Dat, do­nat, de­di­cat ili da­je, po­kla­nja i po­sve­ću­je sve svo­je zna­nje i str­plje­nje pa­ci­jen­ti­ma či­ne­ći da me­di­ci­na za­i­sta po­sta­je ne sa­mo za­nat, već i umjet­nost ozdra­vlje­nja li­je­pom ri­ječ­ju i, ka­da se mo­ra skal­pe­lom, mak­si­lo­fa­ci­jal­ni hi­rurg Ta­nja Bo­lje­vić. Dok­tor­ka Bo­lje­vić ra­di na Kli­ni­ci za ORL i MFH Kli­nič­kog cen­tra Cr­ne Go­re, a u nje­nu am­bu­lan­tu do­la­ze ve­ći­nom te­ški bo­le­sni­ci, sa ma­lig­nim tu­mo­ri­ma, tra­u­ma­ma gla­ve i vra­ta na­kon sa­o­bra­ćaj­nih ude­sa, ra­znim po­vre­da­ma, sa uro­đe­nim i ste­če­nim de­for­mi­te­ti­ma vi­li­ce, inf­ekcijama, obo­lje­njem plju­vač­nih žli­je­zda, za­rad estet­skih in­te­r­ven­ci­ja...
Na ska­li vri­jed­no­sti ko­je čo­vje­ka či­ne čo­vje­kom jed­na od naj­vi­ših ste­pe­ni­ca je ple­me­ni­tost. Baš na toj ste­pe­ni­ci sto­ji dr Ta­nja Bo­lje­vić, svje­do­če nje­ni pa­ci­jen­ti. Dok­tor­ka Bo­lje­vić je pra­vi pri­mjer al­tru­i­zma, uli­va osje­ćaj si­gur­no­sti i ne­iz­mjer­nog po­vje­re­nja. Pa­ci­jen­ti­ma pri­la­zi s bes­kraj­nim str­plje­njem i na­klo­no­šću, bez vi­ška ri­je­či sve po­tan­ko ob­ja­sni da ozdra­vlje­nje uči­ni ta­ko bli­skim...
Ši­rok je spek­tar nje­nih pro­fe­si­o­nal­nih in­te­re­so­va­nja u obla­sti tra­u­ma­to­lo­gi­je me­kih tki­va, ko­že li­ca i ske­le­ta li­ca, u on­ko­lo­gi­ji ko­ža li­ca i vra­ta, plju­vač­ne žli­je­zde, usne du­plja, pa­ra­na­zal­ne šu­plji­ne i lim­fnog si­ste­ma vra­ta. Ba­vi se oral­nom hi­rur­gi­jom, la­ser hi­rur­gi­jom i hi­rur­gi­jom ra­di­o­ta­la­si­ma. Ka­da su u pi­ta­nju in­fek­ci­je usne du­plje – den­to­ge­ne in­fek­ci­je, me­kih tki­va i ko­že li­ca i ske­le­ta li­ca ona je pra­va adre­sa. Po­seb­na oblast in­te­re­so­va­nja su pla­stič­no re­kon­struk­tiv­ne i estet­ske pro­ce­du­re li­ca i ske­le­ta li­ca.
Šta Vas je opre­di­je­li­lo za mak­si­lo­fa­ci­jal­nu hi­rur­gi­ju ko­ja se sma­tra iz­u­zet­no te­škom spe­ci­ja­li­za­ci­jom jer mo­ra­te po­zna­va­ti op­štu hi­rur­gi­ju, oral­nu hi­rur­gi­ju, ORL, pla­stič­nu hi­rur­gi­ju i ne­u­ro­hi­rur­gi­ju?
– Još kao stu­dent Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta za­vo­lje­la sam, pri­je sve­ga hi­rur­gi­ju uop­šte, a ka­sni­je i mak­si­lo­fa­ci­jal­nu hi­rur­gi­ju. Ta­da ni­je­sam tač­no ni zna­la či­me se sve ba­vi mak­si­lo­fa­ci­jal­na hi­rur­gi­ja, što sam ka­sni­je spo­zna­la to­kom ra­da kao lje­kar. S ob­zi­rom na to da se ra­di o hi­rur­škoj gra­ni i da je po­treb­no pu­no ra­da, zna­nja i od­ri­ca­nja, uz po­dr­šku po­ro­di­ce sam se od­lu­či­la za ovu oblast.
Ko­ja su Va­ša uža pro­fe­si­o­nal­na in­tre­so­va­nja s ob­zi­rom na to da je ovo di­ver­zi­fi­ko­va­na i ši­ro­ka oblast me­di­ci­ne?
– Iako je re­la­tiv­no no­va spe­ci­ja­li­stič­ka gra­na, mak­si­lo­fa­ci­jal­na hi­rur­gi­ja ima ši­rok op­seg ra­da. Mo­ja pro­fe­si­o­nal­na in­te­re­so­va­nja su naj­vi­še: tra­u­ma­to­lo­gi­ja me­kih tki­va i ske­le­ta li­ca; on­ko­lo­gi­ja li­ca, vra­ta, usne šu­plji­ne i plju­vač­nih žli­je­zda; kao i estet­ske pro­ce­du­re li­ca i ske­le­ta li­ca.
Ko­je za­hva­te naj­če­šće oba­vlja­te, od­no­sno ko­ji su naj­če­šći pro­ble­mi zbog ko­jih Vam se pa­ci­jen­ti ja­vlja­ju?
– Pro­ble­mi zbog ko­jih se pa­ci­jen­ti ja­vlja­ju kod nas su ra­zno­vr­sni. Kad su u pi­ta­nju hit­na sta­nja ko­ja zah­ti­je­va­ju spro­vo­đe­nje ope­ra­tiv­nog li­je­če­nja, naj­če­šće su to po­vre­de (pre­lo­mi ko­sti­ju li­ca ili po­vre­de me­kih t­ki­va) ili in­fek­ci­je. Če­sto se pa­ci­jen­ti ja­vlja­ju i zbog obo­lje­nja ko­ja obič­no ne zah­ti­je­va­ju ope­ra­tiv­no li­je­če­nje, kao što su za­pa­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda, pro­ble­mi sa vi­lič­nim zglo­bo­vi­ma ili mno­ga dru­ga obo­lje­nja.
Da li ti pro­ble­mi mo­gu da se pre­ve­ni­ra­ju i da li i u ko­joj mje­ri pa­ci­jen­ti sa­mi mo­gu pred­u­pri­je­di­ti raz­voj bo­le­sti ko­je na kra­ju zah­ti­je­va­ju hi­rur­ški tret­man?
– Kod od­re­đe­nih obo­lje­nja kao što su in­fek­ci­je na­sta­le kao po­sle­di­ca po­sto­ja­nja ka­ri­o­znih zu­ba, pre­ven­ci­ja igra ve­o­ma va­žnu ulo­gu. Re­dov­na kon­tro­la kod sto­ma­to­lo­ga, kao i do­bra hi­gi­je­na, pri­je sve­ga usne šu­plji­ne, u zna­čaj­noj mje­ri mo­že da re­du­ku­je in­fek­ci­je li­ca, usne šu­plji­ne, vra­ta i plju­vač­nih žli­je­zda. Bit­na je edu­ka­ci­ja sta­nov­ni­štva o štet­no­sti kon­zu­mi­ra­nja du­va­na i al­ko­ho­la u ve­ćim ko­li­či­na­ma, ko­ji ima­ju zna­čaj­nu ulo­gu u na­stan­ku kar­ci­no­ma usne šu­plji­ne. Na­rav­no, ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti štet­nost UV zra­če­nja, kroz sun­ča­nje i iz­gla­ga­nje ovim zra­ci­ma u so­la­ri­ju­mi­ma, u na­stan­ku kar­ci­no­ma ko­že li­ca i vra­ta, što je oblast ra­da mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je.
Za raz­li­ku od op­šte hi­rur­gi­je gdje su ope­ra­ci­je ana­tom­ski obič­no tip­ske struč­nja­ci ka­žu da je vi­še od tre­ći­ne za­hva­ta MFC hi­rur­gi­je uglav­nom ati­pič­no i pri to­me se iz­vo­de u vr­lo ma­lom di­je­lu ti­je­la u ra­znim kom­bi­na­ci­ja­ma kost, ner­vi, ci­sta… Ko­ja je naj­slo­že­ni­ja ope­ra­ci­ja ko­ju ste ura­di­li?
– Ope­ra­tiv­ni za­hva­ti u usnoj šu­plji­ni su uprav­o zbog ogra­ni­če­nog (ma­log) pro­sto­ra spe­ci­fič­ni i za­htjev­ni na svoj na­čin. Ta­kvi su i pri­stu­pi pri ope­ra­ci­ji vi­lič­nih zglo­bo­va i od­re­đe­nih pro­sto­ra – lo­ža u pred­je­lu gla­ve i vra­ta. Od slo­že­ni­jih ope­ra­ci­ja ko­je sam ura­di­la, iz­dvo­ji­la bih: ra­di­kal­ne ope­ra­ci­je na vra­tu (kao izo­lo­va­ne ili u sklo­pu ope­ra­ci­ja kar­ci­no­ma li­ca, usne šu­plji­ne ili dru­gih re­gi­ja), op­se­žne kr­va­re­će po­vre­de me­kih tki­va li­ca i vra­ta i ko­sti­ju li­ca ko­je zah­ti­je­va­ju hit­no hi­rur­ško li­je­če­nje i re­kon­struk­ci­ju (kao po­sle­di­ca sa­o­bra­ćaj­nih ude­sa, upu­ca­va­nja i dr), estet­ske i funk­ci­o­nal­ne ope­ra­ci­je li­ca na­kon pa­ra­li­ze fa­ci­jal­nog ner­va, re­kon­struk­ci­je de­fe­ka­ta li­ca i vra­ta sa di­je­lo­vi­ma tki­va ko­ji ana­tom­ski ne pri­pa­da­ju li­cu i vra­tu, i mno­ge dru­ge. Sve slo­že­ni­je ope­ra­ci­je zah­ti­je­va­ju tim­ski rad, uvje­žba­nost, str­plje­nje i do­bro po­zna­va­nje ana­tom­skih struk­tu­ra.
Ko­li­ki su do­me­ti MFC hi­rur­gi­je u Cr­noj Go­ri ako se uzme u ob­zir da su sred­stva i uslo­vi ra­da ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor dok se zna­nje, na­rav­no, pod­ra­zu­mi­je­va?
– Ma­te­ri­ja­li sa ko­ji­ma ra­de mak­si­lo­fa­ci­jal­ni hi­rur­zi u na­šoj ze­mlji je­su sa­vre­me­ni i u skla­du sa pre­po­ru­ka­ma za upo­tre­bu i u dru­gim ze­mlja­ma. Me­đu­tim, ra­di­mo sa mi­ni­mum neo­p­hod­ne opre­me uz ma­lo neo­p­hod­nih in­stru­me­na­ta i ma­te­ri­ja­la uop­šte. Iako se ne mo­že­mo po­hva­li­ti teh­nič­kom opre­mlje­no­šću, sve ope­ra­ci­je se od­ra­de kao da ima­mo naj­bo­lju opre­mu, uz ve­ći na­por hi­rur­škog ti­ma. Uz bo­lje uslo­ve znat­no bi se olak­ša­li rad i pro­ši­rio op­seg ope­ra­ci­ja.
Je­ste li pri­sta­li­ca in­ter­ven­ci­ja sa op­štom ane­ste­zi­jom jer se iz ugla hi­rur­ga mno­go lak­še ra­di ka­da pa­ci­jent ni­je zgr­čen od bo­la ili lo­še stra­ne ane­ste­zi­je sta­vlja­te u pr­vi plan?
– In­ter­ven­ci­je u op­štoj ane­ste­zi­ji tre­ba ra­di­ti sa­mo kad po­sto­ji oprav­da­nje za to, da­kle, ka­da iste ne mo­že­mo ura­di­ti u lo­kal­noj ka­ko zbog op­se­žno­sti ope­ra­tiv­nih za­hva­ta, psi­hič­kog sta­nja pa­ci­jen­ta ili kod dje­ce zbog ne­sa­rad­nje. Po­sto­je si­tu­a­ci­je ka­da pa­ci­jen­ta zbog lo­šeg op­šteg sta­nja i ozbilj­nih zdrav­stve­nih pro­ble­ma ne mo­že­mo ope­ri­sa­ti u op­štoj ane­ste­zi­ji. Ta­da tre­ba raz­mo­tri­ti mo­guć­nost da se ope­ra­ci­ja ura­di u lo­kal­noj ane­ste­zi­ji.
Po­zna­ti ste po sa­rad­nji sa pa­ci­jen­ti­ma ko­ja pre­va­zi­la­zi kod nas uobi­ča­jen na­čin lje­kar­skog ra­da. Ko­li­ko je in­ter­ak­ci­ja sa pa­ci­jen­tom va­žna za uspje­šnost li­je­če­nja?
– Po­red zna­nja ko­je tre­ba da po­sje­du­je, lje­kar tre­ba da po­štu­je na­če­la etič­kog ko­dek­sa i da pri­je sve­ga bu­de „čo­vjek”. Iz­me­đu lje­ka­ra i pa­ci­jen­ta tre­ba da po­sto­ji uza­jam­no po­vje­re­nje. Ova in­ter­ak­ci­ja mo­že bi­ti va­žna za uspje­šnost li­je­če­nja.
Lji­lja­na Mi­nić


Stručne reference

Mak­si­lo­fa­ci­jal­na hi­rur­gi­ja je iz­u­zet­no te­ška spe­ci­ja­li­za­ci­ja ko­ja zah­ti­je­va kon­stant­nu edu­ka­ci­ju i po­sve­će­nost. Dok­tor­ka Ta­nja Bo­lje­vić ja Me­di­cin­ski fa­kul­tet za­vr­ši­la u Pod­go­ri­ci 2004. go­di­na kao stu­dent pr­ve ge­ne­ra­ci­je ovog fa­kul­te­ta. Dvi­je go­di­ne je ra­di­la u Hit­noj me­di­cin­skoj po­mo­ći sve do ok­to­bra 2008. go­di­ne ka­da je po­če­la spe­ci­ja­li­za­ci­ju iz mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je za Kli­ni­ku za ORL i MFH, Kli­nič­kog cen­tra Cr­ne Go­re, gdje od no­vem­bra 2014. go­di­ne ra­di kao spe­ci­ja­li­sta mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je.
Bi­la je an­ga­žo­va­na u sred­njoj Me­di­cin­skoj ško­li kao pre­da­vač, pa kao struč­ni sa­rad­nik na pred­me­tu Ana­to­mi­ja na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci, a od škol­ske 2015/16. go­di­ne je struč­ni sa­rad­nik iz obla­sti Mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je na Me­di­cin­skom i Sto­ma­to­lo­škom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re. Zva­nje ma­gi­stra me­di­cin­skih na­u­ka ste­kla je 2013. go­di­ne na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci, tre­nut­no je na post­di­plom­skim stu­di­ja­ma i u pro­ce­du­ri za iz­ra­du dok­to­ra­ta.
Član je Lje­kar­ke ko­mo­re Cr­ne Go­re, pri­dru­že­ni član Udru­že­nja mak­si­lo­fa­ci­jal­nih hi­rur­ga Sr­bi­je, član Srp­skog le­kar­skog dru­štva, član Bal­kan­ske aso­ci­ja­ci­je mak­si­lo­fa­ci­jal­nih hi­rur­ga (BAMS) kao pred­stav­nik iz Cr­ne Go­re i sud­ski je vje­štak iz obla­sti mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je.
Uče­stvo­va­la je u in­ter­na­ci­o­nal­noj or­ga­ni­za­ci­ji COST iz obla­sti ko­ja se od­no­si na ras­cje­pe, a sa­da je po­no­vo u pro­ce­du­ri za ak­tiv­no uče­šće u is­toj or­ga­ni­za­ci­ji kao je­dan od pred­stav­ni­ka iz Cr­ne Go­re. Dok­tor­ka Bo­lje­vić je je­dan od osni­va­ča dru­štva za bor­bu pro­tiv HIV-a CA­ZAS. Autor­skim i ko­a­u­tor­skim ra­do­vi­ma uče­stvu­je na do­ma­ćim i ino­stra­nim kon­gre­si­ma, ra­do­ve ob­ja­vlju­je u do­ma­ćim i ino­stra­nim ča­so­pi­si­ma.


Prvo kod hirurga pa narodni lijek

Sma­tra­te li da hi­rur­ško li­je­če­nje kom­pro­mi­tu­ju pa­ci­jen­ti ko­ji pri­bje­ga­va­ju „na­rod­noj” i „in­ter­net” me­di­ci­ni?
– Ne­ka­da pa­ci­jen­ti ka­sno do­la­ze kod mak­si­lo­fa­ci­jal­nog hi­rur­ga ili ne slu­ša­ju sa­vje­te, ta­ko što po­ku­ša­va­ju da se sa­mi li­je­če pri­ba­vlja­ju­ći in­for­ma­ci­je pre­ko po­zna­ni­ka ili in­ter­ne­ta. Če­sto do­la­ze na pre­gled u od­ma­kloj fa­zi bo­le­sti, ka­da je neo­p­hod­no ura­di­ti ope­ra­ci­ju što pri­je, na­rav­no uko­li­ko ni­je pre­ka­sno do­šao. Uko­li­ko pa­ci­jent po­stu­pi po in­struk­ci­ja­ma hi­rur­ga (ope­ri­še se, spro­ve­de se od­go­va­ra­ju­ća po­sto­pe­ra­tiv­na nje­ga i te­ra­pi­ja), ne­mam ni­šta pro­tiv da ko­ri­sti uz to i ne­ki „na­rod­ni li­jek”, ali sa­mo uko­li­ko ne­će po­gor­ša­ti nje­go­vo sta­nje. Da­kle, ni­je­sam pri­sta­li­ca da ko­ri­ste sa­mo „na­rod­ni li­jek” i sa­vje­te ne­struč­nih li­ca, po­tre­ban je, pri­je sve­ga pre­gled mak­si­lo­fa­ci­jal­nog hi­rur­ga i po­stu­pa­nje po nje­go­vim in­struk­ci­ja­ma.


Dio kosti donje vilice rekonStruisali dijelom bedrene kosti

Tran­splan­ta­ci­ja li­ca, pro­du­že­nje ko­sti­ju li­ca – ko­li­ko su ovi za­hva­ti, o ko­ji­ma se go­vo­ri kao fa­sci­nant­nim no­vi­na­ma u MFH hi­rur­gi­ji, bli­zu na­ma? Ko­li­ko je kod nas raz­vi­je­na i uspje­šna re­kon­struk­tiv­na hi­rur­gi­ja?
– Re­kon­struk­tiv­na hi­rur­gi­ja se ra­di i kod nas. Ni­su ri­jet­ke si­tu­a­ci­je ka­da smo dio ko­sti do­nje vi­li­ce re­kon­stru­i­sa­li di­je­lom be­dre­ne ko­sti (ula­zi u sa­stav ko­sti­ju ma­le kar­li­ce). Ve­će de­fek­te me­kih tki­va u usnoj du­plji ili na vra­tu re­kon­stru­i­še­mo mi­ši­ći­ma grud­nog ko­ša ili le­đa i sl. Da­kle, re­kon­struk­tiv­na hi­rur­gi­ja se ra­di i u Cr­noj Go­ri na mak­si­lo­fa­ci­jal­noj hi­rur­gi­ji, ali, na­rav­no, po­treb­no je da­lje usa­vr­ša­va­nje i uvo­đe­nje još no­vih za­hva­ta u ovoj obla­sti.