-Pi­še: Ni­ko­la Iva­no­vić

U Cr­noj Go­ri sve na­pre­du­je br­zo, pa se br­zo i sur­va­va. I pro­sječ­no oba­vi­je­šte­ni zna­ju da je­zik ne na­sta­je od­jed­nom, ne­go je to sto­ljet­ni is­hod du­hov­ne dje­lat­no­sti na­ro­da na­ta­lo­že­ne u je­zi­ku. Kad je u pi­ta­nju uko­ri­je­nje­nost srp­skog je­zi­ka, isto­rij­ski fak­ti u Cr­noj Go­ri do­ži­vlja­va­ju ge­ne­tič­ke pro­mje­ne kao vi­ru­si, što po­tvr­đu­je slu­žbe­ni iz­gon srp­skog i ustav­no ute­me­lje­nje cr­no­gor­skog je­zi­ka.
Do ka­da će to tra­ja­ti? Ovo će tra­ja­ti sve do­tle dok se bu­de­mo pra­vi­li En­gle­zi: što vi­di­mo- ne vi­di­mo, što ču­je­mo- ne ču­je­mo. Da­nas je iz­gle­da isti­na opa­san luk­suz, što po­tvr­đu­je i sud­bi­na 26 nik­šić­kih pro­fe­so­ra srp­skog je­zi­ka.
Kao što je Hri­stos na kr­stu naj­u­zvi­še­ni­ji sim­bol, ta­ko je i srp­ski je­zik u Cr­noj Go­ri uz­vi­šen sim­bol tr­plje­nja i op­sta­ja­nja. Za op­sta­nak srp­skog je­zi­ka tre­ba za­hva­li­ti nje­go­vim do­ma­ćim go­ni­o­ci­ma, kao i naj­mlje­ni­ma od Hr­vat­ske, Ukra­ji­ne, Polj­ske, Bo­sne.... Bes­kraj­na dr­skost naj­mlje­nih oči­tu­je se u to­me da po­la­žu pra­vo da bu­du ino­stra­ne je­zič­ke su­di­je i auto­ri pr­ve gra­ma­ti­ke je­zi­ka ko­ji je bio u fa­zi za­go­va­ra­nja.
Kad je u pi­ta­nju sto­ljet­nja uko­ri­je­nje­nost srp­skog je­zi­ka, isto­rij­ski fak­ti u Cr­noj Go­ri do­ži­vlja­va­ju ge­ne­tič­ke pro­mje­ne kao vi­ru­si, što po­tvr­đu­je i no­vi je­zik sa dva no­va slo­va. Za­to ne ču­di što no­vi­na­ri ni­su po­hr­li­li da pra­te “fi­lo­lo­ške da­ne.” Ve­ći­na me­di­ja pre­ću­ta­la je dvo­dnev­no iz­la­ga­nje 30 znan­stve­ni­ka iz svi­je­ta i isto to­li­ko do­ma­ćih. Iz­gle­da da Cr­no­gor­ci ži­ve sa stva­ri­ma ko­je za­mi­šlja­ju, što po­ka­zu­je tro­stru­ki iden­ti­tet­ski tran­sfer.
(Ce­tinj­ski fi­lo­lo­ški da­ni, 8. i 9. sep­tem­bar 2017) „Im­po­nu­je či­nje­ni­ca da su cr­no­gor­ske fi­lo­lo­ške te­me i mon­te­ne­gri­sti­ka­ bi­le po­vod za oku­plja­nje čak še­zde­set re­no­mi­ra­nih iz­la­ga­ča, od ko­jih po­lo­vi­na iz ino­stran­stva, na­gla­sio je Ad­nan Čir­gić. Ovo oku­plja­nje or­ga­ni­zo­va­la je ma­le­na dr­ža­va ko­ja iz­gle­da ima ve­li­ki tr­buh. Sum­njam da je iko od su­di­o­ni­ka fi­lo­lo­ških da­na pro­zbo­rio o pr­vom bu­kva­ru Ino­ka Sa­ve iz Pa­štro­vi­ća, je­ro­mo­na­ha ma­na­sti­ra De­ča­ni, štam­pa­nom u Ve­ne­ci­ji 1597. go­di­ne. Ovaj dra­gulj srp­ske kul­tur­ne ba­šti­ne ostao je ne­po­znat sve do 1883. go­di­ne, što je te­ma za se­be.
Ra­di pod­sje­ća­nja: Stje­pan Mi­trov Lju­bi­ša (1822–1878) iz Pa­štro­vi­ća, tri­bun, pri­po­vje­dač, pri­je go­to­vo vi­jek i po, kao po­sla­nik, obra­tio se go­spo­di u Ca­re­vin­skom vi­je­ću u Be­ču na srp­skom je­zi­ku i ti­me, fak­tič­ki, uveo rav­no­prav­nost srp­skog je­zi­ka u za­ko­no­dav­nu skup­šti­nu austro­u­gar­ske im­pe­ri­je.
Jed­na fi­lo­lo­ška pa­ra­le­la. Dr Dra­go Ću­pić, dok­tor fi­lo­lo­gi­je, pod­stak­nut ne­gda­šnjim in­te­re­so­va­njem dr Ra­do­sa­va Bo­ško­vi­ća za bje­lo­pa­vlić­ki go­vo­r, upu­stio se u za­ni­mlji­vo is­tra­ži­va­nje. Dok­to­ri­rao je 1975. go­di­ne s te­mom „Go­vor Bje­lo­pa­vli­ća.” Imao je bli­sta­vu na­uč­nu ka­ri­je­ru. Bio je di­rek­tor In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik u SA­NU. Go­stu­ju­ći pro­fe­sor u Var­ša­vi, Kra­ko­vu, Mo­skvi i Bu­dim­pe­šti, gdje su ob­ja­vlji­va­ni nje­go­vi struč­ni ra­do­vi, kao i u Bu­gar­skoj, Če­ho­slo­vač­koj, Nje­mač­koj i Ita­li­ji. Na­kon iz­u­ča­va­nja go­vo­ra Bje­lo­pa­vli­ća, tridesetak go­di­na ka­sni­je, usli­je­di­lo je no­vo is­tra­ži­va­nje dr Ad­na­na Čir­gi­ća “Go­vor pod­go­rič­kih mu­sli­ma­na” pa je s tom te­mom 26. 10. 2007. dok­to­ri­rao na na sve­u­či­li­štu ,,J. Štro­sma­jer'' u Osi­je­ku.
Uz sve po­hva­le za ovo is­tra­ži­va­nje, osta­je ne­ja­sno pro­sječ­noj pa­me­ti da se kao osno­va no­vog cr­no­gor­skog je­zi­ka pri­hva­ti go­vor pod­go­rič­kih mu­sli­ma­na pri­je bje­lo­pa­vlić­kog, ka­tun­skog ili ne­kog tre­ćeg. Po­zna­ta je opa­ska kra­lja Ni­ko­le: „Znaš li ka­tun­ski zbo­rit? Uči­te se ka­tun­ski zbo­rit.” Pre­o­sta­je nam pi­ta­nje: ,,Znaš li pod­go­rič­ki zbo­rit''? Uči­te se pod­go­rič­ki zbo­rit'. I di­je­te da bi se ro­di­lo tre­ba mu, u nor­mal­nim uslo­vi­ma, de­vet mje­se­ci. Me­đu­tim, ovaj no­vi je­zik, „sa pra­te­ćim do­ku­men­ti­ma”, ro­dio se za osam mje­se­ci! To­li­ko je tra­ja­la in­ku­ba­ci­ja no­vog je­zi­ka pro­pi­sa­nog s kro­va no­ve dr­ža­ve.
Da bi taj je­zik bio pri­hva­ćen, tre­ba da sa­vla­da ono što mu sto­ji na pu­tu- 64 od­sto gra­đa­na ko­ji go­vo­re srp­skim je­zi­kom.
Aka­de­mik dr Jo­sip Si­lić pri­je ne­go što je ,,pro­sri­cao'' cr­no­gor­ski na­pi­sao je gra­ma­ti­ku. Upra­vo zbog to­ga tu gra­ma­ti­ku tre­ba či­ta­ti kao knji­gu kri­vo­put­nu. Bal­ka­ni­za­ci­ja srp­skog je­zi­ka je pra­te­ća po­ja­va „kon­so­li­da­ci­je” no­vih dr­ža­va. Osmi­šlje­nom pro­ce­su lo­mlje­nja kič­me pra­vo­sla­vlja i srp­skog je­zi­ka ni­je rod­no mje­sto u Cr­noj Go­ri.
Po­li­ti­ča­ri, kad su god na­mje­ra­va­li da ar­bi­tri­ra­ju, po­seb­no u sfe­ri kul­tu­re, obra­zo­va­nja, tra­di­ci­je, od­mah su se­bi obez­bi­je­di­li pra­vo na ne­i­sti­nu. Pret­hod­no oni mo­ra­ju ima­ti moć. Nji­ho­va moć mo­ra bi­ti obim­na da je ne mo­gu kon­tro­li­sa­ti pot­či­nje­ni. “U sa­mom čo­vje­ku sat­ka­na je jed­na ne­sa­vla­di­va sklo­nost da do­pu­šta da bu­de va­ran,” tvr­di Fri­drih Ni­če u kult­noj knji­zi “Vo­lja za moć”.