DA­NI­LOV­GRAD- Tri­de­se­tak mje­šta­na Pod­gla­vi­ce, na­do­mak Da­ni­lov­gra­da, ju­če je blo­ki­ra­lo put pre­ma rud­ni­ci­ma ka­me­na Vi­so­či­ca i Ma­ljat. Oni su pro­test upo­zo­re­nja or­ga­ni­zo­va­li ka­ko bi skre­nu­li pa­žnju kon­ce­si­o­na­ri­ma ka­me­na („Vi­so“, „Ši­ško­vić“ i „Mer­mer“) da pre­sta­nu sa za­ga­đi­va­njem oko­li­ne. Tvr­de da se od ja­kih de­to­na­ci­ja, ali i ot­pad­nih vo­da i ve­li­ke pra­ši­ne u Pod­gla­vi­ca­ma ne mo­že ži­vje­ti i da će bi­ti pri­nu­đe­ni da se se­le, uko­li­ko se ne­što ne pre­du­zme. Oku­plje­ni ži­te­lji tra­že da se strikt­no po­štu­ju za­ko­ni o eko­lo­gi­ji i ru­dar­stvu i tra­že da se for­mi­ra struč­na ko­mi­si­ja ko­ja bi is­pi­ta­la za­ga­đe­nje u se­lu zbog eks­plo­a­ta­ci­je ka­me­na. Za­htje­vi će bi­ti po­sla­ti na adre­su nad­le­žnog mi­ni­star­stva, a uko­li­ko ni to ne uro­di plo­dom, mje­šta­ni su sprem­ni da or­ga­ni­zu­ju i ra­di­kal­ni­je pro­te­ste. Ju­če­ra­šnji pro­test su or­ga­ni­zo­va­li pred­stav­ni­ci NVO „Pod­gla­vi­ca“ ko­ja je i osno­va­na ka­ko bi ži­te­lje za­šti­ti­li od rud­ni­ka.
-Da bi­ste shva­ti­li u ka­kvim uslo­vi­ma ži­vi­mo, do­volj­no je re­ći da de­to­na­ci­ja od šest ki­lo­gra­ma eks­plo­zi­va u naj­bli­žem okru­že­nju iza­zi­va ze­mljo­tres ja­či­ne šest ste­pe­ni Mer­ka­li­je­ve ska­le. U rud­ni­ku Vi­so­či­ca ko­ji se na­la­zi u na­šem se­lu dnev­no ču­je­mo naj­ma­nje dvi­je ta­kve eks­plo­zi­je, od­no­sno sva­ki dan nas po­go­di ze­mljo­tres po­me­nu­te ja­či­ne. Zbog to­ga su na­še ku­će ve­ći­nom ošte­će­ne, pro­ša­ra­ne spo­lja­šnjim pu­ko­ti­na­ma, ali mno­go tra­gič­ni­ja su ošte­će­nja kon­struk­ci­ja. Ova­ko vi­še ne mo­že, do­šla je vo­da do po­da i ne­ko mo­ra da sa­slu­ša na­še za­htje­ve i po­za­ba­vi se nji­ho­vim rje­ša­va­njem- po­ru­čio je Pa­vić Ras­po­po­vić, mje­šta­nin i biv­ši gra­đe­vin­ski in­že­njer.
On do­da­je da su zbog rud­ni­ka ošte­će­ni lo­kal­ni pu­te­vi, ali su za­ga­đe­ne i pod­zem­ne vo­de. U ovom kra­ju ra­ni­je je bi­lo pu­no bu­na­ra, ali da­nas se ne ko­ri­ste, jer je vo­da za­ga­đe­na. Pa­vić zah­ti­je­va i da se ob­ja­ve re­zul­ta­ti ana­li­ze za­ga­đe­nja u Pod­gla­vi­ca­ma, uko­li­ko je ona ura­đe­na. Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma do ko­jih je on do­šao, pred­u­zet­nik ko­ji ras­po­la­že Vi­so­či­com ni­je do­zvo­lio da se ura­de is­pi­ti­va­nja.
-Kon­ce­si­o­nar ka­me­na sa Vi­so­či­ce ko­ri­sti ma­ši­nu ko­ja stva­ra ve­li­ku pra­ši­nu, a ni­je ugra­đe­na ni­ka­kva za­šti­ta, pa se ona raz­li­va po na­šim ima­nji­ma i ku­ća­ma. Ozbilj­no su ošte­će­ni i lo­kal­ni pu­te­vi u se­lu, jer ti prav­ci ni­je­su pred­vi­đe­ni za kre­ta­nje ogrom­nih ka­mi­o­na i pri­ko­li­ca ko­ji tran­spor­tu­ju blo­ko­ve ka­me­na iz rud­ni­ka. Du­go smo bi­li str­plji­vi, jer smo oče­ki­va­li da će nas nad­le­žni ču­ti i ne­što pred­u­ze­ti da nas za­šti­te od kon­ce­si­o­na­ra, ali od to­ga ni­je bi­lo ni­šta. Zbog to­ga smo da­nas or­ga­ni­zo­va­li pro­test ka­ko bi­smo skre­nu­li pa­žnju na na­še ne­vo­lje, a uko­li­ko i da­lje ne bu­de ra­zu­mi­je­va­nja sprem­ni smo na ra­di­kal­ni­je mje­re – ka­te­go­ri­čan je Pa­vić.
Zo­ran Ras­po­po­vić je is­ta­kao da se iz ovog kra­ja de­ce­ni­ja­ma iz­vo­ze mi­li­o­ni, a da ži­te­lji od to­ga ne­ma­ju ni cent. On sma­tra da je ža­lo­sno što se ni­ko od kon­ce­si­o­na­ra ni­je sje­tio da raz­go­va­ra s mje­šta­ni­ma i dio pro­fi­ta ulo­ži u za­šti­tu oko­li­ne.
-Ja­ke de­to­na­ci­je se mo­ra­ju sma­nji­ti. O to­me od­lu­ku tre­ba da do­ne­su struč­nja­ci ko­ji tre­ba da utvr­de ko­li­ka se ko­li­či­na eks­plo­zi­va mo­že upo­tri­je­bi­ti, a da ne ugro­zi nor­ma­lan ži­vot gra­đa­na. De­to­na­ci­je su sva­ko­dnev­ne i ni­kad ne zna­mo kad će „za­gr­mje­ti”, ka­ko bi­smo se sklo­ni­li. Do­sad po­me­nu­ta pred­u­ze­ća ni­je­su vo­di­la ra­ču­na o na­ma, već su sa­mo gle­da­la ka­ko vi­še da za­ra­de, od­no­sno da iz­ve­zu što vi­še ka­me­na iz rud­ni­ka. La­ni smo odr­ža­li zbor gra­đa­na i iz­bra­li od­bor ko­ji je tre­ba­lo da se obra­ti nad­le­žni­ma. Me­đu­tim, već 12 mje­se­ci svu­da na­i­la­zi­mo na zid ću­ta­nja. Svje­sni smo da rud­nik mo­ra da ra­di i u nje­mu su za­po­sle­ne i na­še kom­ši­je. Me­đu­tim, ne že­li­mo da ne­ko odav­de od­no­si ve­li­ki pro­fit, a da mje­šta­ni od to­ga ni­šta ne do­bi­ja­ju, od­no­sno da sa­mo tr­pe šte­tu. Kon­ce­si­o­na­ri mo­ra­ju dio za­ra­de iz­dvo­ji­ti za nor­ma­lan ži­vot ži­te­lja Pod­gla­vi­ce. Ža­lo­sno je što su vla­sni­ci pred­u­ze­ća iz na­šeg kra­ja is­ko­pa­li mi­li­o­ne, a da mi od to­ga ne­ma­mo ni­ka­kve ko­ri­sti – ogor­čen je Ras­po­po­vić.
Pro­test ži­te­lja je tra­jao 60 mi­nu­ta, a na­kon to­ga oni su se mir­no raz­i­šli. Skup je obez­bje­đi­va­la i pa­tro­la po­li­ci­je.
I.M.


Đu­ra­no­vić ih ni­je pri­mio

Ži­te­lji su raz­o­ča­ra­ni i po­na­ša­njem pred­stav­ni­ka lo­kal­ne upra­ve u Da­ni­lov­gra­du. Zo­ran i Pa­vić Ras­po­po­vić ka­žu da su vi­še pu­ta tra­ži­li da ih pri­mi Bra­ni­slav Đu­ra­no­vić, pred­sjed­nik op­šti­ne, ka­ko bi raz­go­va­ra­li o rje­ša­va­nju na­go­mi­la­nih pro­ble­ma, ali do sa­stan­ka ni­je do­šlo.
-On ni­je imao vre­me­na da sa­slu­ša na­še pro­ble­me. Isti­na, Op­šti­na je kra­jem pro­šle go­di­ne for­mi­ra­la ko­mi­si­ju i nje­ni čla­no­vi su ob­i­šli oko 70 ku­ća gdje su go­lim okom vi­dlji­ve šte­te i pu­ko­ti­ne. Na­ža­lost, čla­no­vi te ko­mi­si­je su kon­sta­to­va­li da nji­ho­va na­mje­ra ni­je da utvr­de zbog če­ga su na­sta­le pu­ko­ti­ne na ku­ća­ma, pa sma­tra­mo da su nas čla­no­vi te ko­mi­si­je iz­i­gra­li i po­ni­zi­li. Obra­ti­li smo se i ru­dar­skoj in­spek­ci­ji i glav­ni in­spek­tor je obi­la­zio na­še se­lo. Na­kon to­ga je upo­zo­rio kon­ce­si­o­na­re na šte­te ko­je na­no­se mje­šta­ni­ma i pred­lo­žio po­što­va­nje pro­pi­sa o eko­lo­gi­ji i ru­dar­stvu, kao i pri­mje­nu od­go­va­ra­ju­će teh­no­lo­gi­je za ra­do­ve ko­ji se iz­vo­de u Vi­so­či­ci. Da su kon­ce­si­o­na­ri ima­li ba­rem ma­lo do­bre vo­lje i že­lje da nas sa­slu­ša­ju i da je nad­le­žna isnpek­ci­ja ra­ni­je re­a­go­va­la, ne bi bi­lo na­šeg pro­te­sta – ka­žu oni.


Br­do kli­zi pre­ma rav­ni­ci

Lju­bin­ka Ža­rić ži­vi ne­po­sred­no po­red br­da i rud­ni­ka ka­me­na i ka­že da je njen ži­vot uni­šten. Ob­ja­šnja­va da je je­dan od nje­nih sva­ko­dnev­nih po­slo­va sa­ku­plja­nje ka­me­nja u vi­no­gra­du i oko­li­ni ku­će ko­ji do­le­te na­kon eks­plo­zi­je.
-Ne znam ni ka­ko smo ži­vi uz sva­ko­dnev­ne de­to­na­ci­je, ali i ot­pad­ne vo­de od re­za­nja ka­me­na. Pli­va­mo u tim vo­da­ma i od njih se ne mo­že ži­vje­ti. Pra­ši­na je ogrom­na i ne pre­o­sta­je nam ni­šta dru­go ne­go da se se­li­mo odav­de. Ba­rem da nas upo­zo­re ka­da će do­ći do de­to­na­ci­je, pa da se na vri­je­me sklo­ni­mo. Ne, oni de­to­na­ci­je oba­vlja­ju ka­da im je vo­lja i ne raz­mi­šlja­ju ka­ko se zbog to­ga osje­ća­ju mje­šta­ni- ogor­če­na je ona.
Lju­bin­ka nam je po­ka­za­la zid po­red sta­re ku­će ko­ji do­ka­zu­je da br­do kli­zi pre­ma rav­ni­ci.
-Iz­me­đu zi­da sta­re ku­će i ka­me­ne ogra­de ne­kad je bio pro­laz ko­jim su pro­la­zi­le kra­ve. Da­nas se ogra­da to­li­ko pri­bli­ži­la ku­ći da ni mač­ka ne mo­že da pro­đe – tvr­di ona.