Se­nat Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re (UCG) do­nio je ju­če od­lu­ku da u sle­de­ćoj stu­dij­skoj go­di­ni bu­de upi­sa­no 3.609 stu­de­na­ta o tro­šku dr­ža­ve, dok je od­bi­jen pred­log če­ti­ri fa­kul­te­ta da bu­de pri­mlje­no 300 bru­co­ša ma­nje. Na sjed­ni­ci za­tvo­re­noj za jav­nost od­bi­jen je iz­bor de­ka­na Prav­nog fa­kul­te­ta Ve­li­mi­ra Ra­ko­če­vi­ća i pro­rek­tor­ke Ma­je Ba­ćo­vić u aka­dem­sko zva­nje re­dov­ni pro­fe­sor.
Ka­ko nam je re­če­no, Se­nat će na na­red­noj sjed­ni­ci po­no­vo od­lu­či­va­ti o Ra­ko­če­vi­će­vom iz­bo­ru, na­kon što do­bi­ju do­dat­na ob­ja­šnje­nja re­cen­ze­na­ta i Na­uč­nog od­bo­ra u ve­zi nje­go­vih na­uč­nih ra­do­va iz obla­sti me­di­ci­ne, ko­je je pred­lo­žio. Sa­go­vor­nik „Da­na” iz Se­na­ta is­ti­če da su se­na­to­ri po­di­je­lje­ni u ve­zi iz­bo­ra Ra­ko­če­vi­ća, ko­ji je od tri pri­ja­vlje­na na­uč­na ra­da dva ob­ja­vio u me­di­cin­skim ča­so­pi­si­ma, dok se je­dan iz obla­sti kri­mi­na­li­sti­ke ne na­la­zi na SCI li­sta­ma.
Tra­že se do­pun­ska po­ja­šnje­nja u ve­zi nje­go­vih ra­do­va iz me­di­ci­ne i uop­šte ni­je iz­vje­sno da će de­kan Ra­ko­če­vić bi­ti iza­bran u zva­nje re­dov­nog pro­fe­so­ra. Na jed­nom od ra­do­va pod na­zi­vom „Go­ja­znost kod dje­ce kao fak­tor ri­zi­ka za kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti”, ob­ja­vlje­nom u hr­vat­skom me­di­cin­skom li­stu „Ak­ta kli­ni­ka Kro­a­ti­ka” 2016. go­di­ne, pot­pi­san je kao ko­a­u­tor sa su­pru­gom lje­kar­kom Li­di­jom Ra­ko­če­vić. Dru­gi rad ob­ja­vljen je u „Srp­skom ar­hi­vu za ce­lo­kup­no le­kar­stvo” pod na­zi­vom „Ob­duk­ci­o­ni na­laz kod bes­kuć­ni­ka”, ko­ji pot­pi­su­je sa biv­šim mi­ni­strom zdra­vlja Mi­o­dra­gom Ra­du­no­vi­ćem i još ne­ko­li­ko ko­a­u­to­ra, ka­že je­dan od se­na­to­ra.
Pre­ma na­šim in­for­ma­ci­ja­ma, Ma­ja Ba­ćo­vić ni­je iza­bra­na u zva­nje re­dov­nog pro­fe­so­ra jer ne­ma ni­je­dan na­uč­ni rad ob­ja­vljen u ča­so­pi­si­ma ko­ji se na­la­ze u me­đu­na­rod­nim ba­za­ma po­da­ta­ka. U mi­šlje­nju Na­uč­nog od­bo­ra na­vo­di se da, shod­no mje­ri­li­ma za iz­bor u aka­dem­sko zva­nje re­dov­nog pro­fe­so­ra, mo­že bi­ti iza­bra­no li­ce ko­je ima naj­ma­nje če­ti­ri ra­da, od ko­jih dva ko­ja su pri­zna­ta u me­đu­na­rod­nim ča­so­pi­si­ma, na­kon pret­hod­nog iz­bo­ra u zva­nje. Na­vo­de u iz­vje­šta­ju da kan­di­dat mo­ra bi­ti pr­vi autor u jed­nom, a vo­de­ći autor u dru­gom ra­du.
Se­nat je na sjed­ni­ci od­bio pred­log Prav­nog fa­kul­te­ta, ta­ko da će, umje­sto 120, bi­ti upi­sa­no 240 bru­co­ša u sep­tem­bru. Na Fa­kul­te­tu za tu­ri­zam i ho­te­li­jer­stvo će, umje­sto 120, bi­ti upi­sa­no 230, na Ar­hi­tek­tu­ri, umje­sto 30, ima mje­sta za 80 ma­tu­ra­na­ta, a na Fa­kul­te­tu po­li­štič­kih na­u­ka (FPN) 160, u od­no­su na pred­lo­že­nih 140. Utvr­đe­ni broj stu­de­na­ta ko­ji će bi­ti upi­san na UCG bi­će pro­sli­je­đen Uprav­nom od­bo­ru na od­lu­či­va­nje, na­kon če­ga će Vla­da da­ti ko­nač­nu od­lu­ku.
– Na Bi­o­teh­nič­kom fa­kul­te­tu bi­će upi­sa­no 155 bru­co­ša, na Eko­no­mi­ji 390, Elek­tro­teh­nič­kom 330, Fa­kul­te­tu dram­skih umjet­no­sti 36, Fa­kul­te­tu li­kov­nih umjet­no­sti 35, Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka 160, Po­mor­skom fa­kul­te­tu 260, Fa­kul­te­tu za sport i fi­zič­ko vas­pi­ta­nje 120, Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu 350, Fi­lo­zof­skom 315, Gra­đe­vin­skom 120, Ma­šin­skom 180, Me­di­cin­skom 175, Me­ta­lur­ško-teh­no­lo­škom 105, Mu­zič­koj aka­de­mi­ji 26, Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu 230 – na­vo­di se u od­lu­ci Se­na­ta.
Se­nat je pri­hva­tio pred­log Stu­denst­kog par­la­men­ta da svi fa­kul­te­ti ras­pi­šu sva mje­sta za upis pred­vi­đe­na li­cen­com, ka­ko bi dr­žav­ni uni­ver­zi­tet imao pred­nost na tr­ži­štu vi­so­kog obra­zo­va­nja.
– Raz­log zbog ko­jeg su po­je­di­ni fa­kul­te­ti tra­ži­li sma­nje­nje bro­ja upi­sa­nih stu­de­na­ta je što pro­fe­so­ri po no­vom ko­lek­tiv­nom ugo­vo­ru i no­vom Za­ko­nu o vi­so­kom obra­zo­va­nju ne­će ima­ti pri­ho­de od sa­mo­fi­nan­si­ra­ju­ćih stu­de­na­ta, ta­ko da im ve­ći broj upi­sa­nih ni­šta ne zna­či, osim vi­še po­sla – ka­že sa­go­vor­nik „Da­na”.
D.B.


Vla­da da pre­spi­ta od­lu­ku o ško­li u Be­ra­na­ma

Se­nat je ju­če za­tra­žio da Vla­da pre­i­spi­ta od­lu­ku o ostan­ku Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le u Be­ra­na­ma i ukazao da održavanje nekvalitetnih studijskih programa dugoročno ne može biti od koristi ni Sjeveru, ni Crnoj Gori.
- Kao alternativno i racionalno rješenje je da ove godine obustavi upis nove generacije studenata, dok bi ranije upisani nastavili studije u Beranama. Time bi se dobilo potrebno vrijeme za eventualno rekoncipiranje programa i stvaranje uslova za novu akreditaciju. Zagovarajući duh dobre saradnje, a u javnom interesu, Senat poziva Vladu da dodatno razmotri navedne argumente u pravcu usklađivanja odluke sa zakonskim procedurama akreditacije i licenciranja, uz poštovanje akademskih standarda i ustavnog principa autonomije univerziteta - navodi se u obraćanju Senata Vladi.