Po­li­tič­ka sce­na u Cr­noj Go­ri ni­ka­da ni­je bi­la po­la­ri­zo­va­na kao sa­da i ovo­li­ki ani­mo­zi­te­ti mo­ra­ju da za­bri­nu sva­kog do­bro­mi­sle­ćeg, sma­tra pred­sjed­nik Gra­đan­ske ali­ja­nse Bo­ris Ra­o­nić. Sve to, ka­ko je ka­zao u raz­go­vo­ru za „Dan“, mo­ra da bri­ne sva­kog gra­đa­ni­na jer vi­še od mje­sec da­na na­kon odr­ža­va­nja iz­bo­ra dr­ža­va je i da­lje u stend baj po­zi­ci­ji, bez for­mi­ra­ne Vla­de i par­la­men­ta, iako nas oče­ku­ju broj­ne unu­tra­šnje i spolj­no­po­li­tič­ke od­lu­ke, po­put re­bal­an­sa bu­dže­ta i na­cr­ta bu­dže­ta za 2017. go­di­nu,a tu su i oba­ve­ze iz pro­ce­sa in­te­gra­ci­ja.
– To go­vo­ri o du­bo­koj po­li­tič­koj kri­zi ko­ja vo­di još ve­ćoj ne­sta­bil­no­sti dr­ža­ve. Sa okon­ča­njem spolj­no­po­li­tič­kih te­ma, fo­kus jav­no­sti i me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce bi­će si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri. To će vlast do­ve­sti u ne­zgod­nu si­tu­a­ci­ju, ima­ju­ći u vi­du ogor­če­nost onih ko­ji su aspi­ran­ti na pre­u­zi­ma­nje vla­sti. Do­bro je da i da­lje ima­mo kon­sen­zus po pi­ta­nju evrop­skih in­te­gra­ci­ja i da sva­ko na svoj na­čin že­li da do­pri­ne­se tom pro­ce­su. No, i po­red to­ga, stva­ra se at­mos­fe­ra ne­sre­đe­no­sti, pa pro­ces pre­go­vo­ra sa EU, ko­ji ni­je to­li­ko kom­plek­san, pre­du­go tra­je i mi­sti­fi­ku­je se. Zbog to­ga mi vi­še­stru­ko du­že spro­vo­di­mo po­sao ko­ji su ze­mlje „is­toč­nog blo­ka” za­vr­ši­le za se­dam go­di­na. Po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što taj pro­ces tra­je mno­go du­že. Iako smo ve­o­ma rev­no­sni u pri­la­go­đa­va­nju za­ko­no­dav­nog okvi­ra, ne po­sto­ji ni istin­ska po­li­tič­ka vo­lja ni sprem­nost in­sti­tu­ci­ja da se uhva­te u ko­štac sa re­al­nim pro­ble­mi­ma po­put bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. To je po­ka­zao i po­sled­nji iz­vje­štaj Evrop­ske ko­mi­si­je o na­pret­ku Cr­ne Go­re. Spo­lja gla­dac, a unu­tra ja­dac, što bi re­kao naš na­rod – ka­zao je Ra­o­nić.
Sma­tra da je ne­vje­ro­vat­no da se u po­sti­zbo­r­nom pe­ri­o­du man­da­tar za sa­sta­vlja­nje Vla­de Du­ško Mar­ko­vić ne ogla­ša­va ni po jed­nom po­li­tič­kom pi­ta­nju. Isto­vre­me­no se, na­po­mi­nje Ra­o­nić, na jav­nom ser­vi­su uki­da­ju emi­si­je ko­je se ba­ve po­li­ti­kom, dok se ras­pra­ve o for­mi­ra­nju ve­ći­ne u Skup­šti­ni vo­de na ni­vou spe­ku­la­ci­ja, iako plat­for­me i ko­a­li­ci­o­ni do­go­vo­ri tre­ba da bu­du tran­spa­rent­ni. Ra­o­nić se osvr­nuo i na to što se kroz pre­go­vo­re ma­njin­skih par­ti­ja i So­ci­jal­de­mo­kra­ta sa DPS-om već na­zi­ru kon­tu­re no­ve par­la­men­tar­ne ve­ći­ne.
– Te­ško je oče­ki­va­ti da u ovoj at­mos­fe­ri bu­de jav­nog is­ka­zi­va­nja ne­sla­ga­nja unu­tar no­ve ve­ći­ne, iako će po­zi­ci­ja mno­gih bi­ti ve­o­ma ne­u­god­na. Svi ak­te­ri već sa­da raz­mi­šlja­ju o na­red­nim iz­bo­ri­ma, a sum­njam da će se na njih če­ka­ti če­tiri go­di­ne, ima­ju­ći u vi­du ko­ji nam sve pro­ce­si pred­sto­je. Na ovim iz­bo­ri­ma uče­stvo­vao je dvo­ci­fren broj no­vih po­li­tič­kih su­bje­ka­ta. Re­al­no je oče­ki­va­ti da na na­re­dim iz­bo­ri­ma, zbog ova­kvih od­lu­ka, bu­de no­vih su­bje­ka­ta, jer su gra­đa­ni iz ma­njin­skih za­jed­ni­ca sa pra­vom naj­ne­za­do­volj­ni­ji dio dru­štva – re­kao je Ra­o­nić.
Ka­da je u pi­ta­nju opo­zi­ci­ja, on pro­blem vi­di u to­me što po­sto­ji dva­de­se­tak li­de­ra.
– Ta­mo gdje tre­ba da se po­ka­žu kao kva­li­tet­na al­ter­na­ti­va, po­put Bu­dve i Ko­to­ra, pra­vi se sce­na­rio ko­ji neo­do­lji­vo pod­sje­ća na nik­šić­ki. Sa­mo je pi­ta­nje ko će po­ni­je­ti dra­go­đu­ro­vi­ćev­ski krst. Opo­zi­ci­ja i da­lje tre­ba da po­nu­di smi­slen od­go­vor na pi­ta­nje ka­ko pri­zna­je re­zul­ta­te na lo­kal­nom, a ne i na na­ci­o­nal­nom ni­vou –is­ta­kao je Ra­o­nić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, opo­zi­ci­ja ima dva sce­na­ri­ja – ma­ke­don­ski i in­sti­tu­ci­o­nal­ni. – Te­ško da će po­sti­ći kon­sen­zus, ali će bi­ti do­volj­no ako po­stig­nu ne­ku vr­stu ko­or­di­na­ci­je. Opo­zi­ci­ja je ne­čuj­na i ne­sin­hro­ni­zo­va­na u ovoj si­tu­a­ci­ji, ako se iz­u­zme ob­je­di­nja­va­nje po­vo­dom iz­bor­nih zlo­u­po­tre­ba.
Osim to­ga, u ovom pe­ri­o­du ni­je po­vu­čen ni­je­dan zna­čaj­ni­ji po­tez, a sa­da ima­ju pro­stor za dje­lo­va­nje pre­ma ma­njin­skim par­ti­ja­ma, me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci i slič­no. Za­du­ži­va­nje dr­ža­ve za 100 mi­li­o­na u nor­mal­noj ze­mlji bi pro­iz­ve­lo dra­ma­tič­ne re­ak­ci­je, tim pri­je ako zna­mo ni­vo za­du­že­no­sti, a kod nas je emi­si­ja ob­ve­zni­ca pri­ka­za­na kao ve­li­ki uspjeh Vla­de. To što ban­ke uzi­ma­ju od gra­đa­na no­vac po ka­ma­ti od 1,5 od­sto, a dr­ža­vi ga kre­di­ti­ra­ju po če­ti­ri od­sto, za nas je uspjeh i nor­mal­na stvar. U Cr­noj Go­ri pred­sto­ji pe­ri­od ozbilj­nih so­ci­o­e­ko­nom­skih pro­ble­ma, ali ne tre­ba oče­ki­va­ti pro­mje­ne, jer nam je svi­jest i da­lje na da­le­ko ni­žem ni­vou od evrop­skog – za­klju­čio je Ra­o­nić.
V.R.


Za­bri­nja­va ću­ta­nje aka­dem­ske za­jed­ni­ce

Po ri­je­či­ma Bo­ri­sa Ra­o­ni­ća, šo­kant­no je da aka­dem­ski sek­tor i da­lje „gla­sno ću­ti” i da pro­fe­so­ra ne­ma u jav­no­sti po bi­lo ka­kvom pi­ta­nju.
– Ci­vil­ni sek­tor pre­u­zi­ma ogro­man dio jav­nog pro­sto­ra, ko­ji se on­da od so­ci­jal­nih ane­ste­zi­o­lo­ga i no­vi­na­ra spe­ci­ja­la­ca že­le pri­ka­za­ti kao po­li­tič­ki pri­stra­sni. Iz­o­sta­nak re­ak­ci­ja aka­dem­ske za­jed­ni­ce za­bri­nja­va jer sa­mo uz nji­ho­vu po­moć mo­gu se po­kre­nu­ti kon­kret­ni­ji i hra­bri­ji ko­ra­ci ka su­o­ča­va­nju sa „opa­snim” pro­ble­mi­ma či­je rje­ša­va­nje ni­je u in­ter­esu vi­še­de­ce­nij­ske vla­sti. Nji­ho­va ri­ječ, osu­da, kri­ti­ka, su­ge­sti­ja tre­ba da bu­du mo­to­ri ko­ji po­kre­ću dru­štve­ne pro­mje­ne –is­ta­kao je Ra­o­nić.
Ka­ko je do­dao, ova­kva si­tu­a­ci­ja, gdje se nji­hov glas ne ču­je, sa­mo učvr­šću­je po­sto­ja­nje dru­štve­nih ano­ma­li­ja ko­je su to­li­ko oči­gled­ne i du­go­traj­ne da, na­ža­lost, po­sta­ju op­šte­pri­hva­tlji­ve.
Ra­o­nić sma­tra da će pe­ri­od opo­rav­ka dru­štva du­go tra­ja­ti.