Svi oni ko­ji že­le po­mi­re­nje, vra­ća­nje po­vje­re­nja u po­li­ti­ku i po­li­ti­ča­re, eko­nom­ski, mo­ral­ni i prav­ni opo­ra­vak Cr­ne Go­re na prin­ci­pi­ma gra­đan­ske, ne­za­vi­sne i de­mo­kr­tat­ske Cr­ne Go­re na­ši su part­ne­ri, is­ta­kao je u in­ter­vjuu za „Dan” pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Alek­sa Be­čić. On je na­veo da De­mo­kra­te ko­le­ge iz opo­zi­ci­je ne do­ži­vlja­va­ju kao ne­pri­ja­te­lje, već kao part­ne­re.
– Mi u nji­ma ne vi­di­mo kon­ku­ren­ci­ju, već do­dat­nu sna­gu da do­đe­mo do po­bje­de. Ako su o ko­me od­re­đe­ne opo­zi­ci­o­ne ko­le­ge ši­ri­le la­ži, ne­i­sti­ne, mon­stru­o­zne pod­me­ta­či­ne, on­da su to o na­ma De­mo­kra­ta­ma. I evo po­šte­na po­nu­da od nas. Sve im opra­šta­mo, sa­mo ne­ka se okre­nu oko se­be, ne­ka po­gle­da­ju one ne­za­do­volj­ne gra­đa­ne Cr­ne Go­re i ne­ka pre­sta­nu sa na­pa­di­ma i op­tu­žba­ma na ra­čun ko­le­ga iz opo­zi­ci­je – po­ru­čio je Be­čić.
Sma­tra­te li da su stvo­re­ni uslo­vi za slo­bod­ne i fer iz­bo­re u Cr­noj Go­ri u ok­to­bru ove go­di­ne, po­seb­no u ve­zi kva­li­te­ta bi­rač­kog spi­ska?
– Na­kon 27 go­di­na vla­da­vi­ne DPS-a, or­ga­ni­za­ci­je ko­ja se na­kon pri­zna­nja nje­nih naj­od­go­vor­ni­jih funk­ci­o­ne­ra iz­jed­na­ča­va sa or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­nal­nom gru­pom, ilu­zor­no je i po­mi­sli­ti da mo­že­mo ima­ti slo­bod­ne i fer iz­bo­re. Na­kon ja­nur­skog uvo­đe­nja po­li­tič­ke ko­rup­ci­je u dr­žav­ni par­la­ment, ča­šća­va­nja „brA­ca” u slu­ča­ju „Li­men­ka” 10,5 mi­li­o­na eura u iz­bor­noj go­di­ni i od­bi­ja­nja da se u pu­noj mje­ri i na ade­kva­tan na­čin ele­mi­ni­šu zlo­u­po­tre­be, na­ma u De­mo­krat­skoj Cr­noj Go­ri pot­pu­no je bi­lo ja­sno da će rav­no­prav­na utak­mi­ca iz­o­sta­ti. Me­đu­tim, da li će ak­tiv­nost od­re­đe­nih opo­zi­ci­o­nih struk­tu­ra ko­je uče­stvu­ju u ra­du Vla­de, do­ve­sti do po­bolj­ša­nja uslo­va u od­no­su na pret­hod­ne iz­bo­re osta­je da vi­di­mo. Bi­rač­ki spi­sak je u nad­le­žno­sti MUP-a na či­jem če­lu se na­la­zi opo­zi­ci­o­ni pred­stav­nik, ta­ko da će nam naj­bo­lji od­go­vor na ovo pi­ta­nje da­ti upra­vo go­spo­din Da­ni­lo­vić ka­da se za to stek­nu uslo­vi.
Sve je vi­še ot­kri­ve­nih ne­pra­vil­no­sti u ra­du držvnih or­ga­na. Ka­ko na to gle­da­te, da li je to sig­nal da Vla­da iz­bor­nog po­vje­re­nja da­je re­zul­ta­te?
– Mi ni­je­smo pot­pi­sa­li Spo­ra­zum, ni­je­smo ušli u Vla­du, što uka­zu­je da smo sma­tra­li da sa Đu­ka­no­vi­ćem ne­ma ni go­vo­ra o mo­guć­no­sti stva­ra­nja slo­bod­nih i fer iz­bo­ra. Od­re­đe­ni broj opo­zi­ci­o­nih ko­le­ga je od­lu­čio dru­ga­či­je i ne že­li­mo se ba­vi­ti nji­ma, jer je naš tar­get ova kri­mi­nal­na vlast, a ne opo­zi­ci­ja. Ono u šta ne­mam di­le­mu je da se DPS na­la­zi u ni­ka­da ve­ćim pro­ble­mi­ma, da ži­ve u ne­vje­ri­ci ko će ko­ga iz­da­ti, da ni­ko ni­je si­gu­ran i da su svje­sni da je pro­ces pro­mje­na po­čeo i da ga ni­ko i ni­šta ne mo­že za­u­sta­vi­ti. Za­to je ve­li­ka od­go­vor­nost na opo­zi­ci­ji i na gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re. DPS ni­je uspi­je­vao čak i u naj­bo­ljim vre­me­ni­ma, da­le­ko po­volj­ni­jim okol­no­sti­ma od ovih da­na­šnjih, vre­me­nu sna­ge i je­din­stva, osvo­ji­ti vi­še od oko 150.000 gla­so­va. Jed­na je či­nje­ni­ca da mno­go ne­za­do­volj­nih bi­ra­ča DPS-a ot­ka­zu­je po­dr­šku toj par­ti­ji, a dru­ga da ima­mo oko 380.000 bi­ra­ča ko­ji ni­ka­da ni­je­su gla­sa­li za DPS. Ta­ko da uko­li­ko se sve opo­zi­ci­o­ne sna­ge usmje­re na ani­mi­ra­nje ogrom­ne ve­ći­ne ne­za­do­volj­nih bi­ra­ča, uko­li­ko se opo­zi­ci­ja bu­de po­što­va­la, a ne sva­đa­la, uko­li­ko se opo­zi­ci­ja bu­de do­go­va­ra­la, a ne pod­me­ta­la, uko­li­ko opo­zi­ci­ja do­ži­vi no­ve sna­ge kao no­vu vri­jed­nost, a ne kao pri­jet­nju, on­da će­mo za­si­gur­no po­li­tič­ki no­ka­u­ti­ra­ti DPS i or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe na pr­vim na­red­nim iz­bo­ri­ma u Cr­noj Go­ri.Da­kle, da kon­sta­tu­jem, di­šem i ži­vim za dan ka­da će­mo DPS no­ka­u­tom po­sla­ti ta­mo gdje im je odav­no bi­lo mje­sto.
Vaš ko­men­tar kri­ti­ka i na­pa­da jed­nog di­je­la opo­zi­ci­je, u pr­vom re­du De­mo­krat­skog fron­ta, na ra­čun De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re?
– Mi ko­le­ge iz opo­zi­ci­je ne do­ži­vlja­va­mo kao ne­pri­ja­te­lje, već kao part­ne­re. Mi u nji­ma ne vi­di­mo kon­ku­ren­ci­ju, već do­dat­nu sna­gu da do­đe­mo do po­bje­de. Ako su o ko­me od­re­đe­ne opo­zi­ci­o­ne ko­le­ge ši­ri­le la­ži, ne­i­sti­ne, mon­stru­o­zne pod­me­ta­či­ne, on­da su to o na­ma De­mo­kra­ta­ma. I evo po­šte­na po­nu­da od nas. Sve im opra­šta­mo, sa­mo ne­ka se okre­nu oko se­be, ne­ka po­gle­da­ju one ne­za­do­volj­ne gra­đa­ne Cr­ne Go­re i ne­ka pre­sta­nu sa na­pa­di­ma i op­tu­žba­ma na ra­čun ko­le­ga iz opo­zi­ci­je. Ne­ću da vje­ru­jem da je ne­kom cilj da bu­de vječ­ni opo­zi­ci­o­ni po­sla­nik i da ima vi­še man­da­ta od ko­le­ge iz opo­zi­ci­je. Pa mi valj­da ako stre­mi­mo istom ci­lju, tre­ba da te­ži­mo da na­kon iz­bo­ra ima­mo za­jed­no mno­go vi­še od DPS-a i nje­go­vih sa­te­li­ta. Za­to u ime De­mo­kra­ta, na­ša po­ru­ka i po­nu­da ko­le­ga­ma iz opo­zi­ci­je. Od nas ne­će­te ču­ti ni jed­nu ru­žnu ri­ječ na ra­čun ko­le­ga iz opo­zi­ci­je, oni­ma ko­ji su nas bru­tal­no na­pa­da­li opra­šta­mo , ali onaj opo­zi­ci­o­nar ko­ji od da­na­šnjeg da­na do da­na odr­ža­va­nja iz­bo­ra jav­no ili taj­no, jed­no­stav­no ali mon­stru­o­zno, na pres kon­fe­ren­ci­ja­ma ili na dru­štve­nim pre­ža­ma, ka­ko pla­ni­ra je­dan po­li­tič­ki su­bjekt, o če­mu ima­mo i kon­kret­ne do­ka­ze, po­ku­ša da na­pad­ne ko­le­gu iz opo­zi­ci­je ra­di di­rekt­no za Mi­la Đul­ka­no­vi­ća. Iz­vo­li­te gra­đa­ni, pre­po­znaj­te ih. Ho­ću da vje­ru­jem da ih ne­će bi­ti.
Sa­op­šti­li ste da ide­te sa­mo­stal­no na iz­bo­re. Ipak, ako na­kon tih iz­bo­ra opo­zi­ci­ja bu­de ima­la ve­ći­nu, da li ste sprem­ni da raz­go­va­ra­te o ko­a­li­ci­o­noj vla­sti sa osta­lim opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma, či­me bi DPS bio smi­je­njen?
– De­mo­kra­te su i osno­va­ne da bi pro­bu­di­le ne­za­do­volj­nu Cr­nu Go­ru, ka­ko u di­je­lu onih ko­ji su ne­za­do­volj­ni do­sa­da­šnjom po­li­tič­kom po­nu­dom, ali i ani­mi­ra­le ap­sti­nen­te, mo­žda i naj­ve­ću po­li­tič­ku par­ti­ju u Cr­noj Go­ri. Ne­ma di­le­me da smo zbog te no­ve vri­jed­no­sti ko­ju no­si­mo i ko­ja je uje­di­ni­la Cr­nu Go­ru, ve­li­ka opa­snost i trn u oku DPS-u. Ve­o­ma su ner­vo­zni, jer zna­ju da nas ne mo­gu ko­rum­pi­ra­ti, da nas ne mo­gu uci­je­ni­ti, da ne­će­mo od­u­sta­ti čak ni po ci­je­nu ži­vo­ta i da će­mo ih po­bi­je­di­ti, jer ključ­ni gol za spas Cr­ne Go­re le­ži u ra­du, tru­du, od­luč­no­sti i hra­bor­sti De­mo­kra­ta. Glav­ni od­bor na­še par­ti­je je još pri­je du­že od go­di­nu da­na do­nio od­lu­ku da sa DPS-om ne­će­mo ni pri­je, ni na­kon iz­bo­ra, ni­ti u bi­lo ko­jim va­ri­jan­ta­ma i for­ma­ma. To ni­ko i ni­šta ne mo­že pro­mi­je­ni­ti. Iz­me­đu DPS-a i naj­u­da­lje­ni­jeg opo­zi­ci­o­na­ra mi ni­ka­da ni­je­smo ima­li di­le­mu, jer go­re od kri­mi­nal­ca i lo­po­va te­ško da mo­že bi­ti. Svi oni ko­ji že­le po­mi­re­nje, vra­ća­nje po­vje­re­nja u po­li­ti­ku i po­li­ti­ča­re, eko­nom­ski, mo­ral­ni i prav­ni opo­ra­vak Cr­ne Go­re na prin­ci­pi­ma gra­đan­ske, ne­za­vi­sne i de­mo­kr­tat­ske Cr­ne Go­re na­ši su part­ne­ri.
M.VE­ŠO­VIĆ


Po­se­ban oprez kad Mi­lo ne­što pred­la­že

Ve­ći­na u par­la­men­tu je po­tvr­di­la ak­ci­o­nar­ski ugo­vor iz­me­đu dr­ža­ve i kom­pa­ni­je A2A. Po Va­šem su­du, da li su tu in­te­re­si dr­ža­ve za­šti­će­ni ili su oprav­da­ni ko­men­ta­ri da će naj­ve­ću ko­rist ima­ti pre­mi­jer i nje­gov uži krug?
– Uvi­jek tre­ba otvo­ri­ti oči i uši i za­kr­pi­ti džep ka­da Đu­ka­no­vić ne­što pred­la­že, jer ne­ma tog rje­še­nja ko­jeg je pred­lo­žio, a ko­je ni­je bi­lo is­klju­či­vo u in­te­re­su nje­go­vih dru­go­va, pri­ja­te­lja i lju­di iz pod­ze­mlja. Jed­no­stav­no re­če­no, on ni­ka­da ni­je, ni­ti će ika­da mo­ći dru­ga­či­je. Na­kon KAP-a, Te­le­ko­ma, Pr­ve ban­ke, „Li­men­ke”, Že­lje­za­re, pro­da­je i ku­po­vi­ne kam­pa na Zla­ti­ci i mno­gih dru­gih pljač­ka­ških aran­žma­na, di­le­ma sa­mo po­sto­ji u ve­li­či­ni ko­la­ča ko­ja pri­pa­da Đu­ka­no­vi­ću, nje­go­vim naj­bli­žim srod­ni­ci­ma i pr­ja­te­lji­ma. Mi­sli­te li da je u slu­ča­ju A2A bi­lo dru­ga­či­je?