Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja od­bi­ja za­htje­ve za do­dje­lu pri­vre­me­nih na­kna­da že­na­ma ko­ji­ma su uki­nu­ta pri­ma­nja po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce na­kon usva­ja­nja Za­ko­na o spro­vo­đe­nju od­lu­ke ustav­nog su­da. Re­dak­ci­ji „Da­na” po­ža­li­lo se vi­še že­na da ne mo­gu da ostva­re pri­ma­nje iako su ra­ni­je ima­le ugo­vor na neo­d­re­đe­no vri­je­me jer im ni­je­su upla­će­ni do­pri­no­si za po­sled­njih pet go­di­na ili su ra­di­le u sa­mo­stal­nim tr­go­vin­skim rad­nja­ma, a bez pri­ma­nja osta­ju i že­ne ko­je su na evi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih i ko­ri­sni­ce po­ljo­pri­vred­nog osi­gu­ra­nja. Pre­ma za­ko­nu, pra­vo na pri­vre­me­nu na­kna­du, naj­vi­še do pet go­di­na, ima­ju že­ne ko­je su pre­ki­nu­le stal­ni rad­ni od­nos, od­no­sno ras­ki­nu­le ugo­vor na neo­d­re­đe­no vri­je­me.
Pre­ma ri­je­či­ma Dra­gi­ce Stri­ko­vić iz Pod­go­ri­ce, njoj je u lo­kal­nom Cen­tru za so­ci­jal­ni rad sa­op­šte­no da pri­vre­me­nu na­kna­du ne mo­že do­bi­ti jer je ra­di­la u sa­mo­stal­noj tr­go­vin­skoj rad­nji. Ona na­vo­di da su joj u cen­tru na pi­ta­nje šta sa­da da ra­di, sa­mo re­kli „ža­li se”.
– Njih u su­šti­ni mi ne in­te­re­su­je­mo, sve ra­de sa­mo da nas što ma­nje bu­de da pri­ma­mo i tu pri­vre­me­nu na­kna­du na­kon što su nam uki­nu­li do­ži­vot­ne. Ni­sam zna­la da sa­da ima ve­ze i ka­kvo je bi­lo pred­u­ze­će u ko­jem sam ra­di­la, ali iz­gle­da sve ima ve­ze ka­da tre­ba da nas za­ki­nu. Ta­ko­đe, tra­ži­li su nam da im do­ne­se­mo kom­plet­nu ori­gi­nal­nu do­ku­men­ta­ci­ju, vje­ro­vat­no da nam sve za­pli­je­ne da ih ne mo­že­mo tu­ži­ti – is­pri­ča­la je za „Dan” Stri­ko­vi­će­va.
Pro­ble­me ima i Sta­na Kur­to­vić iz Iga­la ko­ja ne mo­že da do­bi­je na­dok­na­du jer joj ni­je upla­ćen rad­ni staž za po­sled­njih peg go­di­na.
– Imam 37 go­di­na rad­nog sta­ža, a upla­će­ne su mi 32. Sa­da ka­da su uki­nu­li na­dok­na­de ne mo­gu da ostva­rim no­vu jer ne­mam upla­će­ne do­pri­no­se za pet go­di­na, a ne­mam ni pen­zi­ju. Zna­či, osta­jem bez iče­ga – ka­za­la je za „Dan” Kur­to­vi­će­va.
Do­da­la je da se obra­ća­la svim in­sti­tu­ci­ja­ma, ali da ni­je do­bi­la od­go­vor ka­ko da se za­šti­ti.
– Svi pre­ba­cu­ju od­go­vor­nost sa jed­nih na dru­ge. Da­ju mi broj te­le­fo­na ko­ji zo­vem po ci­je­li dan, a ni­ko se ne ja­vlja. Sve su pri­li­ke da ho­će da nas iz­mo­re ka­ko bi­smo od­u­sta­le. Bo­ga mi, ne­će­mo – po­ru­ču­je u iz­ja­vi za naš list Kur­to­vi­će­va.
Dra­gi­ca Ko­na­tar iz Pod­go­ri­ce na­vo­di da je osta­la bez na­dok­na­de od 100 eura ko­ju je pri­ma­la pre­ko bi­roa po osno­vu in­va­lid­no­sti.
– Pr­vo sam do­bi­ja­la 33, pa 55, pa 77 eura po osno­vu ne­za­po­sle­no­sti, a na­kon to­ga mi je re­če­no da imam pra­vo na 100 eura po osno­vu in­va­lid­no­sti. Ja sam to uze­la, a on­da na­dok­na­du ka­da je uve­de­na. Me­đu­tim, sa­da ka­da je na­dok­na­da uki­nu­ta ne da­ju mi ni onih ra­ni­jih 100 eura, ka­žu da oni ne zna­ju ni šta sam ja to pri­ma­la, jer ne­ma­ju evi­den­ci­ju – kaže Ko­na­tar.
Is­ti­če da su sa­da maj­ke na uli­ci.
– Po­sao sam iz­gu­bi­la jer mi je pred­u­ze­će oti­šlo pod ste­čaj. Sa­da osta­do­smo i bez na­kna­da, hi­lja­de nas osta­smo na uli­ci. Sve su pri­li­ke da nas ova dr­ža­va sa­mo tje­ra na uli­cu – ogor­če­na je Ko­na­tar.
Nje­na ko­le­gi­ni­ca Mi­li­ca Bo­žo­vić iz Nik­ši­ća pri­ča da je tra­ži­la da joj se vra­ti pri­ma­nje od 77 eura po osno­vu ne­za­po­sle­no­sti, ali joj ni­je odo­bre­no.
– Pi­tam se da li mi po­sto­ji­mo kao gra­đa­ni za ovu dr­ža­vu. Ovo je sra­mo­ta, ovo je na­si­lje, sa­mo još va­zduh da nam uki­nu – iz­ja­vi­la je za „Dan” Bo­žo­vi­će­va.
Pred­stav­ni­ca ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra maj­ki ko­ri­sni­ca na­dok­na­da Želj­ka Sav­ko­vić sa­op­šti­la je da Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja spro­vo­di za­du­že­nje od Vla­de i bez pra­va osta­vlja sto­ti­ne že­na. Ona is­ti­če da se ne obra­ća pa­žnja na dis­kri­mi­na­ci­ju, na­mjer­no uči­nje­ne pro­pu­ste, a sve sa ci­ljem da se što vi­še maj­ki osta­vi bez na­kna­de.
– Na­kna­de sa­da ne do­bi­ja­ju ni one že­ne za ko­je je bi­lo si­gur­no da će ih do­bi­ti. Maj­ke ko­je su pre­ki­da­le rad­ni od­nos na neo­d­re­đe­no rad­no vri­je­me, a ra­di­le su u sa­mo­stal­noj tr­go­vin­skoj dje­lat­no­sti, ne­će pri­ma­te na­kna­du. Maj­ke ko­je ima­ju i po tri­de­set se­dam go­di­na ra­da na neo­d­re­đe­no vri­je­me, a pre­ki­nu­le su taj rad­ni od­nos, osta­ju bez na­kna­da jer im po­slo­da­vac ni­je upla­ći­vao do­pri­no­se. Maj­ke ko­je su uze­le na­kna­de na osno­vu go­di­na sta­ža, ta­ko­zva­ne žr­tve tran­zi­ci­je, a ni­je­su pri­ma­le ni­šta sa Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje ta­ko­đe su ošte­će­ne, jer se uop­šte ne po­mi­nju. Po­seb­na pri­ča su maj­ke ko­je su pre­ki­nu­le rad­ni od­nos na od­re­đe­no vri­je­me i ima­le i pre­ko tri­de­set go­di­na rad­nog sta­ža. Maj­ke ko­je su sa ZZZ pri­ma­le na­kna­du po osno­vu ne­za­po­sle­no­sti od 77 eura, uz to su ne­ke pri­ma­le i in­va­lid­ni­nu, a ima­le su pra­vo na osno­vu go­di­na sta­ža, osta­ju bez pri­ma­nja. Maj­ke ko­je su ima­le po­ljo­pri­vred­no osi­gu­ra­nje, ko­je su re­dov­no upla­ći­va­le do­pri­no­se, ta­ko­đe osta­ju bez na­kna­da – ob­ja­šnja­va Sav­ko­vi­će­va.
M.S.


Ni­zak udarac

Želj­ka Sav­ko­vić ka­že da su maj­ke svje­sne da su lju­di ko­ji su od­lu­či­va­li o maj­ka­ma i te ka­ko zna­li za­što pred­la­žu amand­ma­ne da maj­ke ko­je su pre­ki­nu­le rad­ni od­nos na od­re­đe­no osta­nu bez na­kna­da.
– Li­ce­mjer­stvo ko­je su po­ka­za­li svi ko­ji su su­dje­lo­va­li u ovo­me ne­pojm­lji­vo je, sa­mim tim što su u pi­ta­nju že­ne-maj­ke ko­je su obo­ga­ti­le ovo dru­štvo sa to­li­kim bro­jem dje­ce, lju­di. Neo­zbilj­na je i iz­ja­va ko­ja je sti­gla iz ZZZ da će se or­ga­ni­zo­va­ti i edu­ko­va­ti maj­ke ko­je su osta­le bez na­kna­de ra­di mo­ti­va­ci­je, po­di­za­nja sa­mo­po­u­zda­nja, sa­mo­po­što­va­nja i omo­gu­ća­va­nja sub­ven­ci­ja oni­ma ko­ji ih bu­du za­po­šlja­va­lji. To je ni­zak uda­rac, a sa­mim tim i do­kaz ko­li­ko ovi „lju­di” po­zna­ju že­nu u Cr­noj Go­ri. I te ka­ko smo mo­ti­vi­sa­ne, sa­mo­po­u­zda­ne, sa­mo­po­što­va­ne, da u te­škim vre­me­ni­ma po­sled­njih go­di­na uči­ni­mo sve za na­šu po­ro­di­cu i sa­ču­va­mo je od bo­le­sti za­vi­sno­sti i kri­mi­na­la. Mo­gle bi maj­ke Cr­ne Go­re i te ka­ko vas edu­ko­va­ti po tom pi­ta­nju, jer oči­gled­no ni­je­ste bi­li kod svo­jih maj­ki ka­da su o to­me pri­ča­le. Ni­ka­da ni­je ka­sno da shva­ti­te ko­li­ko ste gre­šni i da is­pra­vlja­te svo­je gre­ške. Ka­ko ste br­zin­ski ura­di­li sve po pi­ta­nju uki­da­nja na­kna­da, isto ta­ko mo­že­te i vra­ti­ti do­ži­vot­no ste­če­no pra­vo maj­ka­ma, što nam po Usta­vu Cr­ne Go­re pri­pa­da. Ako ne, maj­ke ne od­u­sta­ju, sa još ve­ćim mo­ti­vom, sa­mo­po­u­zda­njem i sa­mo­po­što­va­njem do va­ših ostav­ki – za­klju­ču­je Sav­ko­vi­će­va.