U Cr­noj Go­ri go­di­šnje 110 lju­di iz­vr­ši sa­mo­u­bi­stvo i bi­lje­ži se enor­man po­rast de­pre­siv­nih po­re­me­ća­ja kod gra­đa­na, što mo­ra da za­bri­ne zdrav­stve­ni si­stem, po­da­ci su Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je (SZO). Še­fi­ca SZO za Cr­nu Go­ru Mi­na Bra­jo­vić ka­za­la je na kon­fe­ren­ci­ji po­vo­dom Svjet­skog da­na zdra­vlja, 7. apri­la, da je u Cr­noj Go­ri po­ras­tao broj sa­mu­bi­sta­va u od­no­su na 2000. go­di­nu za 35 od­sto i da su mno­gi fak­to­ri uti­ca­li na za­bri­nji­va­ju­će sta­nje, po­čev od po­ra­sta bro­ja obo­lje­lih od de­pre­si­je, po­tom ve­ći broj za­vi­sni­ka od al­ko­ho­la i psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci, pe­ri­od tran­zi­ci­je i eko­nom­ske pri­li­ke u dr­ža­vi i ne­a­e­de­kvat­na bri­ga zdrav­stve­nog si­ste­ma.
– Cr­na Go­ra se na­la­zi me­đu pr­vih 10 dr­ža­va po bro­ju sa­mo­u­bi­sta­va u Evro­pi, pa je ja­sno ko­li­ko je ozbilj­na si­tu­a­ci­ja. Sto­pa sa­mo­u­bi­sta­va kod nas je vr­lo vi­so­ka i iz­no­si 18,9 na 100.000 sta­nov­ni­ka, pre­ma po­da­ci­ma SZO. Ovo je zdrav­stve­ni i so­ci­jal­ni pro­blem u dr­ža­vi. Po­da­ci In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje i SZO po­ka­zu­ju da gra­đa­ni Cr­ne Go­re naj­če­šće obo­li­je­va­ju od kar­di­o­va­sku­lar­nih i ma­lig­nih obo­lje­nja, ali su te hro­nič­ne bo­le­sti i te ka­ko po­ve­za­ne sa de­pre­si­jom. Ve­li­ki po­rast sa­mo­u­bi­sta­va tre­ba da za­bri­ne sve in­sti­tu­ci­je u dr­ža­vi. Sve ze­mlje ju­go­i­stoč­ne Evro­pe na uspje­šan na­čin su sma­nji­le broj sa­mo­u­bi­sta­va, me­đu ko­ji­ma je i Bo­sna i Her­ce­go­vi­na od 2000. go­di­ne, dok su u Cr­noj Go­ri za 12 go­di­na po­ra­sla iz­vr­še­nja za 35 od­sto, is­ti­če Bra­jo­vi­će­va.
Ona ka­že da je is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo da 74 od­sto obo­lje­lih ne­ma ade­kva­tan tret­man i li­je­če­nje od de­pre­si­je.
– Is­tra­ži­va­nje po­ka­zu­je da su naj­če­šće ku­po­va­ne ta­ble­te pro­tiv de­pre­si­je, dok se oko 50 od­sto oso­ba li­je­či ade­kvat­nom te­ra­pi­jom. Že­ne su če­šće iz­lo­že­ne obo­li­je­va­nju od de­pre­si­je ne­go mu­škar­ci. De­pre­si­ja je po­red zdrav­stve­nog, ve­li­ki i eko­nom­ski pro­blem za sva­ku dr­ža­vu, jer su obo­lje­le oso­be ne­spo­sob­ne za rad, na­vo­di Bra­jo­vi­će­va.
Po­moć­ni­ca mi­ni­stra zdra­vlja Al­ma Haj­dar­pa­šić Dre­še­vić ka­za­la je da je Cr­na Go­ra u pro­te­klih 20 go­di­na ima­la ni­sku sto­pu za­po­sle­no­sti i zbog uslo­va za ži­vot i pri­li­va iz­bje­gli­ca svr­sta­na je me­đu ze­mlje sa vi­so­kim ste­pe­nom de­pre­si­je.
– Ri­zik od du­šev­nih po­re­me­ća­ja je ve­ći me­đu si­ro­ma­šni­ma, ne­za­po­sle­ni­ma i oso­ba­ma ni­skog obra­zov­nog sta­tu­sa, kao i me­đu žr­tva­ma na­si­lja, že­na­ma i sta­rim oso­ba­ma. Mo­ra­mo una­pri­je­di­ti rad slu­žbi i kva­li­tet uslu­ga iz obla­sti men­tal­nog zdra­vlja, re­kla je Haj­dar­pa­šić Dre­še­vić.
Pred­sjed­nik skup­štin­skog Od­bo­ra za zdrav­stvo, rad i so­ci­jal­no sta­ra­nje Mi­o­drag Ra­du­no­vić po­ru­čio da je po­treb­no si­stem­ski ra­di­ti na iza­zo­vi­ma u li­je­če­nju de­pre­si­je i pre­ven­ci­ji me­na­tal­nih po­re­me­ća­ja.
– Neo­p­hod­na je bo­lja mul­ti­sek­tor­ska sa­rad­nja iz­me­đu mi­ni­star­stva zdra­vlja i so­ci­jal­nog sta­ra­nja i obra­zov­nih in­sti­tu­ci­ja, kao i uspje­šni­je spro­vo­đe­nje pro­gra­ma men­tal­nog zdra­vlja u ško­la­ma, re­kao je Ra­du­no­vić.
D.B.


Povećati cijene alkohola

Bra­jo­vić je po­zva­la Vla­du da zbog po­ve­ća­nja kon­zu­mi­ra­nja al­ko­ho­la za 25 od­sto pre­du­zme ko­ra­ke, kon­tro­li­še i ogra­ni­či do­stup­nost tih pi­ća. Ona je ka­za­la da je neo­p­hod­no po­ve­ća­ti ci­je­ne al­ko­hol­nih pi­ća, ka­ko bi se sma­nji­la nji­ho­va do­stup­nost.
– De­pre­si­ju je mo­gu­će iz­li­je­či­ti u 80 od­sto slu­ča­je­va, ka­ko bi se spri­je­či­la sa­mo­u­bi­stva. To je sve po­ve­za­no sa po­ve­ća­njem kon­zu­mi­ra­nja al­ko­ho­la i opoj­nih dro­ga u dru­štvu, re­kla je Bra­jo­vi­će­va.