U okvi­ru pla­ni­ra­ne re­a­li­za­ci­je tre­će fa­ze pro­jek­ta Ener­dži vud, za ko­ju je Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je u ovoj go­di­ni obez­bi­je­di­lo 50.000 eura, bi­će mo­gu­će ugra­di­ti vi­še od 100 si­ste­ma za gri­ja­nje na mo­der­ne ob­li­ke bi­o­ma­se – pe­let i bri­ket, pro­cje­nju­ju u ovom vla­di­nom re­so­ru. Ge­ne­ral­ni di­rek­tor za ener­get­sku efi­ka­ka­snost Mar­ko Ra­du­lo­vić ka­zao je da pro­je­kat omo­gu­ća­va po­di­za­nje bes­ka­mat­nih kre­di­ta u iz­no­su do 3.500 eura, sa mak­si­mal­nim pe­ri­o­dom ot­pla­te do pet go­di­na, a da će mo­gu­ći broj ugra­đe­nih si­ste­ma za­vi­si­ti ka­ko od ci­je­ne si­ste­ma ko­ji gra­đa­ni iza­be­ru, ta­ko i od vi­si­ne ka­mat­ne sto­pe ko­ja bu­de ugo­vo­re­na sa ban­ka­ma.
– U to­ku je jav­ni po­ziv svim za­in­te­re­so­va­nim di­stri­bu­te­ri­ma/in­sta­la­te­ri­ma da naj­ka­sni­je do 6. sep­tem­bra do­sta­ve svo­je po­nu­de Mi­ni­star­stvu eko­no­mi­je. Po­red to­ga, upu­ti­li smo i zva­ni­čan po­ziv svim ban­ka­ma u Cr­noj Go­ri da do 28. av­gu­sta do­sta­ve pi­smo za­in­te­re­so­va­no­sti za uče­šće u ovom pro­jek­tu. Na­kon eva­lu­a­ci­je svih pri­spje­lih po­nu­da i pot­pi­si­va­nja od­go­va­ra­ju­ćih spo­ra­zu­ma o sa­rad­nji sa part­ne­ri­ma na pro­jek­tu, oče­ku­je­mo da će se to­kom je­se­ni, a pri­je po­čet­ka grej­ne se­zo­ne, ste­ći svi uslo­vi za po­če­tak re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta – ka­zao je Ra­du­lo­vić za „Dan”.
U pret­hod­ne dvi­je fa­ze, ko­je su re­a­li­zo­va­ne uz po­dr­šku Luk­sem­bru­ške agen­ci­je za raz­voj­nu sa­rad­nju, od­no­sno na osno­vu gran­ta Vla­de Kra­lje­vi­ne Nor­ve­ške, ugra­đe­no je ukup­no 775 si­ste­ma za gri­ja­nje na mo­der­ne ob­li­ke bi­o­ma­se. Po­lo­vi­na ugra­đe­nih si­ste­ma je, ka­ko ka­že Ra­du­lo­vić, na sje­ve­ru.
– Ka­da je ri­ječ o op­šti­na­ma, naj­vi­še si­ste­ma za gri­ja­nje na bi­o­ma­su je ugra­đe­no u Op­šti­ni Plje­vlja (172 ili 22 od­sto), či­me smo na­ro­či­to za­do­volj­ni ima­ju­ći u vi­du po­tre­bu gra­đa­na Plje­va­lja da po­sto­je­će si­ste­me gri­ja­nja za­mi­je­ne no­vim, efi­ka­sni­jim si­ste­mi­ma ko­ji­ma je uti­caj na za­ga­đe­nje ži­vot­ne sre­di­ne sve­den na teh­no­lo­ški mi­ni­mum – na­veo je Ra­du­lo­vić.
Go­vo­re­ći o po­stup­ku apli­ci­ra­nja za bes­ka­mat­ni kre­dit u okvi­ru ovog pro­jek­ta, Ra­du­lo­vić je po­ja­snio da je pro­ce­du­ra ve­o­ma jed­no­stav­na.
– Pr­vo, gra­đa­nin stu­pa u kon­takt sa ne­kim od iza­bra­nih di­stri­bu­te­ra/in­sta­la­te­ra, od ko­ga do­bi­ja sa­vjet teh­nič­ke pri­ro­de u po­gle­du to­ga ko­ji si­stem za gri­ja­nje bi bio naj­po­god­ni­ji za stam­be­ni obje­kat u ko­jem bo­ra­vi. Na­kon iz­bo­ra si­ste­ma gra­đa­nin od in­sta­la­te­ra do­bi­ja po­nu­du za is­po­ru­ku i ugrad­nju si­ste­ma, od­no­sno pro­fak­tu­ru sa ko­jom od­la­zi u jed­nu od iza­bra­nih ba­na­ka, gdje apli­ci­ra za odo­bre­nje kre­di­ta – po­ja­snio je Ra­du­lo­vić.
Uko­li­ko se kre­dit odo­bri, ka­ko je do­dao, kva­li­fi­ko­va­ni di­stri­bu­ter/in­sta­la­ter ugra­đu­je si­stem za gri­ja­nje u stam­be­nom objek­tu ko­ri­sni­ka, a kli­jent ban­ci ot­pla­ću­je bes­ka­mat­ni kre­dit u jed­na­kim mje­seč­nim ra­ta­ma.
– Da­kle, gra­đa­nin vra­ća ban­ci glav­ni­cu kre­di­ta, dok ka­ma­tu i na­kna­du za ob­ra­du kre­di­ta ban­ci pla­ća Mi­ni­star­tsvo eko­no­mi­je – is­ta­kao je on.
Svi po­da­ci o pro­jek­tu mo­gu se na­ći na saj­tu re­sor­nog mi­ni­star­stva.D.M.