AN­DRI­JE­VI­CA – Bez ade­kvat­ne za­šti­te pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la ne mo­že se go­vo­ri­ti o raz­vo­ju tu­ri­zma i po­ljo­pri­vre­de na sje­ve­ru Cr­ne Go­re – kon­sta­to­va­li su čla­no­vi NVO „Gra­di­šnji­ca“. Oni su za vi­kend ak­tiv­no ra­di­li na či­šće­nju ko­ri­ta ri­je­ke Gra­di­šnji­ce, ko­ja u du­ži­ni od de­se­tak ki­lo­me­ta­ra pro­la­zi kroz isto­i­me­nu pla­ni­nu na ko­joj se na­la­ze ka­tu­ni mje­šta­na an­dri­je­vič­kih se­la Sla­ti­na, Za­br­đe, Pri­so­pja i Tre­šnje­vo. Oni su is­ta­kli da Gra­di­šnji­ca pred­sta­vlja tu­ri­stič­ki dra­gulj i da, uzi­ma­ju­ći u ob­zir re­sur­se ko­ji­ma ras­po­la­že, za­u­zi­ma po­seb­no mje­sto u re­gi­o­nu Bje­la­si­ce i Ko­mo­va. Na­gla­si­li su da je ra­di nje­ne pu­ne va­lo­ri­za­ci­je po­treb­no pred­u­ze­ti niz do­dat­nih ak­tiv­no­sti, od iz­grad­nje smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta i stva­ra­nja ra­zno­vr­sne tu­ri­stič­ke po­nu­de, pa sve do mo­der­ni­za­ci­je put­ne mre­že i ade­kvat­ne za­šti­te po­sto­je­ćih pri­rod­nih bla­go­de­ti. U tom prav­cu oni su od Vla­de, Mi­ni­star­stva tu­ri­zma, tu­ri­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja, lo­kal­ne upra­ve, ci­vil­nog sek­to­ra i lo­kal­nog sta­nov­ni­štva za­tra­ži­li da da­ju pu­ni do­pri­nos za­šti­ti i oču­va­nju Gra­di­šnji­ce ko­ja je, ka­ko su na­ve­li, kao svo­je­vr­sna pri­rod­na oaza pre­po­zna­ta na tu­ri­stič­koj ma­pi Evro­pe i svi­je­ta.
-Mi smo i ovog vi­ken­da či­sti­li ko­ri­to ri­je­ke Gra­di­šnji­ce ko­ja je pre­po­zna­ta kao jed­na od naj­či­sti­jih na ši­rem pro­sto­ru. Po­ra­ža­va­ju­će je što po­sto­je ne­sa­vje­sni po­je­din­ci ko­ji od­la­žu sme­će po­red ri­je­ke i na taj na­čin stva­ra­ju ru­žnu sli­ku. Za­to upu­ću­je­mo apel svim do­bro­tvo­ri­ma i za­lju­blje­ni­ci­ma u pri­ro­du da nam se pri­dru­že i da­ju do­pri­nos da oču­va­mo pri­rod­ni sjaj na­še Gra­di­šnji­ce, jer je to uslov za nje­nu va­lo­ri­za­ci­ju - is­ta­kli su čla­no­vi NVO „Gra­di­šnji­ca'', pod­sje­ća­ju­ći da su ra­ni­je na­pra­vi­li ne­ko­li­ko dr­ve­nih mo­sto­va na po­me­nu­toj ri­je­ci, na­zvav­ši je­dan od njih „Mi­le­ni­jum“.
-Na­ža­lost, po­ten­ci­ja­li Gra­di­šnji­ce još ni­je­su do­šli do pu­nog iz­ra­ža­ja. Iz­o­sta­le su neo­p­hod­ne pod­sti­caj­ne mje­re ko­je bi pri­vu­kle di­rekt­ne in­ve­sti­ci­je i do­pri­ni­je­le da kom­pa­ni­je pro­ši­re uslu­žne i dru­ge ka­pa­ci­te­te. Ni­je do­šlo ni do pot­pu­ne re­a­li­za­ci­je stra­te­ški zna­čaj­nih pro­je­ka­ta ko­ji bi ini­ci­ra­li ade­kvat­nu va­lo­ri­za­ci­ju re­gi­o­na Bje­la­si­ce i Ko­mo­va. U ta­kvom am­bi­jen­tu lo­gič­no je da i tu­ri­zam u op­šti­ni An­dri­je­vi­ca stag­ni­ra, iako re­sur­si ko­ji­ma ras­po­la­že mo­gu da do­ne­su ve­li­ke be­ne­fi­te ne sa­mo lo­kal­noj za­jed­ni­ci ne­go i či­ta­voj dr­ža­vi. Za­to s pra­vom uka­zu­je­mo da je neo­p­hod­no da se us­po­sta­vi re­gi­o­nal­na rav­no­te­ža i da dr­ža­va poč­ne da raz­vi­ja tu­ri­zam i na sje­ve­ru, ona­ko ka­ko to ra­di na pri­mor­ju – is­ta­kli su čla­no­vi NVO „Gra­di­šnji­ca“.
Pod­sje­ti­li su da je i Evrop­ska uni­ja pre­po­zna­la po­ten­ci­ja­le Gra­di­šnji­ce iz­dva­ja­u­ći sred­stva za iz­grad­nju pu­ta ko­ji vo­di do ove pla­ni­ne. Me­đu­tim, ka­ko su na­ve­li, pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri su u znat­noj mje­ri ošte­ti­li no­vo­i­zgra­đe­ni put.
- Po­čet­kom 2013. go­di­ne ozva­ni­čen je za­vr­še­tak re­kon­struk­ci­je pu­ta Za­br­đe - Gra­di­šnji­ca, ko­ja je pod­ra­zu­mi­je­va­la po­sta­vlja­nje as­falt­nog za­sto­ra du­ži­ne od 7,7 ki­lo­me­ta­ra. Pro­je­kat, vri­je­dan 759.260 eura, fi­nan­si­ra­la je Evrop­ska uni­ja, iz­no­som od 561.852 eura, dok su osta­la sred­stva obez­bi­je­di­li Vla­da Cr­ne Go­re, Op­šti­na An­dri­je­vi­ca i Re­gi­o­nal­na raz­voj­na agen­ci­ja za Bje­le­si­cu, Ko­mo­ve i Pro­kle­ti­je. Na taj na­čin je us­po­sta­vlje­na od­lič­na sa­o­bra­ćaj­na po­ve­za­nost Gra­di­šnji­ce sa An­dri­je­vi­com i Be­ra­na­ma. Dru­gom fa­zom pro­jek­ta pre­dvi­đe­no je da se na­sta­vi as­fal­ti­ra­nje pu­ta od Gra­di­šnji­ce pre­ma Bač­kom br­du i da­lje ka Tre­šnje­vi­ku, ali do re­a­li­za­ci­je ovog pro­jek­ta još ni­je do­šlo. Po­se­ban pro­blem pred­sta­vlja to što kon­ce­si­o­na­ri, tran­spor­tu­ju­ći bal­va­ne, te­škim ka­mi­o­ni­ma kon­stant­no uni­šta­va­ju pu­te­ve. Zbog to­ga smo pri­nu­đe­ni da blo­ki­ra­mo da­lji iz­voz bal­va­na s ovog pod­ruč­ja uko­li­ko kon­ce­si­o­na­ri ne is­po­štu­ju pra­vi­la po ko­ji­ma je do­zvo­ljen tran­sport te­re­ta sa­mo do 20 to­na – na­gla­si­li su iz NVO „Gra­di­šnji­ca“.
Is­ta­kli su da su kon­ce­si­o­na­ri pro­te­klih go­di­na vr­ši­li tran­sport gra­đe sa­mim to­kom ri­je­ke zbog če­ga je do­šlo i do sma­nje­nja ri­bljeg fon­da.
-Ri­je­ka Gra­di­šnji­ca je bi­la to­li­ko bo­ga­ta pa­strm­kom da su je mje­šta­ni ru­ka­ma va­di­li. Me­đu­tim, kon­ce­si­o­na­ri su put na­pra­vi­li rječ­nim ko­ri­tom či­me je uni­šte­no glav­no mre­sti­li­šte u di­je­lu Ma­le ri­je­ke. Ta­ko je do­šlo do dra­stič­nog sma­nje­nja ri­bljeg fon­da. Za­to in­si­sti­ra­mo da nad­le­žni pre­du­zmu od­go­va­ra­ju­će mje­re za ade­kvat­no po­ri­blja­va­nje Gra­di­šnji­ce, jer bi se na taj na­čin po­vra­ti­la nje­na atrak­tiv­nost – ka­za­li su čla­no­vi NVO „Gra­di­šnji­ca'', pod­sje­ća­ju­ći da je ovo pod­ruč­je iz­u­zet­no bo­ga­to iz­vo­ri­ma pit­ke vo­de.
Ka­za­li su da je Gra­di­šnji­ca od­ne­dav­no do­bi­la stru­ju i da je to va­žan pred­u­slov za njen raz­voj.
-Još 1996. go­di­ne kre­nu­li smo u pro­je­kat elek­tri­fi­ka­ci­je Gra­di­šnji­ce. Me­đu­tim, 20 go­di­na smo če­ka­li da si­ja­li­ce za­si­ja­ju u na­šim ka­tu­ni­ma. Re­a­li­za­ci­ja tog pro­jek­ta se ote­gla, zbog ne­ra­zu­mi­je­va­nja nad­le­žnih i ni­za ote­ža­va­ju­ćih okol­no­sti. No, na­da­mo se da će ove si­ja­li­ce ozna­či­ti no­vi po­če­tak u raz­vo­ju či­ta­vog re­gi­o­na, kao što se na­da­mo da će­mo svi za­jed­no us­pje­ti da sa­ču­va­mo Gra­di­šnji­cu i od nje na­pra­vi­mo mje­sto u kom će uži­va­ti bu­du­će ge­ne­ra­ci­je – po­ru­či­li su iz NVO „Gra­di­šnji­ca“.
D. Jo­vo­vić


Pro­tiv iz­grad­nje mi­ni-elek­tra­na

Iz NVO „Gra­di­šnji­ca“ su sa­op­šti­li da mje­šta­ni ni po ci­je­nu ži­vo­ta ne­će do­zvo­li­ti da se na Gra­di­šnji­ci gra­de mi­ni-elek­tra­ne. Oni sma­tra­ju da bi iz­grad­nja mi­ni-elek­tra­na, po­red ošte­će­nja po­sto­je­će in­fra­struk­tu­re, u pot­pu­no­sti na­ru­ši­la pri­rod­ni am­bi­jent. Ka­za­li su da bi re­me­će­nje ko­ri­ta ri­je­ke Gra­di­šnji­ce pred­sta­vlja­lo svo­je­vr­stan eko­lo­ški zlo­čin.
-Ri­je­ka Gra­di­šnji­ca sa svo­jom oko­li­nom pred­sta­vlja pra­vi pri­rod­ni bi­ser. Ona svo­jom lje­po­tom ne za­o­sta­je za naj­pri­vlač­ni­jim svjet­skim de­sti­na­ci­ja­ma. Uz to, od sta­bil­no­sti ri­je­ke za­vi­si ured­no vo­do­snab­di­je­va­nje sta­nov­ni­ka ne­ko­li­ko se­la. Zbog to­ga ni po ci­je­nu ži­vo­ta ne­će­mo do­zvo­li­ti da ne­ko, zbog lič­nog bo­ga­će­nja, gra­di mi­ni-elek­tra­ne i da ta­ko ra­za­ra i re­me­ti ne sa­mo ko­ri­to ri­je­ke ne­go i ci­je­li pro­stor ko­ji se na­sla­nja na nje­ne oba­le – na­gla­si­li su iz NVO „Gra­di­šnji­ca“.


Otvo­ri­ti po­go­ne za pre­ra­du lje­ko­bi­lja

Iz NVO „Gra­di­šnji­ca“ na­gla­si­li su da bi na ovom pod­ruč­ju tre­ba­lo otva­ra­ti po­go­ne za pre­ra­du lje­ko­bi­lja i šum­skih plo­do­va.
-Gra­di­šnji­ca je iz­u­zet­no bo­ga­ta lje­ko­bi­ljem i šum­skim plo­do­vi­ma. Na to uka­zu­je i po­da­tak da ov­dje to­kom lje­ta bo­ra­vi ve­li­ki broj lju­di ko­ji sa­ku­plja­ju plo­do­ve iz pri­ro­de. Taj po­sao do­no­si po­pri­lič­nu za­ra­du. In­sta­li­ra­nje ot­kup­nih cen­ta­ra i pre­ra­đi­vač­kih po­go­na do­dat­no bi pod­sta­klo lo­kal­no sta­nov­ni­štvo da se ba­ve ovim uno­snim po­slo­vi­ma, a ujed­no bi i lo­kal­na za­jed­ni­ca ima­la zna­čaj­nu ko­rist – na­ve­li su iz NVO „Gra­di­šnji­ca“.