­ni­ci­ma-po­vje­ri­o­ci­ma sa­mo jed­na tre­ći­na, ako i to bu­de –ni­sam si­gu­ran. Kao čo­vjek ko­ji sam du­go ra­dio u R.Da­ki­ću i po­zna­jem ga iz sreć­nih vre­me­na, sma­tram da su za ova­kvu far­su kri­vi, dr­ža­va, ru­ku­vod­stvo R.Da­ki­ća, ko­or­di­na­ci­o­ni od­bor rad­ni­ka,NVO R.Da­kić, advo­ka­ti i nad­le­žni Sud ko­ji je vr­šio pro­da­ju imo­vi­ne. Da­kle svi su za­ta­ji­li. Mi­slim da je naj­vi­še za­ta­ji­la dr­ža­va. Ako ne zbog če­ga dru­gog, mo­ra­la je ra­di za­šti­te svo­jih po­tra­ži­va­nja ko­ja su ogrom­na, ili uve­sti ste­čaj pre­ko Po­re­ske upra­ve ili obez­bi­je­di­ti ne­ki red kroz sud­sku pro­da­ju, bez ob­zi­ra na nje­go­vu ne­za­vi­snost. Mo­ra­la se uklju­či­ti mno­go ra­ni­je. Za­ta­ji­lo je i ru­ko­vod­stvo R.Da­ki­ća. Oni su to ra­di­li sra­ču­na­to, jer su bi­li svje­sni da uvo­đe­njem ste­ča­ja gu­be svo­je po­zi­ci­je i mje­seč­ne apa­na­že ko­je su bi­le re­dov­ne i ne u ma­lim iz­no­si­ma. Za­ta­ji­li su i advo­ka­ti iz istog raz­lo­ga. Nji­hov cilj bio je sud­ska pro­da­ja i po­ste­pe­no na­mi­re­nje. Či­tao sam i nji­ho­ve iz­ja­ve da se ste­čaj ni­kom ne is­pla­ti, ne mo­gu da shva­tim.
Tvr­dim da je uve­den ste­čaj pri­je se­dam-osam go­di­na u vri­je­me gra­đe­vin­skog bu­ma, da­nas bi bi­lo sve dru­ga­či­je, ako ni zbog če­ga dru­gog ono zbog tran­spa­rent­no­sti pro­da­je imo­vi­ne i po­seb­no zbog rav­no­mjer­nog na­mi­re­nja po­vje­ri­la­ca. Da­kle ne bi bi­lo se­lek­tiv­nog na­mi­re­nja. Za­ta­jio je i ko­or­di­na­ci­o­ni od­bor R. Da­ki­ća kao i NVO. Sma­tram da ni­su pred­u­zi­ma­ne ade­kvat­ne ak­tiv­no­sti za rje­ša­va­nje pro­ble­ma. Na kra­ju još jed­nom tvr­dim da u svim do­sa­da­šnjim ak­tiv­no­sti­ma na unov­če­nju imo­vi­ne R.Da­ki­ća bi­lo je mno­go pro­pu­sta, bo­lje re­ći štet­nih rad­nji ko­je su na kra­ju re­zul­ti­ra­le ova­kvih is­ho­dom. Za­to sma­tram, da su po­vje­ri­o­ci-rad­ni­ci du­žni da sa svim ovim upo­zna­ju dr­žav­no tu­ži­la­štvo i ne­ka se isto po­za­ba­vi ovim pro­ble­mom. I na sa­mom kra­ju, za ini­ci­ja­ti­vu advo­ka­ta sma­tram da je do­bra ali na ža­lost sa ve­li­kim za­ka­šnje­njem, jer uči­nje­nu šte­tu ni­ko ne mo­že vra­ti­ti. Po­seb­no ape­lu­jem ako do­đe do ova­kvog aran­žma­na da se na­pra­vi po­nov­na pro­cje­na imo­vi­ne, ko­ja će si­gur­no bi­ti ve­ća, a ko­ja bi re­zul­ti­ra­la ve­ćim uče­šćem po­vje­ri­la­ca u bu­du­ćoj pre­ra­spo­dje­li sred­sta­va. U tom prav­cu i tre­ba na­pra­vi­ti do­go­vor sa Vla­dom.