Pro­iz­vod­nja u se­dam fa­bri­ka vo­de tre­nut­no je ob­u­sta­vlje­na, a o te­škom sta­nju u toj obla­sti svje­do­či i či­nje­ni­ca da se za­po­sle­ni­ma u tim fa­bri­ka­ma du­gu­je pre­ko sto pla­ta. Upr­kos či­nje­ni­ci da Cr­na Go­ra ima mno­go vo­de­nog po­ten­ci­ja­la, či­nje­ni­ca je da je pro­iz­vod­nja vo­de naj­sla­bi­ja ka­ri­ka u pri­vre­di.
Rad­ni­ci­ma uga­še­ne fa­bri­ke vo­de Gor­ska iz Bu­ko­vi­ce du­gu­je se čak 50 pla­ta, a re­ge­res i rad­ni staž im ni­je­su is­pla­ći­va­ni dvi­je go­di­ne. Ta fa­bri­ka za stal­no je za­po­šlja­va­la pet rad­ni­ka dok je to­kom se­zo­ne bi­lo upo­sle­no oko 15 do 20 rad­ni­ka. Ta fa­bri­ka je pre­sta­la sa pro­iz­vod­njom još 2011. go­di­ne, ka­da je imo­vi­na fa­bri­ke pre­šla u vla­sni­štvo Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke, jer vla­snik ni­je vra­ćao kre­dit od 2,5 mi­li­o­na eura.
Rad­ni­ci je­di­ne fa­bri­ke mi­ne­ral­ne vo­de Bje­la­si­ca Ra­da iz Bi­je­log Po­lja po­sled­nju pla­tu pri­mi­li su u ja­nu­a­ru. Pro­iz­vod­nja u toj fa­bri­ci ob­u­sta­vlje­na je po­če­tkom go­di­ne, a za po­kre­ta­nje pro­iz­vod­nje če­kao se kre­dit od tri mi­li­o­na do­la­ra iz Abu Da­bi fon­da za raz­voj. Me­đu­tim, od­lu­ka Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja da sred­stva iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta odu za po­re­ski dug iza­zva­la je ve­li­ki re­volt rad­ni­ka. Po­re­ski dug fa­bri­ke Bje­la­si­ca Ra­da, ko­ja je u vla­sni­štvu Euro­fon­da ko­jim upra­vlja­ju li­ca bli­ska in­ve­sti­to­ru Ve­se­li­nu Ba­ro­vi­ću, ko­ji u nje­mu ima 2,6 od­sto udje­la, pre­šao je ci­fru od dva mi­li­o­na eura.
Ni­šta bo­lje sta­nje ni­je ni u ko­la­šin­skoj fa­bri­ci vo­de Li­po­vo, ko­ja je u vla­sni­štvu Atla­smont fon­da Du­ška Kne­že­vi­ća. Rad­ni­ci­ma se du­gu­je ne­ko­li­ko pla­ta, pro­iz­vod­nje ne­ma, a po­re­ski dug je pre­šao 200 hi­lja­da eura. I ta fa­bri­ka je apli­ci­ra­la za kre­dit iz Abu Da­bi fon­da za raz­voj, me­đu­tim, sred­stva im ni­je­su odo­bre­na.
Upr­kos ve­li­kim vo­de­nim ka­pa­ci­te­ti­ma, Cr­na Go­ra na­sta­vlja sa tren­dom ve­li­kog uvo­za vo­de. Pre­ma ri­je­či­ma pred­sjed­ni­ka Sin­di­ka­ta za po­ljo­pri­vred­nu, du­van­sku i pre­hram­be­nu pro­iz­vod­nju Velj­ka Ba­o­ši­ća da se bar dio nov­ca od uvo­za usmje­ri na po­spje­ši­va­nje do­ma­će pro­iz­vod­nje ne bi ima­li ova­kvo sta­nje sa rad­ni­ci­ma u toj obla­sti.
– Umje­sto da se po­ma­že do­ma­ća pro­iz­vod­nja mi ima­mo si­tu­a­ci­ju da se vo­da uvo­zi za pre­ko 20 mi­li­o­na eura i da se za to ne ža­li no­va­ca. Je­dan dio od tog nov­ca da ulo­že u do­ma­će ka­pa­ci­te­te ima­li bi­smo sa­da si­tu­a­ci­ju da se mi­li­o­ni za­ra­đu­ju od iz­vo­za, jer mi ima­mo ka­pa­ci­te­ta za to. Po­ten­ci­ja­la ima­mo da ne uve­ze­mo ni­je­dan je­di­ni li­tar, a ka­mo­li da ova­kvo sta­nje bu­de – re­kao je Ba­o­šić.
On je ka­zao da sta­ti­stič­ki po­da­ci­ma o uvo­zu i iz­vo­zu vo­de ni­je­su tač­ni, jer pre­ma po­da­ci­ma ko­ji­ma on ras­po­la­že u pro­šloj go­di­ni uve­ze­no je čak 20 mi­li­o­na li­ta­ra vo­de. . 
Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, u 2009. uve­ze­no je vo­de u vri­jed­no­sti od 7,9 mi­li­o­na, 2010. go­di­ne 7,4 mi­li­o­na, a na­red­ne 7,5 mi­li­o­na, dok je 2012. uvoz vo­de bio u vri­jed­no­sti 7,8 mi­li­o­na eura, a 2013. go­di­ne 7,1 mi­li­on. Go­di­ne 2014. u Cr­nu Go­ru uve­ze­no je vo­de u vri­jed­no­sti pre­ko se­dam mi­li­o­na eura. 
Na dru­goj stra­ni, i po­red ka­pa­ci­te­ta za pro­iz­vod­nju vo­de, u 2009. iz­ve­ze­no je vo­de u vri­jed­no­sti 382,4 hi­lja­de eura, u 2010. – 384 hi­lja­de eura, i 269,8 hi­lja­da 2011. go­di­ne. Iz­voz je 2012. bio 416,9 hi­lja­da eura, a na­red­ne 2013. vri­jed­nost iz­ve­ze­ne vo­de iz­no­si­la je sve­ga 244,8 hi­lja­da eura. U 2014. iz­ve­ze­no je vo­de u vri­jed­no­sti sve­ga 397,4 hi­lja­de eura. 
U uvo­zu i iz­vo­zu vo­de naj­vi­še uče­stvu­je Sr­bi­ja i to 93,4 od­sto u uvo­zu, od­no­sno 93,4 od­sto u iz­vo­zu.
Fa­bri­ke vo­de „Va­ter­grup – Su­za”, „Li­po­vo” – Akva Mon­ta, „Gor­ska” i „Akva Bjan­ka”, ko­ri­ste iz­vo­re sa pod­ruč­ja ko­la­šin­ske op­šti­ne, Vo­da Di­va – Eko-Per je u Šav­ni­ku, fa­bri­ka Bož­ja vo­da – Mon­te­mi­ne­ra­le fla­ši­ra bu­nar­sku vo­du, dok „Bje­la­si­ca Ra­da” u Bi­je­lom Po­lju je­di­na fla­ši­ra ga­zi­ra­nu vo­du.B.Ma.


Pro­iz­vo­di­li 20 mi­li­o­na li­ta­ra go­di­šnje

Fa­bri­ke su go­di­šnje u pro­sje­ku pro­iz­vo­di­le oko 20 mi­li­o­na li­ta­ra vo­de, a re­kord­na pro­iz­vod­nja ostva­re­na je 2014. go­di­ne, ka­da je pro­iz­ve­de­no sko­ro 25 mi­li­o­na li­ta­ra vo­de. Ukup­ni ka­pa­ci­tet iz­vo­ri­šta iz­no­si oko 350 mi­li­o­na li­ta­ra go­di­šnje, ta­ko da se, s tog aspek­ta, u pot­pu­no­sti mo­gu za­do­vo­lji­ti po­tre­be do­ma­ćeg tr­ži­šta i ostva­ri­ti zna­ča­jan iz­voz. Me­đu­tim, i po­red te či­nje­ni­ce, dr­ža­va ogro­man no­vac da­je za uvoz vo­de, umje­sto da dio nov­ca usmje­ri na po­moć do­ma­ćim pro­iz­vo­đa­či­ma.