-ŽABLjAK- Čopor vukova desetkovao je stado ovaca durmitorskog stočara Veljka Stijepovića, u noći između utorka i srijede. Prizor na licu mjesta bio je užasan i uznemirujući. Leševi zaklanih ovaca razbacani okolo, a teško ranjene životinje skončavale su na okrvavljenom tlu. Ostatak prestravljenog stada šćućurio se u suprotnom dijelu tora. Usmrćeno je deset ovaca, a teško povrijeđeno više od četrdeset. Za tridesetak ovaca još tragaju, ali nažalost po planini nalaze samo leševe.
Veljko kaže da od povrijeđenih ovaca nijedna ne može ostati živa, jer su im nanesene teške povrede i po preporuci veterinara moraju se uništiti.
-U toru pored kolibe gdje boravimo bilo je stado koje je brojalo 270 grla, 150 ovaca, ostalo jagnjad, ali i pored toga vukovi su upali u toku noći i gotovo prepolovili stado, Sve se dešavalo oko 3,20 sati posle ponoći, ni dva šarplaninca nijesu se živi čuli. Čuo sam čaktar i nekakvu jurnjavu po toru, ustao, uzeo sijalicu, potrčao prema toru i zatekao jeziv prizor. Bio sam bespomoćan, vuk zaštićen, a ja bez oružja, jer ga je država zabranila. Pozvao sam komšije u pomoć i do zore smo sakupljali preostale ovce. Samo kad je zdravo familija, ali nije nam lako, vjerujte, od ovoga živimo, hranimo djecu i školujemo- priča ovaj uzorni durmitorski stočar.
Veljkov katun nalazi se u zoni Nacionalnog parka „Durmitor“, gdje je vuk zaštićena životinja, a oružje je zabranjeno nositi i upotrebljavati, tako da nije mogao da zaštiti svoje stado. Na naše pitanje da li od Opštine, Ministastva poljoprivrede i prvenstveno od NPCG očekuje da adekvatno reaguju i da mu bar donekle pomognu da ublaži nastalu štetu, Veljko ističe da nije veliki optimista.
-Poučen nekim ranijim iskustvima, nijesam siguran da će se zainteresovati za moj problem. Prije tri godine takođe sam pretrpio štetu, kada mi je uginulo preko stotinu deset grla usled kju groznice. Tada su mi rekli da napišem zahtjev Ministarstvu poljoprivrede i Opštini Žabljak, međutim, nikakvu podršku nijesam dobio. Jedino su mi tada iz Opštine ponudili nadoknadu u iznosu od 200 eura, koje sam naravno odbio-priča Stijepović.
Njegov komšija, takođe stočar Baćo Karadžić. koji je među prvima pritekao u pomoć, dodaje:
-Nama država kaže ,,predajte oružje da idemo u Evropu’’. Ali, da je Veljko imao oružje sigurno šteta ne bi bila ovolika, a možda je ne bi ni bilo. E da je to uradio, danas bi bio u zatvoru. A naš život u zoni nacionalnog parka je priča za sebe.
V.Š.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
