Da bi se že­lje­znič­ka pred­u­ze­ća iz­vu­kla iz ve­li­ke fi­nan­sij­ske kri­ze neo­p­hod­no je u što sko­ri­jem pe­ri­o­du sma­nji­ti broj rad­ni­ka, a, pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma „Da­na”, u ove če­ti­ri kom­pa­ni­je vi­šak je pre­ko 300 za­po­sle­nih.
Ka­ko se na­vo­di u stra­te­gi­ji raz­vo­ja že­lje­zni­ce, ko­ju je Vla­da usvo­ji­la pri­je mje­sec da­na, na­vo­di se da je neo­p­hod­na re­duk­ci­ja rad­ne sna­ge i pod­sje­ća da je u pe­ri­o­du ka­da je bi­la na­mja­nja pro­duk­tiv­nost za­po­šlja­va­no još rad­ni­ka. U do­ku­men­tu je na­gla­še­no i da se ras­ho­di za za­ra­de u že­lje­znič­kim kom­pa­ni­ja­ma mo­ra­ju sma­nji­ti.
– U struk­tu­ri ukup­nih ras­ho­da kod svih že­lje­znič­kih kom­pa­ni­ja do­mi­nant­no mje­sto ima­ju tro­ško­vi za­ra­da i osta­lih na­kna­da za­po­sle­ni­ma. Tro­ško­vi za­ra­da u 2014. go­di­ni sma­nje­ni su u tri kom­pa­ni­je i to ŽICG, Mon­te­kar­go i OŽVS 5,5 do 8 od­sto, dok je ŽPCG po ovom osno­vu imao po­ve­ća­nje tro­ško­va za sko­ro 12 od­sto. Me­đu­tim, tro­ško­vi za­ra­da u 2015. go­di­ni su po­ve­ća­ni kod svih kom­pa­ni­ja, sa naj­ve­ćim uče­šćem kod OŽVS – na­ve­de­no je u do­ku­men­tu.
Že­lje­znič­ke kom­pa­ni­je – Že­lje­znič­ki pre­voz, Že­lje­znič­ka in­fra­struk­tu­ra, Odr­ža­va­nje že­lje­znič­kih vo­znih sred­sta­va i Mon­te­kar­go za­jed­no bro­je oko 1,6 hi­lja­da rad­ni­ka. Naj­vi­še za­po­sle­nih, shod­no re­vi­zor­skim iz­vje­šta­ji­ma, ima Že­lje­znič­ka in­fra­struk­tu­ra i to pre­ko 800, za­tim ŽPCG sa oko 400 rad­ni­ka dok OŽVS ima ne­što ma­nje od 200 za­po­sle­nih, ko­li­ko ot­pri­li­ke ima i Mon­te­kar­go.
– Sma­nje­nje obi­ma me­đu­na­rod­nog sa­o­bra­ća­ja u pret­hod­ne tri go­di­ne je bi­lo dra­stič­no. Pri­hod od me­đu­na­rod­nog sa­o­bra­ća­ja je sa 5,3 mi­li­o­na eura u 2007. go­di­ni pao na 1,7 mi­li­o­na eura u 2015. go­di­ni. Ova raz­li­ka se bez sma­nje­nja rad­ne sna­ge ne mo­že kom­pen­zo­va­ti kroz sma­nje­nje tro­ško­va. Na­su­prot ovim po­da­ci­ma, obim lo­kal­nog že­lje­znič­kog sa­o­bra­ća­ja Cr­ne Go­re je u stal­nom po­ra­stu od 2011. go­di­ne, a na­ro­či­to od 2013. go­di­ne, ka­da su u sa­o­bra­ćaj kre­nu­li no­vi elek­tro­mo­tor­ni vo­zo­vi. Pre­voz od sko­ro 1,1 mi­li­o­n lo­kal­nih put­ni­ka u 2015. go­di­ni ge­ne­ri­še pri­hod od 1,97 mi­li­o­na eura. Po­rast obi­ma pre­vo­za i pri­ho­da u lo­kal­nom sa­o­bra­ća­ju, me­đu­tim, ne mo­že da na­dok­na­di gu­bit­ke zbog pa­da u me­đu­na­rod­nom sa­o­bra­ća­ju. O to­me svje­do­či i po­da­tak da su ukup­ni pri­ho­di od pre­vo­za put­ni­ka u 2008. go­di­ni bi­li za sko­ro pet mi­li­o­na eura ve­ći ne­go 2015. go­di­ne – pi­še u stra­te­gi­ji raz­vo­ja že­lje­zni­ce u na­red­nih de­set go­di­na.
Vla­da me­đu mje­ra­ma opo­rav­ka že­lje­znič­kih pred­u­ze­ća na­vo­di i mo­gu­ću pri­va­ti­za­ci­ju.
– Ova od­lu­ka je pr­ven­stve­no od­lu­ka Vla­de CG ko­ja je sma­tra­la da pro­ble­me u že­lje­znič­kom sek­to­ru tre­ba rje­ša­va­ti kroz pri­va­ti­za­ci­ju go­to­vo svih di­je­lo­va si­ste­ma, osim dje­lat­no­sti re­gu­li­sa­nja sa­o­bra­ća­ja. Me­đu­tim, već 2008. go­di­ne na­stu­pi­la je glo­bal­na fi­nan­sij­ska kri­za ko­ja je sma­nji­la in­te­res za pri­vat­ne in­ve­sti­ci­je u že­lje­znič­ki sek­tor te na­mje­re Vla­de za pri­va­ti­za­ci­jom po­je­di­nih dje­lat­no­sti že­lje­znič­kog sek­to­ra ni­je­su vi­še ima­le upo­ri­šte u no­voj re­al­no­sti okru­že­nja. Plan pri­va­ti­za­ci­je je bio iz­u­zet­no am­bi­ci­o­zan: iz­bor stra­te­ških part­ne­ra za dje­lat­no­sti put­nič­kog i te­ret­nog sa­o­bra­ća­ja i odr­ža­va­nja Že­lje­znič­ke in­fra­struk­tu­re, pro­da­ju kon­trol­nog pa­ke­ta ak­ci­ja za Odr­ža­va­nje vo­znih sred­sta­va – na­vo­di se u do­ku­men­tu.
Ta­ko­đe, u stra­te­gi­ji je na­ve­de­no da su če­ti­ri že­lje­znič­ka pred­u­ze­ća od 2012. do 2015. go­di­ne ostva­ri­la uku­pan mi­nus od 40 mi­li­o­na eura. Že­lje­znič­ke kom­pa­ni­je, uzu­zev Mon­te­kar­ga, na­la­ze se na cr­noj li­sti naj­ve­ćih du­žni­ka dr­ža­vi po osno­vu po­re­za i do­pri­no­sa. Že­lje­znič­ka in­fra­struk­tu­ra du­gu­je cir­ka tri mi­li­o­na eura, ko­li­ki je i dug Že­lje­znič­kog pre­vo­za dok OŽVS pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Po­re­ske upra­ve ima du­go­va­nja od 1,6 mi­li­o­na eura. B.Ma.


Me­đu­sob­na po­tra­ži­va­nja ve­li­ki pro­blem

Po­se­ban pro­blem u funk­ci­o­ni­sa­nju že­lje­znič­kih dru­šta­va pred­sta­vlja­ju me­đu­sob­na po­tra­ži­va­nja, ko­ja su se ta­ko­đe po­ve­ća­la u 2015. go­di­ni, dok je u 2016. go­di­ni do­šlo do sma­nje­nja du­go­va, iz raz­lo­ga po­slo­va­nja sa pro­fi­tom Mon­te­kar­ga i zbog do­dat­nih sred­sta­va ko­ja su re­ba­lan­som bu­dže­ta do­di­je­lje­na ŽPCG u ci­lju iz­mi­re­nja te­ku­ćih i za­o­sta­lih oba­ve­za 2,7 mi­li­o­na eura.
– Naj­ve­ći dio me­đu­sob­nih po­tra­ži­va­nja od­no­si se na du­go­ve ŽPCG pre­ma ŽICG za utro­še­nu elek­trič­nu ener­gi­ju vi­so­kog na­po­na oko 897 hi­lja­da eura. Ovo ja­sno po­ka­zu­je da i u slu­ča­ju da se is­pla­te me­đu­sob­na po­tra­ži­va­nja, si­stem u sa­da­šnjim okol­no­sti­ma ni­je odr­živ, jer su za­du­že­nja sva če­ti­ri dru­štva znat­no ve­ća od me­đu­sob­nih po­tra­ži­va­nja – na­vo­di se u do­ku­men­tu.