Sa­zna­nje da su tek 5. sep­tem­bra ove go­di­ne Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra sa­zna­li da u kru­gu Du­van­skog kom­bi­na­ta po­sto­ji spo­me­nik iz 1969. go­di­ne sa ime­ni­ma 72 po­gi­nu­la bor­ca NOR-a, mo­no­pol­skih rad­ni­ka i rad­ni­ca, dje­lo ar­hi­tek­te Sve­tla­ne Ka­ne Ra­de­vić je naj­bla­že re­če­no skan­da­lo­zno. Sta­nje u ko­me se spo­me­nik na­la­zi to i po­tvr­đu­je. Da dr­ža­va ne zna za taj spo­me­nik po­tvr­di­li su iz Se­kre­te­ri­ja­ta za kul­tu­ru i sport ko­ji su u dva na­vra­ta Upra­vu i Mi­ni­star­stvo pi­sa­nim do­pi­si­ma oba­vje­šta­va­li da se u kru­gu Du­van­skog na­la­zi spo­me­nik ko­ji bi tre­ba­lo uvr­sti­ti u kul­tur­na do­bra, a ko­ja je neo­p­hod­no kon­zer­vi­ra­ti i re­sta­u­rira­ti.
Pa­žnja da još jed­nom Ka­ni­nom spo­me­ni­ku pri­je­ti opa­snost od pot­pu­nog za­ti­ra­nja skre­nu­ta je iz Udru­že­nja bo­ra­ca i an­ti­fa­ši­sta ko­ji su alar­mi­rali Glav­ni grad na­kon što je pri­vat­ni in­ve­sti­tor po­čeo sa ru­še­njem obje­ka­ta Du­van­skog kom­bi­na­ta. Ka­ko Bla­go­ta Ra­do­vić, vla­snik Ze­ta­grad­nje, či­je je sa­da to ze­mlji­šte, tvr­di da će pot­pu­no po­stu­pi­ti po va­že­ćem DUP-u i ka­da je u pi­ta­nju spo­me­nik Se­kre­ta­ri­jat za kul­tu­ru smo pi­ta­li da li va­že­ća plan­ska do­ku­men­ta­ci­ja vi­di obi­ljež­je.
- Spo­me­nik se na­la­zi u za­hva­tu Ur­ba­ni­stič­kog pro­jek­ta Du­van­ski kom­bi­nat, ko­ji je usvo­jen 2012. go­di­ne. Isti je evi­den­ti­ran u po­sto­je­ćem sta­nju gra­fič­kog di­je­la plan­skog do­ku­men­ta, kao i u tek­stu­al­nom di­je­lu pla­na. U pro­ce­du­ri iz­ra­de plan­skog do­ku­men­ta do­bi­je­no je mi­šlje­nje Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma na Na­crt plan­skog do­ku­men­ta. Ak­tom broj 04-1015/1 od 29. mar­ta 2011. go­di­ne Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma je do­sta­vi­lo mi­šlje­nje na na­crt Iz­mje­na i do­pu­na UP Du­van­ski kom­bi­nat. Uz ovaj akt do­sta­vlje­no je i mi­šlje­nje Mi­ni­star­stva kul­tu­re (akt br.04-765/3 od 22.03.2011. go­di­ne) u ko­jem se na­vo­di da „uvi­dom u Na­crt pla­na, utvr­đe­no je da ne po­sto­je evi­den­ti­ra­ni objek­ti ko­ji pred­sta­vlja­ju za­šti­će­nu kul­tur­nu ba­šti­nu, ar­he­o­lo­ška na­la­zi­šta, kao ni am­bi­jen­tal­no vri­jed­ne pri­mje­re tra­di­ci­o­nal­ne ar­hi­tek­tu­re”. U istom ak­tu se da­lje na­vo­di „Mi­ni­star­stvo kul­tu­re, u skla­du sa na­ve­de­nim sma­tra da se na­crt iz­mje­na i do­pu­na Ur­ba­ni­stič­kog pro­jek­ta Du­van­ski kom­bi­nat, Op­šti­na Pod­go­ri­ca, sa aspek­ta za­šti­te kul­tur­ne ba­šti­ne mo­že pri­hva­ti­ti bez pri­mjed­bi” - na­vo­di se u od­go­vo­ru Glav­nog gra­da – na­vo­de iz Se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru.
Ka­ko da­lje na­vo­de, u pro­ce­du­ri iz­ra­de iz­mje­na GUP-a za pro­stor UP-a Du­van­ski kom­bi­nat do­sta­vlje­no je i mi­šlje­nje Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra (akt br.01-72/1 od 22.11.2011. go­di­ne) ko­jim se kon­sta­tu­je da „na pred­met­nom pod­ruč­ju ni­je­su lo­ci­ra­na kul­tur­na do­bra, ar­he­o­lo­ški lo­ka­li­te­ti kao ni vri­jed­ni pri­mje­ri tra­di­ci­o­nal­ne ar­hi­tek­tu­re”.
- Istim ak­tom na­vo­di se da Upra­va „u do­sta­vlje­nom na­cr­tu iz­mje­na i do­pu­na GUP-a za pro­stor DUP-a „Du­van­ski kom­bi­nat” – Glav­ni grad Pod­go­ri­ca ni­je uoči­la ne­do­stat­ke ve­za­ne na za­šti­tu, oču­va­nje i una­pre­đe­nje kul­tur­nih do­ba­ra, te da se pred­met­ni plan­ski do­ku­ment mo­že pri­hva­ti­ti bez pri­mjed­bi” - sa­op­šti­li su iz Glav­nog gra­da.
Se­kre­ta­ri­jat za kul­tu­ru i sport se i po­red ta­kvih mi­šlje­nja in­sti­tu­ci­ja ko­je su je­di­no nad­le­žne da da­ju stav o to­me, još jed­nom, 1. sep­tem­bra 2017. go­di­ne obra­ti­lo Upra­vi za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra Cr­ne Go­re, gdje ih je oba­vi­je­stio o to­me da se na tom pod­ruč­ju na­la­zi spo­me­nik mo­no­pol­skim rad­ni­ci­ma u to­ku NOB-a 1941.-1945. go­di­ne, dje­lo is­tak­nu­te ar­hi­tek­ti­ce Sve­tla­ne Ka­ne Ra­de­vić, i tra­ži­lo mi­šlje­nje od Upra­ve, kao ne­dle­žne in­sti­tu­ci­je o da­ljem po­stu­pa­nju.
- Do­pi­som od 5. sep­tem­bra 2017. go­di­ne, Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra ipak kon­sta­tu­je da je ri­ječ o kul­tur­nom do­bru ko­je je neo­p­hod­no kon­zer­vi­ra­ti i re­sta­u­ri­ta­ti. Ob­zi­rom na to da se u nji­ho­vom ra­ni­jem na­la­zu, u pro­ce­du­ri iz­ra­de iz­mje­na GUP-a za pro­stor UP-a Du­van­ski kom­bi­nat, kon­sta­to­va­lo, kao što je na­ve­de­no da, „na pred­met­nom pod­ruč­ju ni­je­su lo­ci­ra­na kul­tur­na do­bra, ar­he­o­lo­ški lo­ka­li­te­ti kao ni vri­jed­ni pri­mje­ri tra­di­ci­o­nal­ne ar­hi­tek­tu­re”, u da­ljoj pro­ce­du­ri će grad ini­ci­ra­ti sa­sta­nak svih re­le­vant­nih ak­te­ra ka­ko bi se sa­ču­vao spo­me­nik i iz­vr­ši­la nje­go­va kon­zer­va­ci­ja i re­sta­u­ra­ci­ja, u skla­du sa le­gi­sla­ti­vom u toj obla­sti. Glav­ni grad mo­že da ra­di sa­mo u skla­du sa mi­šlje­nji­ma nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja, ko­je smo već na­ve­li - kon­sta­to­va­li su iz Glav­nog gra­da.
U vri­je­me kad je sti­gla ocje­na pla­na da ne­ma spo­me­ni­ka na če­lu Mi­ni­star­stva kul­tu­re bio je Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić. I vi­še je ne­go za­ni­mlji­vo da dr­ža­va ne zna za spo­me­nik u kru­gu Du­van­skog kom­bi­na­ta, a uvr­šten je u go­to­vo svim knji­ga­ma i re­gi­stri­ma kul­tur­nih zda­nja u dr­ža­vi. Iz­me­đu osta­lih je u knji­zi „Pod­go­ri­ca- Ti­to­grad 1919- 1945”, iz­da­nje 1975. go­di­ne.
S.R.


Platila visoku cijenu predatorskog urbanizma

Ovaj spomenik Svetlane Kane Radević jedno je od njenih prvih djela. Ocijenjeno je kao djelo visokog ranga. Formom i konceptom odudara od spomenika iz ratnog perioda. To je jedinstveno i reprezentativno djelo našeg po mnogima, najznačajnijeg arhitekte. Djela Kane Radević su nagrađivana i cijenjena, osim u takozvanom predatorskom urbanizmu kakav je bio na djelu poslednjih deceniju i po u glavnom gradu Crne Gore.
Poštovaoci njenog rada i stvaralaštva se nadaju da spomenik kod Duvanskog neće doživjeti sudbinu recimo hotela Podgorica.