Na­kon mje­sec da­na od in­ci­den­ta ko­ji se do­go­dio iz­me­đu di­rek­to­ra CIS-a i no­vi­nar­ke „Da­na” na sjed­ni­ci Skup­šti­ne Glav­nog gra­da ogla­sio se Zo­ran Glo­ma­zić. On je 28. ju­la uvri­je­dio no­vi­nar­ku „Da­na” ko­ja je bila na rad­nom za­dat­ku go­vo­re­ći joj „obez­bi­je­di­će­mo ti naj­ljep­še od­bor­ni­ke i naj­ljep­še di­rek­to­re da sje­de sa to­bom”. Glo­ma­zić sma­tra da se u Dnev­noj no­vi­ni „Dan” vo­di kam­pa­nja pro­tiv nje­ga ko­ja je, ka­ko tvr­di, za­sno­va­na na ne­po­sto­je­ćim i ku­lo­ar­skim kon­struk­ci­ja­ma.
-Če­ka­ju­ći da se za­do­vo­lji mi­ni­mum pro­fe­si­o­nal­ne eti­ke, na­ža­lost, uvje­ren sam da je po sri­je­di još je­dan po­ku­šaj ta­blo­id­ne ha­ran­ge pro­tiv po­je­din­ca i/ili po­li­tič­kog ne­is­to­mi­šlje­ni­ka. Dva­de­set go­di­na ra­da u si­ste­mu zdrav­stva i znat­no ma­nje u lo­kal­noj upra­vi imao sam pri­vi­le­gi­ju, a ne­ri­jet­ko iz­bor da mo­je pr­ve sa­rad­ni­ce i ru­ko­vo­di­o­ci bu­du upra­vo že­ne. Iz­u­zet­no uva­ža­va­nje i oču­va­nje kre­di­bi­li­te­ta že­ne u dru­štve­nom mi­ljeu kroz od­go­vor­nost i pro­fe­si­o­na­li­zam is­klju­ču­je po­tre­bu da se obra­ćam nji­ma, jer tvr­dim da oso­bi­to one zna­ju moj stav pre­ma sva­koj vr­sti dis­kri­mi­na­ci­je. Ono što se me­ni po­ku­ša­va sta­vi­ti na te­ret, pr­vi bih osu­dio i sank­ci­o­ni­sao. Ne ma­nje va­žno, otac sam dvi­je­ma dje­voj­či­ca­ma ko­ji­ma smo kroz po­ro­dič­no vas­pi­ta­nje po­nu­di­li vri­jed­no­sni si­stem ute­me­ljen na po­što­va­nju i uz­di­za­nju ulo­ge že­ne na pi­ja­de­stal naj­ve­ćih vri­jed­no­sti – sa­op­štio je Glo­ma­zić.
Di­rek­tor CIS-a tvr­di da od ka­da je na toj funk­ci­ji ni­ka­da ni­je imao zva­nič­ne raz­go­vo­re i kon­tak­te sa me­di­ji­ma, pa ni sa no­vi­nar­kom „Da­na”.
-To zna­ju pred­stav­ni­ci i dru­gih me­di­ja. Sa­mim tim ni­je­sam mo­gao vo­di­ti iz­mi­šlje­ni raz­go­vor. Funk­ci­ja ko­ju oba­vljam ni­je, ni na ko­ji na­čin, ve­za­na za nad­le­žno­sti u od­lu­či­va­nju ko mo­že, a ko ne pri­su­stvo­va­ti sjed­ni­ca­ma grad­skog par­la­men­ta. Te nad­le­žno­sti ni­je­su u opi­su po­sla di­rek­to­ra CIS-a, ni­ti sam ika­da imao am­bi­ci­ju da ih pre­u­zmem. Tog da­na, kao i mno­go pu­ta ra­ni­je, bri­nuo sam o us­po­sta­vlja­nju teh­nič­kih pred­u­slo­va za ne­sme­tan rad svih uče­sni­ka - ka­ko od­bor­ni­ka, ta­ko i no­vi­na­ra ko­ji pre­no­se tok sjed­ni­ce. Iz­vje­sna no­vi­nar­ka sa­op­šta­va da sam na­re­dio da se iz­ba­ci iz pro­sto­ri­ja lo­kal­nog par­la­men­ta, a on­da u na­stav­ku iste re­če­ni­ce da sam re­kao „obez­bi­je­di­će­mo ti naj­ljep­še od­bo­r­ni­ke i naj­ljep­še di­rek­to­re da sje­de sa to­bom”. Ka­ko je mo­gu­će i jed­no i dru­go!? Ka­ko je mo­gu­će kad ne­kog iz­ba­ci­te iz pro­sto­ri­je da mu obez­bi­je­di­te pri­su­stvo onih u pro­sto­ri­ji! Pa, sa­mo na taj na­čin što to jed­no­stav­no ni­je tač­no – sa­op­štio je Glo­ma­zić.A.D.