Moj ra­dio, Ra­dio D, odu­vao je i 17. svje­ći­cu na tor­ti uz spek­ta­ku­la­ra­nu žur­ku na Ima­nju Knjaz, i uz sla­vlje­nič­ku at­mos­fe­ru i če­tvo­ro­mi­nut­ni va­tro­met ne­bo iz­nad Pod­go­ri­ce oba­sja­li bo­ja­ma lju­ba­vi.
Si­no­nim za do­bru za­ba­vu i kva­li­tet­nu mu­zi­ku, iskre­no dru­že­nje sa slu­ša­o­ci­ma već 17 go­di­na je Ra­dio D. Spek­takl je bio u na­ja­vi, spek­takl se i de­sio na Ima­nju Knjaz gdje je naj­slu­ša­ni­ji ra­dio u Cr­noj Go­ri sla­vio ro­đen­dan. Vo­đe­ni kva­li­te­tom osta­li su mu­zič­ka le­gen­da i po­sta­li ra­dio svih nas, a ro­đen­dan­sko ve­se­lje uve­li­ča­le su mu­zič­ke Le­gen­de svo­jom pje­smom.
- Ako smo mi mu­zič­ke Le­gen­de, on­da je Ra­dio D ka­ko ur­ba­na, ta­ko i ra­dij­ska le­gen­da. Ma­lo sam se upla­šio kad ste re­kli da sla­vi­te 17 go­di­na, a ja znam kad je osno­van da li je mo­gu­će da sam to­li­ko oma­to­rio. Vo­lio bih da po­ru­čim va­šim či­ta­o­ci­ma, jer za­i­sta ta­ko mi­slim, ma gdje bi­li ako ne­što mo­že da zna­či sve to ne­ka bu­de Ra­dio D. Im­po­nu­je mi da mo­gu da bu­dem ne­ko ko će na ro­đen­da­nu go­di­nu da­na pred pu­no­ljet­stvo da vam če­sti­ta ro­đen­dan. Čast i za­do­volj­stvo je bi­ti ne­ko ko do­la­zi s raz­lo­gom i na po­ziv ono­ga ko sla­vi. To je i ve­li­ka čast, ali i po­što­va­nje. Ra­di­ju D že­lim du­go go­di­na po­sto­ja­nja i da osta­nu pro­fi­li­sa­ni ona­ko ka­ko ih znam. Kva­li­te­tom tre­ba da osta­nu do­sled­ni se­bi da se ne iz­gu­be u ovoj ka­ko­fo­ni­ji ured­ni­štva mu­zi­ke i uop­šte kre­i­ra­nja pro­gra­ma. Vi­di­te i sa­mi da če­sto ona re­če­ni­ca „To se tra­ži” upro­pa­sti mno­ge. Iz­gu­bi se ori­gi­na­l­nost i sa­mo­svje­snost a ka­da to­ga ne­ma on­da ne­ma pot­pi­sa, a ka­da ne­ma pot­pi­sa on­da ne po­sto­ji­te – ka­zao je Ivan Mi­lin­ko­vić, vo­kal gru­pe Leg­en­de.
Ka­ko je is­ta­kao, vri­je­me ne­u­mit­no te­če sva­ko­me, a nji­hov po­sao je jed­na vr­sta mi­si­je ko­ja tra­je.
- Ovaj po­sao ima jed­nu vr­stu mi­si­je. Je­ste to po­sao ko­ji do­no­si ve­li­ku po­pu­lar­nost, ali mi ni­ka­da ni­smo bi­li u sa­mom vr­hu. Je­smo bi­li i naj naj­slu­ša­ni­ji ali mi se bo­ri­mo da kva­li­tet op­sta­ne. Mi se bo­ri­mo da na­pra­vi­mo do­bru nu­me­ru, do­bru pje­smu, da ona bu­de kva­li­tet­na, jer je kva­li­tet sve­vre­men­ska ka­te­go­ri­ja. Ka­da se ba­vi­te kva­li­te­tom on je uvi­jek u mo­di, a ne ra­di se o mo­di, ra­di se o ne­kom va­šem pot­pi­su. Ne­ki naš ka­rio pre­sjek, nas kao gru­pe i kao lju­di. Ni­smo ni­ka­da pre­va­ri­li lju­de, ni­smo se ba­vi­li la­ga­njem u mu­zi­ci, po­di­la­že­ljem, ne­go smo bi­li mi, pa i ko ne ka­pi­ra ili nas ne vo­li ne mo­že da ka­že da ni­je kva­li­tet­no – ob­ja­šnja­va Ivan.
A kva­li­tet no­si i sna­žnu po­ru­ku ko­ju pre­po­zna­ju slu­ša­o­ci i obo­ža­va­o­ci u svim ge­ne­ra­ci­ja­ma.
-Če­sto se za­i­sta pi­tam da li je mo­gu­će da ne­ki mla­di lju­di slu­ša­ju na­šu mu­zi­ku, jer u njoj je do­sta emo­tiv­ne du­bi­ne u po­ru­ka­ma. Tre­ba is­ku­stva, emotv­nog i ži­vot­nog, te kon­di­ci­je da bi to pro­ži­vio i osvi­je­stio se i ra­zu­mio na pra­vi na­čin. Hva­la bo­gu da smo na do­brom pu­tu i to nas ne­ka­ko uspo­ko­ji da su, sve vi­še, lju­di emo­tiv­no in­te­li­gent­ni­ji... Osvi­je­šće­ni a to je ve­li­ka stvar - kazao je Ivan.
Gru­pa Le­gen­de je omi­ljen gost pod­go­rič­koj pu­bli­ci. I na ovoj re­la­ci­ji za­do­volj­stvo je obo­stra­no.
- Pod­go­rič­ka pu­bli­ka je na pi­je­de­sta­lu pu­bli­ke ko­ja na­pra­vi eufo­ri­ju i naj­ljep­ši pri­jem. Ta­ko je od na­šeg pr­vog su­sre­ta, za­to se uvi­jek ra­du­je­mo po­nov­nom do­la­sku i dru­že­nju - kaže vokalni solista legendarnih Legendi.
Iako je ro­đen­dan ra­di­ja zva­nič­no na Vi­dov­dan, 28. ju­na, „De­ov­ci” su sa­če­ka­li da vri­je­me od­mo­ra i vru­ći­ne pro­đu ka­ko bi pred po­če­tak škol­ske, fa­kul­tet­ske i po­slov­ne go­di­ne u do­brom ras­po­lo­že­nju kre­nu­li u no­ve po­bje­de sa svo­jim vjer­nim slu­ša­o­ci­ma. Osta­ni­te na ta­la­si­ma do­bre za­ba­ve i slu­šaj­te i da­lje Ra­dio D.


Pje­sma na dar

du­go­go­di­šnja sa­rad­nja gru­pe Le­gen­de sa Ra­di­jom D i Dnev­nim no­vi­na­ma „Dan” pre­ra­sla je u iskre­no pri­ja­telj­stvo.
– Po­seb­nu pje­smu ve­če­ras po­kla­nja­mo jed­noj po­seb­noj da­mi. „I da te ne vo­lim” po­sve­ću­je­mo ve­če­ras Sla­vi­ci - re­kao je Ivan i za­pje­vao div­nu ba­sla­du.
Ima­njem Knjaz raz­li­li su se sti­ho­vi...

... Za tren, sve je sta­lo
sve me iz­da­lo
dža­be pa­met, sr­ce
sve je te­bi pri­pa­lo

I da te ne vo­lim
i sve da pre­bo­lim
Opet bih sa­njao
tvo­ja usta naj­sla­đa...