Kon­cen­tra­ci­ja tok­sič­nih ma­te­ri­ja, hro­ma, ni­kla i flu­o­ra u ze­mlji­štu na lo­ka­ci­ji dječ­jih igra­li­šta u Pod­go­ri­ci, Tiv­tu, Nik­ši­ću i Plje­vlji­ma bi­la je iz­nad mak­si­mal­no do­zvo­lje­ne kon­ce­ntra­ci­je, na­vo­di se u In­for­ma­ci­ji o sta­nju ži­vot­ne sre­di­ne. Za­tro­va­nost ze­mlji­šta na ko­ji­ma se na­la­ze dječ­ja igra­li­šta po­na­vlja se već iz go­di­ne u go­di­nu.
Ana­li­ze ze­mlji­šta uzor­ko­va­nog na lo­ka­ci­ji dječ­jeg igra­li­šta u Nje­go­še­vom par­ku u Pod­go­ri­ci po­ka­za­le su da su hrom, nikl i flu­or pre­va­zi­la­ze mak­si­mal­no do­zvo­lje­ne kon­cen­tra­ci­je.
– Sa­dr­žaj svih osta­lih ana­li­zi­ra­nih neo­r­gan­skih i or­gan­skih tok­si­ka­na­ta je ma­nji od mak­si­mal­no do­zvo­lje­nih kon­cen­tra­ci­ja – pi­še u tom do­ku­men­tu.
Ze­mlji­šte na lo­ka­ci­ji dječ­jeg igra­li­šta u Tiv­tu po­ka­za­lo je da sa­dr­žaj olo­va i flu­o­ra pre­va­zi­la­zi mak­si­mal­no do­zvo­lje­nu gra­ni­cu.
– Što se ti­če uzor­ka sa dječ­jeg igra­li­šta u Plje­vlji­ma, sa­dr­žaj kad­mi­ju­ma, olo­va, ar­se­na, flu­o­ra i cin­ka od neo­r­gan­skih i po­li­a­ro­ma­tič­nih ugljo­vo­do­ni­ka (PAH) od or­gan­skih po­lu­ta­na­ta pre­va­zi­la­zi mak­si­mal­no do­zvo­lje­ne kon­cen­tra­ci­je, dok je sa­dr­žaj svih osta­lih neo­r­gan­skih i or­gan­skih tok­si­ka­na­ta is­pod vri­jed­no­sti nor­mi­ra­nih pra­vil­ni­kom. U uzor­ku ze­mlji­šta uzor­ko­va­nom na lo­ka­ci­ji dječ­je igra­li­šte u Nik­ši­ću, sa­dr­žaj flu­o­ra pre­va­zi­la­zi mak­si­mal­no do­zvo­lje­nu kon­cen­tra­ci­ju nor­mi­ra­nu pra­vil­ni­kom. Sa­dr­žaj svih osta­lih ana­li­zi­ra­nih neo­r­gan­skih i or­gan­skih kom­po­nen­ti je is­pod pra­vil­ni­kom nor­mi­ra­nih vri­jed­no­sti – na­vo­di se u in­for­ma­ci­ji, ko­ju je na po­sled­njoj sjed­ni­ci usvo­ji­la Vla­da.
U do­ku­men­tu je kon­sta­to­va­no da su, u ve­ći­ni slu­ča­je­va, dje­ca, vi­še od od­ra­slih lju­di, iz­lo­že­na uti­ca­ju za­ga­đu­ju­ćih sup­stan­ci iz ze­mlji­šta.
– Stu­di­ja dan­ske Aso­ci­ja­ci­je za stan­dar­de iz 1995. go­di­ne je pre­ci­zi­ra­la da dje­ca te­ži­ne 10 ki­lo­gra­ma, ko­ja bo­ra­ve u vr­ti­ću osam sa­ti dnev­no, 250 da­na go­di­šnje, u pro­sje­ku dnev­no une­su u di­ge­stiv­ni si­stem oko 0,2 gra­ma ze­mlji­šta dok je za mak­si­ma­lan iz­nos da­ta vri­jed­nost od tri gra­ma ze­mlje na dan. S dru­ge stra­ne, za od­ra­sle lju­de pro­sje­čan unos ze­mlji­šta u or­ga­ni­zam pro­ci­je­njen je na 0,1 gram/dan – na­vo­di se u do­ku­men­tu.
Ka­ko se is­ti­če, dje­ca su mno­go osje­tlji­vi­ja na ne­ga­tiv­ne uti­ca­je po­lu­ta­na­ta u or­ga­ni­zmu.
– Dje­ca ima­ju ma­lu tje­le­snu ma­su, što uve­ća­va nji­ho­vu re­la­tiv­nu iz­lo­že­nost za­ga­đe­noj sup­stan­ci (ko­ja se iz­ra­ža­va po ki­lo­gra­mu tje­le­sne ma­se), ima­ju mno­go ve­ću ga­stro­in­te­sti­nal­nu ap­sorb­ci­ju te­ških me­ta­la i nji­hov ner­vni si­stem ni­je u pot­pu­no­sti raz­vi­jen, pa su mno­go osje­tlji­vi­ji na ne­u­ro­tok­sič­ne me­ta­le kao što su olo­vo i ži­va – uka­za­no je u iz­vje­šta­ju.A.O.